"Ajde stisnite se malo, pa ću da vam zapevam". Ovo je ČUVENI LJUBA SA LINIJE 35, bivši fudbaler, uskoro otac četvrtog deteta
Nesuđeni glumac, bivši fubaler, konobar, kondukter, montažer grejanja, po struci autoelektričar, a sada vozač autobusa. Ali ne običan vozač, već trenutno najomiljeniji u prestonici, onaj koji će vam popraviti raspoloženje čim kročite u autobus na liniji broj 35. On je Ljuba Marinković.
Komentara 0
Prethodnih dana u javnosti je odjeknula vest o nesvakidašnjem vozaču autobusa, te gotovo da nema osobe koja nije čula za vozača Ljubu, tridesetpetogodišnjaka koji saobraća 35- icom.
"Dobar dan. Doviđenja. Prijatno", "Molim vas dva mesta za decu na srednjim vratima", "Ispred je autobus 48, ako neko hoće da stigne", "Stiže 25 iza nas, ako neko hoće da uhvati“, postale su uobičajena konverzacija u autobusu prevoznika "Ćurdić" na relaciji od novobeogradskog Bloka 20 do groblja Lešće, kojim on saobraća.
Legenda grada kako je ovih dana prozvan, postao je nakon objave jedne Beograđanke koja je na Fejsbuku podelila njegovu fotografiju, opisavši da s njim "ima osećaj kao da se vozi sa prijateljem", te da ga "ni ne poznaje, a da joj redovno popravi dan." A onda se oglasio veliki broj građana koji su to potvrdili, te smo odlučili da upoznamo ovog "neobičnog" vozača, ali i da proverimo da li su tvrdnje putnika koje kolaju gradom istinite.
S obzirom na to da je postao popularan pomislili smo da se možda uobrazio, ali ne, prevarili smo se. Dočekuje nas nasmejan i srdačan, i odmah udeljuje kompliment. Ne časimo časa, te ga odmah pitamo za recept te njegove prepoznatljive pozitivne energije.
- Srećan sam čovek, u tome je tajna. Imam zdravu porodicu, volim svoj posao i šta mi je još potrebno da budem srećan. Moj moto u životu su strpljenje i pozitivna energija. A tek koliko je lepo kada znate da ste nekome popravili dan - neprocenljivo. I uvek kažem osmeh je besplatan, a pomaže i onda kad je najteže - započinje nam priču Ljuba i dodaje:
- Živite svaki sekund, nemojte sutra, nemojte kasnije. Svaki sekund je dragocen i treba ga iskoristiti, nije bitno da li ste u prevozu, na ulici, u kancelariji, u kafiću, ma gde god da ste živite punim plućima.
Fudbal zamenio volanom
Rođen je i živi u Beogradu, tačnije u naselju Veliko Selo, oženjen je i ima tri sina, a četvrto je na putu. Kako kaže, njegova snaga su njegova porodica, supruga Aleksandra koju beskrajno voli i koja mu je bezuslovna podrška. Vaspitavan je baš u tom duhu da kroz život gleda pozitivno, da pomogne i poznanicima i onima koje ne pozanje, te su za njega gestovi koje svakodnevno upućuje putnicima sasvim normalna pojava.
- Ne radim ja ništa posebno. Samo se ponašam prirodno i spontano. To sam ja i kod kuće i u autobusu, i sa prijateljima, komšijama i sa onima koje prvi put sretnem. Sve je lakše kad smo nasmejani. Verujem da je većina vozača kvalitetna, samo što nažalost, nekako uvek preovladaju negativni primeri. Ne govorim samo o mojoj profesiji, već uopšte u društvu - jasan je naš sagovornik.
Od svoje petnaeste godine obavljao je različite poslove i stvarao radnu naviku. Dugo je profesionalno igrao fudbal, što za beogradske klubove, što u Minhenu, a onda se 2007. vratio u Srbiju i na nagovor oca položio vozački ispit za "D" kategoriju i krenuo očevim stopama profesionalnog vozača. Vozio je autobus od 2008. do 2013, nakon čega se bavio proizvodnjom zamrznutih peciva, a pre godinu i po dana vratio se vozačkoj karijeri.
- Kada sam prvi put seo u autobus shvatio sam da je to taj osećaj koji u meni budi satisfakciju. I radiću ga dokle god se tako budem osećao. Možda je prvih 150 metara vožnje bilo bojazni da li ja to mogu, ali sve dok ne iskusiš ne možeš da znaš kako je - navodi Ljuba.
Pročitajte još
"Jesmo li svi ušli, jel’ mogu da zatvorim vrata?" Nije baš uobičajeno pitanje koje možemo čuti vozeći se prevozom, zar ne? Ali, Ljuba je tu da nas demantuje.
- Ne postoji šablon po kome se ponašam, šale koje iznosim u prevozu dolaze trenutno i spontano. Ponašam se prirodno gde god se nalazim. Što se tiče oslobađanja mesta za trudnice, decu i starije to je pod obavezno, to ne može da mi promakne. Takođe, svaki put kad vidim autobus ispred ili iza, u kome ima slobodnih mesta, obavezno blicam kolegama da sačekaju moje putnike - kaže Marinković.
Kad zapevam putnici pojačaju na maksimum slušalice na telefonu
Njegova interna šala kada vidi da više ništa ne pomaže je: "Ajde stisnite se još malo da uđu još dvoje, pa ću da vam pustim muziku. A, ako ni to ne pomogne, dobaci: "Ako budete malo bolji, pevaću vam lično."
Nije baš uobičajeno da vozači autobusa koriste razglas kako bi se obratili putnicima, ali ko god se provozao u Ljubinoj 35- ici, dobro mu je poznat ovaj vid konverzacije, a katkad će Ljuba i zapevati kako bi izmamio osmehe na licima putnika.
- Razglas koristim iz razloga jer je interesantnije putnicima, drugo olakšam sebi da ne moram da vičem. Ljudi su navikli da vozači viču, i putnici često i ne slušaju šta kažu. Kada im se obratite putem razglasa onda privučete njihovu pažnju, pa čak i oni koji razgovaraju pa u prvi mah ne čuju, obično se raspituju:" A šta je rekao, šta je rekao", i onda ja ponovim. A kad zapevam, pa to je posebna priča, tad putnici pojačaju na maksimum svoje slušalice na telefonu - uz osmeh kaže Ljuba i dodaje da ne mari što će neki pomisliti da je luckast, najvažnije da im popravi raspoloženje.
Oni koji ga jednom upoznaju neretko svaki naredni put su spremni da propuste po nekoliko autobusa kako bi sačekali baš onaj kojim saobraća njihov omiljeni vozač.
- Onda kad uđu obično kažu: "Pa, kralju, gde si do sad?" Obično im se izvinim, kažem da je bila ogromna gužva u saobraćaju, a često se i šalim kako sam upoznao lepu devojku, pa dok sam je odveo na kafu i vreme proletelo. Onda oni dodaju: " I jel bilo nešto?", a kažem: "Zamisli, bezobrazna mi žena, ne da mi da imam devojku" - šali se Ljuba.
"Ne brže od života"
Ljuba ističe da je svakodnevno više od 70 života putnika u njegovim" rukama", te da je bezbedna vožnja prvo i osnovno pravilo kojim se vodi. To što će stići možda pet minuta kasnije na željenu destinaciju, ne može da se poredi sa udobnom i sigurnom vožnjom koju Ljuba zasigurno primenjuje.
- Sve ono što je meni smetalo kada sam se ranije vozio prevozom trudim se da sada ne primenjujem u vožnji. To što su meni zatvarali vrata ispred nosa, ja ne želim da iko doživi sa moje strane. Slušam šta ljudi govore, šta im smeta u gradskom prevozu i tome se prilagođavam. Ljudi vole udobnu vožnju, bez trzavica, naglog kočenja, jednostavno da mogu da se opuste i uživaju. A moja parola je sporije, ali sigurnije - ne ostavlja dilemu Ljuba.
Neretko smo svedoci da zbog žustre vožnje putnici zadobiju ozbiljne povrede i ne usude se da više uđu u prevoz, a Ljuba je upravo jednoj devojci vratio poverenje da postoje savesni vozači.
- Jednom prilikom prišla mi je devojka, zahvalila se i rekla da je zbog povrede vilice koju je zadobila prilikom kočenja vozača dugo izbegavala gradski prevoz. Bila je iznenađenja kako ja suptilno kočim i srdačno mi se zahvalila na vožnji i rekla da sam joj vratio veru u dobre vozače. To mi je samo još veća motivacija da budem još bolji - kaže on.
Osmeh je besplatan, a zdrav
"Svi ljudi su dobri, dok se ne dokaže suprotno", smatra Ljuba, a verovatno će mnogi na to gledati utopijski. Nije da on baš nikakvih problema nema u životu, ali sve je lakše kad unesete dozu pozitivnog.
- Trudim se da sve što je negativno zaboravim. Svoje privatne probleme ne nosim na posao, niti drugi dužni da trpe moje nezadovoljstvo. Ja sam čovek od reči i kada mi neko ukaže poverenje ja to cenim do kraja života. Direktor firme u kojoj radim ukazao mi je poverenje kada niko nije hteo. Iako sada dobijam i bolje poslovne ponude ne bih promenio sadašnje mesto - iskren je ovaj omiljeni beogradski vozač.
A otkrio nam je i kako se nosi sa negativnim komentarima, koje, verovali ili ne, stižu i na njegov "račun."
- Dešava se da bude i negodovanja, te da mi kažu "vozi brže, šta si ga utupio", ili " šta sad ovaj pametuje", ali ne obazirem se na takve komentare, nastavim svoj ritam, znam šta je moj cilj, a to je da ljudima izmamim osmeh i obezbedim im sigurnu vožnju - jasan je ovaj nesvakidašnji vozač.
Pročitajte još
Ipak, Ljuba uspeva da smekša i ona najnamrgođenija lica, koji mu na kraju upute opasku: "E, stvarno si car!" A za sve one koji su i dalje nepoverljivi da li je ova priča istinita, Ljuba poručuje:
- Dođite da se uverite i obavezno ponesite osmeh. A ako ga i ne ponesete, ja ću se potruditi da vam ga izmamim. I samo da znate, sredom su karaoke u 35- ici, od 14.29 do 23.00 sata - završava Ljuba uz osmeh, a kako drugačije.
A šta kažu oni koji su se uverili
Kako je za "Blic" ispričala sugrađanka Tanja Pantić, pre izvesnog vremena, dok je bila u devetom mesecu trudnoće, doživela je krajne neočekivano i prijatno iskustvo.
- Vraćala sam se sa kontrole, ulazim u autobus i čujem na razglas vozača koji ljubazno moli da se oslobodi mesto za trudnicu. Malo je reći da sam bila pozitivno iznenađena. Pomislila sam "ima divnih i plemenitih ljudi. Da je sreća da nas je više takvih". Nije teško biti fin, a njegov gest pokazuje koliko je velik čovek - rekla nam je Tanja.
Pročitajte još
" Vozila sam se samo tri stanice i poželela sam da se duže vozim", kaže za "Blic" Natalija Anđelić, opisavši nam kako je izgledao njen prvi susret sa Ljubom.
- Sve se tako spontano odigralo, bila sam na drugim vratima i po ulasku autobus čujem smeh i konverzaciju između vozača na razglasu i putnika kod prednjih vrata. Osetila se pozitivna energija i ubrzo su se i drugi putnici uključili u razgovor. Imala sam utisak da su i ostali putnici bili nekako raspoloženiji, ljubazniji... Zamišljala sam kako bi bilo lepše da češće naletimo na raspoložene ljude i kako nam malo treba da nam neko popravi raspoloženje nakon napornog radnog dana - jasna je ona.