Duda direktan: Zapostavljaju se naši talenti, a igraju istrošeni Amerikanci

Trofejni srpski trener Dušan Ivković u velikom intervjuu za dnevni list Blic govorio je i o poteškoćama sa kojima se suočava evropska košarka u ratu koji tinja između FIBA i Evrolige, što se naravno odražava i na razvoj mladih igrača u našoj zemji.

Ivković smatra da čak ni pojedini treneri, koji su bili poznati po tome da su u prvi plan izbacivali mlade igrače, poput Duška Vujoševića, ne bi mogli da se izbore sa aktuelnom situacijom.
"To je kompleksna tema o kojoj bi dugo trebalo da razgovaramo. Jeste Dule bio predan, posvećen i izbacio je takve igrače isključivo radom. U današnje vreme moderne košarke to ni on ne bi mogao. Danas igrači nemaju dovoljno vremena ni za oporavak, a kamoli da se pripreme za narednu utakmicu. Šta hoću da kažem. U današnje vreme ovog rata između FIBA i Evrolige, u vreme kada mladi igrači tako rano odlaze u NBA - uskoro će biti popunjavanja i ta razvojna liga mlađim evropskim igračima - Evropa to više neće moći da izdrži. Drugo, ubija sam kalendar takmičenja. Treneri više nemaju vremena za individualni rad, da urade nadgradnju, isprave nedostatke na igračima. Pritisak na same igrače i trenere je toliko veliki da bi teško i Duško Vujošević, kome priznajem da je sve to ostvario u svoje vreme, nešto tako mogao da realizuje danas. Pritisci u tom trouglu igrač-trener-menadžer su ogromni i današnji igrači onda kada treba najviše da napreduju, a to je doba prolaska puberteta i početka sazrevanja, padaju pod neviđene pritiske: kreće ispiranje mozga, draft, NBA, milionski ugovori... To je danas veliki problem i mislim da Evropa gubi bitku. Njeni veliki i bogati klubovi, gubeći svoje mlade igrače, počeli su da dovode Afrikance i trećerazredne američke igrače. Kod nas je isto, čak je dozvoljeno da stranci igraju i u juniorskoj ligi. To nije normalno. Da ne budem ličan i pretenciozan, ali da se nešto pitam, to nikada ne bi prošlo", poručio je Ivković za Blic.

Da li to znači da evropska košarka definitivno gubi korak sa američkom?
"Daću vam jedan podatak. Saćam se 1981. godine kada su Deni Feri i Brajan Šou, prvi i drugi pik u NBA, došli u Rim da igraju košarku jer su bili bolje plaćeni nego u Americi. Danas prvi i drugi pik imaju ugovore teške sto i više miliona dolara, a to Evropa ne može da plati. Jedan sam od trenerea koji je trenirao najviše evropskih igrača koji su završili u NBA i reći ću: igrač kada stasa i zaslužuje da igra u NBA, on treba tamo i da ode. Ali ne da ode, proba, pa se vrati. Da ne nabrajam redom, ali poslednji primer je, recimo, Zagorac, koji je otišao kao fantastičan talenat, nije uspeo i još se oporavlja kako bi se vratio u svakodnevicu. I nije Zagorac kriv što nije dobio šansu - šta mislite koliko je u Evropi takvih mladih igrača? A zauzvrat, nama ovde dolaze američki igrači koji su ispod svakog kriterijuma".

Slična je situacija i sa mladim trenerima. Osim Dejana Milojevića i Vladimira Jovanovića, gotovo da nema mlađe generacije stratega u našoj zemlji.
"Kao što je potrebno da mlad igrač stasava kroz nacionalnu ligu, to je isto tako i sa mladim trenerima. Mi smo nekad imali uvek po nekoliko naših trenera na fajnal foru, imamo ih i sada, ali to su ljudi na zalasku karijere, kao što su Kari Pešić i Željko Obradović. Dakle, košarkaška liga Srbije je ispod svakog nivoa".

Doživeli smo krah na SP, kao gledate na to?
"Mi smo kao jedna mala zemlja sigurno imali daleko najkvalitetniji i najtalentovaniji tim. A onda je, naročito kod nas ovde koji nismo bili u Kini, jrenuo taj advertajzing i marketing: pobeđujemo, najjači smo... Bez obzira što su se povredili ključni igrači kao Teodosić i Milosavljević, mi smo stamo otišli kao favoriti, a uloga favorita nikada nije dobra. I sve je išlo svojim tokom, imali smo lake protivnike, poraz od Španaca je bio opomena, ali ključna naša utakmica bila je sa Argentinom. Argentinci su nas potpuno nadigrali. A u najbitnijoj utakmici, koja ne sme da se gubi, a to je četvrtifinale, mora da se igra najbolje. Nama je toj utakmici pukla hemija. Trener nije zabrljao, on je, po meni, trenerski sve uradio kako treba, ali pukla je hemija igre".

Kad kažete hemija igre, na šta tačno mislite?
"Košarka je definisana prostorom - to je teren 28x15 metara - i to vremenonom, gde pobedu možeš da realizuješ u desetinki sekunde. Ne može koš da se postigne šutem za 0,3 sekunde, ali za 0,4 može. To znači da svakog momenta mora da funkcioniše tim koji će da prepozna svoju i igru protivnika, da vlada timski duh cele utakmice. Naravno, potreban je i egoizam vanserijskih igrača koji u ključnim momentima treba da preuzmu odgovornost, ali je timski duh alfa i omega. I to je ta hemija: jedan za sve i svi za jednoga. Kada se to izgubi i kada se isforsiraju egoizmi, tu nema rezultata".

Da li vas plaše slabi rezultati mlađih selekcija?
"Ne, ne plaši me. Jer ako je jedna selekcija u jednoj godini osvojila zlatnu medalju, a sledeće izgubila, to ne znači da je stvar krenula nizbrdo. Evidentno je da genetski posedujemo taj talenat za timske sportove. Nemojte da pratimo samo rezultate. Smisao postojanja mlađih selekcija je da afirmiše mlade igrače i da ti igrači konkurišu za A selekciju".

A ni u klupskoj košarci još od 2010. i plasmana Partizana na Fajnal for, nemamo rezultat. S durge strane u Partizanu i Crvenoj zvezdi nikad više stranaca.
"Što se tiče Evrolige, recimo, mogu da igraju 12 Amerikanaca u timu. U Turskoj mogu da igrtaju u timu pet stranaca u domaćoj ligi, to je sada veliki problem mom kumu Željku Obradoviću. Ja sam u Rusiji radio po pravilu da uvek na parketu moraju da budu dva ruska igrača. Jako je teško voditi tim sa takvim zahtevom. Ja sam trener i ne mogu da kritikujem kolege, ali nedostaje hrabrosti kod trenera. Zašto? Srpski treneri su bili poznati po tome da ako neko ima talenat, ne čeka se sazrevanje do neke 23-24 godine kao kod Španaca i Italijana, kod nas su talenti igrali odmah u 18. godini. U ovoj situaciji treneri su pod strahovitim pritiskom rezultata i pod tim pritiskom se opredeljuju za iskusne, vrlo često istrošene igrače, pre svega američke, a zapostavljaju naše talente", zaključio je Ivković.

Kompletan intervju Dušana Ivkovića možete pročitati u dnevnom listu Blic.