Najvažnije za mene je da slušam ženu: Košarkaški trener Vladislav Lučić o penzionerskim danima

PRVI kontakt sa Vladislavom Laletom Lučićem (78), iskusnim košarkaškim radnikom, izgledao je ovako:

- Izvini, na sastanku sam, pozovi me malo kasnije.

Prva pomisao - svaka mu čast. Ima ljudi koji odu u penziju, ali se nikada ne penzionišu.

Pri novom kontaktu, spontano se nametnulo: Vi i dalje radite?

- Aktivan sam, kako da ne. Manje sastančim, više putujem, ali ni nalik kao ranije. Bio sam nedavno na seminaru u Palermu. Putujem po Africi u okviru projekta FIBA Afrika, gde sa mladim trenerima iz Srbije držim košarkaške klinike na razne teme - kaže za "Penzioner" iskusni trener koga u Nigeriji, gde je proveo nekoliko profesionalnih sezona, zovu ocem nigerijske košarke.

Iz razgovora sa nekadašnjim igračem i trenerom Crvene zvezde, ali i Partizana, stičemo utisak da penzija za ljude iz sporta dolazi samo na papiru. Lale, međutim, otkriva kakvi su njegovi penzionerski dani:

- Najbitnije za penzionera je da kad ustane ujutru zna šta će tog dana da radi, a moja najvažnija stvar, pored toga, je da slušam ženu. Imam svakodnevnu rutinu. Sastajem se sa svojom sportskom ekipom svakog radnog dana u isto vreme, na istom mestu, za istim stolom. Izborili smo se i za penzionerski popust. Bistrimo sport i politiku. Đoković nas redovno raduje i ljuti. Ako neko ima zdravstveni problem, onda ja prednjačim sa savetima, ako je u pitanju pravna tema, ekspert za to je naš uzor još iz mladosti Mića Bjelić, zvezdaš sa diplomom Pravnog fakulteta.

Milina je razgovarati sa ljudima poput Lučića, koji penzionerske dane "voze" sa ogromnim iskustvom kao da im ništa u životu ne fali.

- Penzioneri moraju da žive kako se mora, jer od njih malo šta zavisi. Mi smo generacija koja je navikla i na dobro i na loše. Bili smo u mladosti gladni i znamo šta je kada se nema.

VAŽAN SASTANAK

SVAKOG dana u podne u centru prestonice Lučić ima "važan sastanak".

- Većina su zvezdaši, znamo se i više od pola veka. Dolaze Bata Đorđević, Mića Bjelić, Dragoslav Ražnjatović, Boža Maljković, Milenko Aškić, igrač čuvenog Ušća i najbolji igrač svih vremena Novog Beograda. Svrati i Bata Radović, a imamo i dopisnog člana iz italijanskog Varezea Zorana Stevanovića. E, on je partizanovac.