Dodik: Prošlo je vreme međunarodnog intervencionizma

Imenovanje Palmera za specijalnog predstavika za zapadni Balkana, s jedne strane, i imenovanje Ričarda Granela za specijalnog izaslanika za pregovre Beograda i Prištine, s druge strane, Dodik je ocenio kao potvrdu da postoje razlike između stavova Bele kuće i Stejt dipartmenta po pitanju ovog dela sveta, a ne odluke ili strategije da se SAD snažnije uključe na ovim prostorima.

„Čak je i u američkoj javnosti, onom njenom delu koji se bavi regionom zapadnog Balkana, pokrenuta polemika šta bi trebalo da znači imenovanje ta dva specijalna predstavnika i nisam siguran da je iko sa sigurnošću mogao da kaže šta će biti čija ovlašćenja“, kazao je Dodik.

On smatra da je politička snaga na strani ambasadora Grenela, koji je već ambasador u Nemačkoj, važnoj članici EU, i koji je blizak saradnik predsednika SAD Donalda Trampa.

„U BiH ne postoji konsenzus o potrebi njihovog prisustva ovde, mislim na pojačano prisustvo američkih predstavnika, da bi se rešavali problemi. Mada je potpuno jasno da bi deo političke scene bio presrećan da se SAD ovde angažuju na način da nameću rešenja koja bi voleli Bošnjaci“, kazao je srpski član Predsedništva BiH.

Prema njegovim rečima, tom delu političke scene SAD ne trebaju kao država sa kojom se može saradjivati u ekonomskom ili finansijskom planu, već im SAD trebaju kao zemlja izvoznica političkog pritiska, ako je moguće, kako je naveo, u njihovu, bošnjačku korist.

„Politika Donalda Trampa, i ovo što on javno govori ne ide u prilog nadanjima naših suseda u Sarajevu. I konačno, mislim da SAD kao globalna sila imaju i važnije teme i važnije probleme od BiH“, smatra Dodik.

Upitan da li blokada u konstituisanju vlasti BiH može da inicira mešanje medjunarodne zajednice u taj proces ili čak da organizuje neku vrstu medjunarodne konferencije o BiH, srpski član Predsedništva BiH je ocenio da je vreme takve vrste međunarodnog intervencionizma prošlo.

Dodao je da je ono što danas postoji u BiH „direktna posledica mešanja neizabranih stranaca u unutrašnja pitanja u zemlje“.

„Međunarodna konferencija o BiH nije moguća ukoliko se o njenom održavanju ne dogovore sve velike sile, subjekti u BiH i regionu, kao što je to bilo u Dejtonu. Ne vidim spremnost tih sila da se o tom pitanju dogovaraju, u stvari ne vidim takav interes tih sila uopšte za unutrašnja pitanja u BiH“, istakao je Dodik.

Prema njegovim rečima, BiH jeste u krizi, ali ta kriza nije pretnja za mir i stabilnost ni u njenim granicama, a ni van njih.

Upitan da li će, ako u Sarajevu ne bude postignut dogovor o formiranju Saveta ministara BiH, preispitati svoju poziciju u Predsedništvu, Dodik je rekao da bi odstupanje sa te pozicije bilo neodgovorno prema ogromnom broju gradjana koji su mu dali poverenje na izborima, bez ozbira što u toj instituciji ne može da sprovede svoje ideje o značajnijim iskoracima, koji bi značili bolji život građana.

On je još kazao da je „slab interes“ njegovog SNSD-a za ulazak u novi saziv Saveta ministara, jer su u periodu od izbora do danas na nižim nivoima, pre svega u raznim agencijama, imenovani ljudi koje su birale postojeće političke strukture.

„U takvim uslovima SNSD bi bio poput neke ikebane, neko drugi bi kreirao i provodio politike, a mi bi kao bili odgovorni za njih“, ocenio je on.

Upitan kakvu poruku regionu šalje EU odbijanjem početka pristupnih pregovora za Severnu Makedoniju i Albaniju, Dodik je rekao da su tom odlukom „demantovani zagovornici nepisanog pravila da svi putevi ka EU vode kroz NATO“.

„Odluka EU koja se odnosi na Severnu Makedoniju i Albaniju nas tera da razmišljamo da li je partnerstvo sa EU, koje je vidimo, ne sasvim pouzdano, jedini spoljnopolitički kurs koji smemo da zauzimamo. Da li treba da se odričemo parnerstva s drugim velikim silama i tržištima, kakve su recimo Rusija, Kina ili Turska“, kazao je srpski član Predsedništva BiH.

Govoreći o migranstkoj krizi u BiH, Dodik je kazao da mu migrantska kriza sve više liči na proces kolonizacije, koji je postojao na prostoru bivše Jugoslavije u prošlom veku.

„Migranti mi sve više deluju kao kolonisti, koji nisu ovde samo u prolazu, već je neko planirao da oni ovde i ostanu“, ocenio je on.

Prema njegovim rečima, problem migranata se primarno mora rešavati u EU, jer je EU otvorila južne granice, na području Bugarske i Grčke, a zatvorila severne.

„Ako zatvori sve granice, migranti će ostajati na prostoru EU, koja mi deluje kao generator ovog problema. Predlažem da i migranti i novac koji EU nudi ostalim državama za zbrinjavanje migranata, ostanu na prostoru EU“, naveo je srpski član Predsedništva BiH.