Kako je jedan Klinac osvojio regionalnu trap scenu

Na streaming Deezer platformi ovaj 18-godišnjak broji preko 30 hiljada fanova, čime parira mnogo starijim kolegama koji imaju debelu zaleđinu saradnika iza sebe. Posećeni koncerti sa hordama fanova koji znaju napamet i najopskurnije numere ovog producenta neverovatne upornosti postale su uobičajena pojava. Otkud jednom Klincu tolika popularnost i u čemu leži njegova tajna? Jer u retkom "plot twist" momentu domaće muzičke scene, osobe koje mu pružaju poštovanje nisu samo vršnjaci, već i stariji muzički kritičari koji, ma koliko bili spremni da se pobune na pomen fraze „mlada rap zvezda“, ne mogu da opovrgnu njegova vrsna baratanja lirikom i zrelim temama. Uz to, Klinac svoje matrice ukrašava zlatnim dodirom iskusnog producenta, te ni ne čudi što mnogi jutjub komentari ističu svetski momenat u njegovim pesmama.

*

Ipak, ovo je samo vrh ledenog brega u sagledanju formule uspeha Klinca koji je u poslednjih godinu dana među najtraženijim imenima za nastupe uživo. Upravo zato mnogi čekaju njegov nastup u beogradskom klubu Drugstore u okviru No Sleep festivala u petak 8. novembra. Tada će da predvodi mladu trap postavu.

Kada se dublje sagleda putanja Klinca, čini se neizbežnim njegova današnja sveprisutnost na trap sceni i regionalnom internet pejzažu, jer njegova kratka, ali plodonosna karijera kipi od količine napora i truda koju mladi Banjalučanin ulaže u svoj rad. U pitanju je momak koji je sa 16 godina osnovao sopstveni rap kolektiv i jutjub kanal „Desetka na Asa“, da bi ove godine uzeo mnogo veći zalogaj i sa uspehom osnovao izdavačku kuću „Apollo“, čije će vedete biti rame uz rame sa njim i 8. novembra na No Sleep festivalu.

Ove godine usledio je i album prvenac „U noći“. Još i pre ovih zrelih koraka, Klinac je od šestog razreda osnovne ogroman deo svog vremena posvetio razvijajući svoje producentsko umeće: od snimanja preko mikrofona za Skajp, preko beleženja prvih beatova na telefonima starije generacije. Neke stvari se od tada nisu promenile. Usavršen uradi-sam pristup i sada se ogleda u njegovim materijalima, pa muziku, miks/mastering i tekst u popularnoj „Tišini“ potpisuje upravo on, uz podršku Albina. To što je DIY majstor ne znači da nije i te kako raspoložen za saradnju sa drugim izvođačima. Tako će u jednom trenutku na pesmama da gostuju Elon ili Baskjat i sve će biti pod energetskim nabojem, a već u drugom Albino ili Vuk Mob koji će izazvati duboke emocije.

*

Koja god varijanta bila u pitanju, solo ili saradnja, jako ili nežno, Klinac pakuje svoj materijal prateći trendove, ali izbegavajući da ga pakuje kao generične hitove. Tačno zna kako da dozira ono što daje fanovima. Uključujući i informacije o sebi. Naime, ako ste nekada probali da izguglate Klinca ili da pročitate neki njegov intervju, verovatno ste naišli na problem. Ovaj momak u eri prezasićenosti informacijama i otvorenosti na društvenim mrežama, gaji auru misterije i štiti svoju privatnost. O njegovom životu pronaći ćete samo ono što on želi da pronađete, a to je prvenstveno muzika.

Intervjue više ne daje. I tu se ponovo vidi njegovo umeće opipavanja pulsa publike. Jer paradoksalno, koliko god današnji mladi do 30 godina starosti provodili vreme onlajn, toliko ih privlače i talenti koji biraju da sebe daju kroz stvaranje i zaziru od pokazivanja realnosti iz koje crpe inspiraciju.

Đorđe Čarkić danas je definicija neumornog klinca generacija Z koji zna dokle te rad na sebi može dovesti i koji je iskoristio nepregledno prostranstvo interneta i dostupne tehnologije da gradi svoje umeće. Štaviše, moguće je da smo svedoci stvaranju prve istinske zvezde generacije Z u regionu. Na momente dovoljno oštar i pun reperskih lutajućih motiva da se dopadne ljubiteljima sirovijeg trap zvuka, a na momente melodičan i umeren da ga prihvate i oni kojima više prija chill pristup koji evocira hitove r’n’b zvezde The Weeknda. U svakom trenutku toliko iskren da zavređuje poštovanje svih.

Repuje o toksičnom mentalitetu među mladima, govori o depresiji i ne beži od tema mentalnog zdravlja, a generacija Z, koja je naspram milenijalaca još spremnija da govori o ovim problemima, oseća se kao da je na današnju scenu iskoračio neko ko na njihovom jeziku otvoreno govori kako o beloj, tako i o crnoj strani života - „tišini koja vrišti“.