Saradnja političara i biznis zajednice od ključnog značaja

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski naglasio je da je saradnja između političara i biznis zajednice od ključnog značaja za razvoj zemlje i da je neophodno da savremeni lideri kreiraju svoje politike, prateći zahteve biznisa.

Pendarovski je na otvaranju samita Macedonia 2025 u Skoplju istakao da je ovaj samit posvećen povezivanju biznis zajednice na unutrašnjem, regionalnom i međunarodnom nivou. Pendarovski je podsetio da dostignuća samita Macedonia 2025 imaju znatan uticaj na makedonsku ekonomiju i da to svakako utiče na dobrobit građana.

"Nadam se da ćete u budućnosti nastaviti da se vodite vizijom za modernu Republiku Severnu Makedoniju, jer treba da pomažemo razvoju mladih u svojoj zemlji, koja treba da bude sa stalnim ekonomskim razvojem i uslađena svetskim trendovima", objašnjava Pendarovski.

On je rekao da se bez vladavine prava i slobodne i transparentne institucije ne može poboljšati biznis klima u zemlji.

"Konačno smo uspeli da kreiramo pozitivnu atmosferu i da razvoj ekonomije postane prioritet", naglasio je makedonski predsednik.

On je istakao da je srećan što su teme iz oblasti životne sredine i održivosti u fokusu ovogodišnjeg samita Macedonia 2025 i da su potrebni novi izumi i ideje u toj oblasti. Takođe, rekao je da postoje veliki potencijali u IT sektoru.

"Bitno je da investiramo u mlade ljude i da im se prva šansa za uspeh i prosperitet da u njihovoj zemlji, kući", zaključio je Pendarovski.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev poručio je da je Severna Makedonija sa novim vladinim politikama, planom za ekonomski rast, kao i putem podrške Fonda za inovacije spremna da postane ekonomski hap centar u ovom delu evropskog kontinenta.

"Pred nama su poslednji koraci do punopravnog učlanjenja u NATO a to će biti dokaz o bezbednoj ekonomskoj klimi, stabilnosti i održivosti biznis kapitala", rekao je Zaev.

Kako je kazao, iako je u poslednjih 10 godina dosta mladih napustilo tu zemlju, u Severnoj Makedoniji postoji još mnogo uspešnih koji svakodnevno, marljivo, rade za bolje sutra.

"Mladima je sada više nego potrebno da shvate da je sada moguće uspeti i kući", rekao je Zaev.

On je, takođe, podsetio na sastanak sa liderima Srbije i Albanije Aleksandrom Vučićem i Edijom Ramom, povodom kreiranja jedinstvenog ekonomskog prostora između ove tri zemlje i rekao da će takva inicijativa dodatno unaprediti bolje sutra za sve nas u svim oblastima.

"Aktivno koristite sve ove mere. Budite kreativni i pokrenite nove biznise. Imamo pristup do evropskog tržišta sa preko 650 miliona građana", naglasio je on.

On je pozvao mlade da idu u inostranstvo, da se školuju i usavršavanju, ali da se vrate nazad, da rade u njihovoj zemlji, a da će im političari pomoći u tome.

"Brojke koje danas pokazuje makedonska ekonomija zaista ulivaju nadu. Ovaj samit je, svakako, u prilogu aspiracija naše zemlje", zaključio je Zaev.

Predsedavajuća Samita Ana Arsov istakla je da su prisutne velike promene na globalnoj sceni i da je zato važno fokusirati se na ključne tačke ekonomskog razvoja.

Navela je da je potrebno sagledati kako resurse koristiti na najbolji način u cilju da se postigne ekonomski rast.

Izvršna direktorka organizacije " Macedonia 2025” Nikica Mojsoska-Blaževski istakla je da je jedan od osnovnih ciljeva ovog samita posvečen poboljšanju ekonomskog standarda Severne Makedonije, i pružanju pomoći makedonske i regionalne biznis zajednice.

"Cilj nam je da podelimo znanja, inovacije, razmenimo biznis ideje i da se povežemo u cilju ekonomskog boljitka", rekla je ona.

Mojsoska-Blaževski je istakla da je kvalitet života, odnosno životni standard, takođe značajno pitanje.

"Ono čemu težimo je veći životni standard za sve nas, kako da obezbedimo bolje životne uslove, nove investicije, inovacije, kvalitetno obrazovanje".

Želja je da pokažemo mladima da mogu da ostanu u svojoj zemlji a istovremeno da budu uspešni na svetskom nivou, navela je.

"Želimo da na ovom skupu pokažemo uspešne primere kako bismo ujedno pokazali da mogu biti uspešni i ovde, da se ne mora otići u inostranstvo", istakla je ona.

Dodala je da je fokus organizacije ekonomski i privredni razvoj, a da takođe sarađuju sa Vladom, akademskom zajedinicom, biznis zajednicom, privrednom komorom…

Promovišemo inovacije i liderstvo zasnovano na vrednosti i znanju, istakla je ona i navela primer da je za podršku rastu i internacionalizaciji 300 biznisa uloženo tri miliona dolara.

Bitno je, kaže, da se svi partneri dogovore i objedine ključne ciljeve kako bi se obezbedio dugoročan razvoj. Važno je, kaže, da se progresivno i brzo deluje. Oni koji su brzi pojedu one sporije, treba da imamo to u vidu, rekla je ona.

"Partnerstvo je neophodno i samo tako možemo da napravimo promene", rekla je Blaževski i podsetila da BDP Severne Makedonije iz godine u godinu raste.

Ambasadorka SAD u Severnoj Makedoniji Kejt Meri Brns istakla je da je kurs Severne Makedonije zasnovan na prosperitetu, budući da ima mlade pametne, perspektivne ljude, razvijen tehnološki sektor…

"Želim da vas ohrabrim da iskoristite potencijale koje imate i bitno je da vlada, privatni sektor i celokupna biznis zajednica sarađuju i imaju partnerski odnos", navela je ambasadorka.

Kako je istakla, SAD podržavaju implementaciju važnih zakona i stavljaju fokus na pitanja bitna za ekonosmki razvoj i unapređenje poslovne klime.

Meri Brns je istakla i da Severna Makedonija ima evropsku perspektivu i da je odlaganje datuma za početak pristupnih pregovora sa EU vezano za unutrašnje procese unutar unije, a da nema veze i nije zasnovano na negativnim ocenama za tu zemlju.

Budućnosti poslova i veština na tržištu rada u eri digitalizacije, inovacije i njihov uticaj na životnu sredinu, globalne ekonomske i geopolitičke teme, liderstvo i načini finansiranja i poslovanja malih i srednjih preduzeća biće vodeće teme na ovogodišnjem samitu " Macedonia 2025", od 13. do 15. novembra.

Naredna dva dana Skoplje će biti mesto okupljanja istaknutih domaćih, regionalnih i stranih stručnjaka iz oblasti poslovanja, ekonomije, preduzetništva, liderstva, inovacija i tehnologije.

Neke od tema o kojima će se razgovarati su i globalni i geopolitički trendovi, mogućnosti finansiranja za mala i srednja preduzeća, porodična preduzeća, uspešne makedonske platforme i druge zanimljive debate.

Kako su najavili organizatori, cilj samita je da predstavi odlične ekonomske i poslovne primere, podstakne reforme i širi inovacije.

Joveva: "Mali šengen" korak napred do učlanjenja u EU

Inicijativa srpskog predsednika Aleksandra Vučića o jedinstvenom ekonomskom prostoru između Srbije, Severne Makedonije i Albanije će doprineti poboljšanju tržišta i ekonomija ovih zemalja, a istovremeno će uticati na unapređenju dobrosusedskih odnosa, poručila je poslanica Evropskog parlamenta iz Slovenije Irena Joveva.

"Mislim da je ideja odlična da bi se pokazalo da ove zemlje mogu da sarađuju, a to je svakako korak napred do onog pravog šengena, učlanjenja u Evropsku uniju", rekla je Joveva za Tanjug na samitu Macedonia 2025 u Skoplju.

Međutim ona je naglasila da to ne treba da se organiči, odnosno da se ne ide dalje ka EU.

"Inicijativa je odlična, ali ne želim da se ograniči samo na to, odnosno da se ne ide dalje ka EU, ili da to postane nekakva Balkanska unija", istakla je Joveva.

Komentarišući odluku evropskih lidera o odlaganju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, Joveva je kazala da joj je žao što francuski predsednik Emanuel Makron nije uvideo da proces proširenja, odnosno pristupnih pregovora, može ići ruku pod ruku sa reformama u samoj EU.

Ona je dodala da otvaranje pristupnih pregovora ne znači da će svih šest zemalja na Zapadnom Balkanu postati sutra deo EU, ali da je to bitan znak da su zemlje regiona na dobrom putu.

"Mi u Evropskom parlamentu koji smo večinom za integraciju Zapadnog Balkana u EU napravićemo sve da se to promeni i da ova blokada više ne postoji", rekla je ona i dodala da je, nakon svega što se desilo, sada u Briselu znatno više priče o Zapadnom Balkanu i o proširenju.

"Poslednjih pet godina sa Komisijom EU, na čijem čelu je bio Žan Klod Junker, nije se puno pričalo. On je i na samom početku njegovog mandata rekao da se neće ništa ni desiti, a sada je već i novoizabrana šefica Evropske komisije Ursula Fon Der Lajen počela više da priča o tome", objašnjava Joveva.

Ona ocenjuje da će zemlje na Zapadnom Balkanu biti znatno više u fokusu EU u narednih deset godina, jer, kako je navela, to može biti samo dobro i da koristi EU sa jedne strane, i regionu Zapadnog Balkana sa druge strane.

"Strateški interes Slovenije je da zemlje na Zapadnom Balkanu postanu deo EU i da ostanu i evropske i proevropske. Slovenija daje svoj maksimum da bi pomogla ovim zemljama na njihovom evropskom putu", zaključila je Joveva.

Mali šengen jača tržišta i ubrzava transport u regionu

Inicijativa o "malom šengenu" doprinosi ojačavanju tržišta i transporta i predstavlja odličan način za uklanjanje troškova i barijera, poručio je šef kancelarije Svetske banke za Severnu Makedoniju i Kosovo Marko Mantovaneli.

"Takva inicijativa će svakako pomoći ekonomijama regiona na Zapadnom Balkanu da ojačaju sebe u uslovima kada stvari ne idu baš tako pozitivno", rekao je Mantovaneli na panelu "Globalni geopolitički trendovi i implikacije za region" na samitu Macedonia 2025.

Mantovaneli kaže da se danas suočavamo sa brojnim tržišnim problemima, kao što je Bregzit, finansijskih problema nekih zemalja u regionu, poput Turske, te da je budućnost i dalje neizvesna.

"Sada je veoma važan plan o srednjoročnom razvoju. Da se utvrde ekonomski izgledi srednjoročno i šta ćemo uraditi u tom periodu u tri ključne oblasti kao što su ekonomija, obrazovanje i zdravstvo", naglasio je Mantovaneli.

On je podsetio da je Svetka banka povećala izglede za ekonomski rast, ali naglasio da ne postoji balans, već da je uočljiv izvesni rast u tranzicionim ekonomijama poput Severne Makedonije, dok velike ekonomije, poput kineske, beleže određenu stagnaciju u ovom periodu.

"Države na Zapadnom Balkanu su u grupi zemalja sa najnižim BDP po glavi stanovnika na evropskom kontinentu. Upravljački kapaciteti na Zapadnom Balkanu nisu na zadovoljavajućem nivou", upozorio je Mantovaneli.

Novinarka Dojče Vele Teri Šulc istakla je da je u procesu sprovođenja reformi odgovornost u rukama političara.

"Reforme zavise od političara i ne vidi se dugoročna perspektiva dok se ne reši problem korupcije, pre svega na državnom nivou", naglasila je Šulc.

Ona je takođe rekla da mladi lideri, koji su inače deo samita Macedonia 2025, mogu pomoći u ovim reformskim procesima koji će doprineti kreiranju boljeg društva.

Prema rečima jednog od osnivača "Emerging Europe " Endru Vrobela, saradnje je ključna u rešavanju postojećih problema u zemljama regiona Zapadnog Balkana.

"Još uvek veliki problemi u ovom delu regiona predstavljaju korupcija i kako iskoreniti korupciju, kao i nizak ekonomski rast", rekao je Vrobel.

On je zaključio da je veoma važno da se postojeći problemi rešavaju kako bi mladi želeli da ostanu u svojim zemljama regiona Zapadnog Balkana nakon diplomiranja.

Štajnglas: Za 8 godina 60 odsto poslova biće automatizovano

Forbs je predvideo da će 60 odsto poslova u narednih osam godina biti automatizovano, poručila je predsednica Code.org i osnivač Hour of Code Alis Štajnglas na samitu Macedonia 2025.

Ona je na panelu "Budućnost rada - Kako pripremamo naciju da uspe i da bude vodeća" rekla da svaki novi ekonomski sistem ima svoje prednosti i nedostatke, ali da moramo da se prilagodimo tome ukoliko težimo uspehu pojedinca i društva.

Kako je istakla, u više od 180 zemalja na svetu škole su odlučile da primenjuju kompjutersko obrazovanje kako bi se pripremile sa nove promene u načinu rada i novim radnim mestima.

"U SAD ima tri miliona vozača kamiona i preko 3,3 miliona administrativaca. Šta će biti kada se pojave kamioni sa autopilotima, šta će biti kada budemo kupovali sa ekrana, umesto sa kase u radnjama", upitala je Štajnglas i dodala da je cilj njene kompanije i organizacije da se pripreme aktuelni i budući studenti za poslove budućnosti.

Na pitanje da li će loši trendovi automatizacije negativno uticati na povećanje broja zaposlenih, ona je odgovorila na primeru američke poljoprivrede:

"Pre 100 godina, u SAD 50 odsto stanovništva je bilo na njivama i farmama, a taj broj danas je samo pet odsto. Ali, to ne znači da je preostalih 45 odsto nezaposleno, već da su se promenila radna mesta".

Kako je naglasila, sada postoji mogućnost da se promeni radna snaga, ponuda za visoko digitalizovana radna mesta povećala se za tri puta, a radnici u tim sektorima dvostruko više su plaćeni u odnosu na ostale.

"Estonija i Letonija su primer za to. Ali, izazov je ako radna snaga nije spremna i ne može da se suoči s tim. Postoji veliki jaz o tome kako naše studente da pripremo za radna mesta koja nisu samo radna mesta iz budućnosti već postoje i danas", istakla je Štajnglas.

Ona kaže da se na putu usavršavanja za radna mesta iz budućnosti treba baviti obrazovanjem, inovacijama i tome kako iskoristiti inovacije za dolazeći ekonomski sistem.

Naglasila je da je 79 odsto građana Severne Makedonije povezano na internet, te da je to veći prosek čak i u poređenju sa Poljskom i Portugalijom.

"Inovativnost i obrazovanje idu ruku pod ruku. Bitno je studentima da omogućite da se izraze. Često nastavnici nisu spremni da nauče studente kako da budu kreatori, oni ih uče kako da koriste kompjutere, a ne kako da unaprede te kompjutere. Možete da ih opismenite da čitaju, ali zamislite da ih ne naučite da pišu, kako bi izgledalo da umeju da čitaju, ali ne i pišu", objašnjava Štajnglas.

Naš cilj je da pripremimo mlade ne samo da koriste aplikacije, već kako da iskoriste te aplikacije da bi unapredili sebe i da unaprede same aplikacije.

"Kreativnost je korisna i u osmišljavanju novih radnih mesta", dodala je ona.

Kaže da postoje dva izazova: jedan je to što se škole nedovoljno bave inovacijama u obrazovanju, a drugi taj što škole koje već to rade ne čine to na pravi način.

"Fokus našeg rada je da pomognemo školama u tome kako da izučavaju nove digitalne programe", podsetila je Štajnglas.

Prema njenim rečima, nastavnicima treba podrška, treninzi o tome kako na najbolji način da koriste tehnologije i o tome kako da pripremaju decu, jer danas verovatno ima dece koja bolje poznaju tehnologije od svojih nastavnika.

"Niko neće naučiti kompjuterske nauke u sat vremena školskog časa, ali će svako shvatiti da on to može da nauči. I tako da se osposobi da napravi programe, kompjuterske igrice, nove aplikacije", zaključila je Štajnglas.