"Posebna učionica" protiv vršnjačkog nasilja

Šokiranje scenama nasilja u učionicama i školskim dvorištima, naknadne osude i kažnjavanje direktora nisu dovoljne, niti adekvatne mere za suzbijanje nasilja u školama. 

S obzirom na to da je u prva dva meseca trajanja školske godine, Ministarstvu prosvete prijavljeno ukupno 280 situacija vršnjačkog nasilja, potrebne su konkretnije mere. To misle i u Forumu beogradskih gimnazija pa su resornom ministru predložili neke od njih.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Aleksandar Markov, predsednik Foruma je rekao da je brojka dramatična jer je u pitanju 280 polomljenih noseva, ruku, razbijenih glava. 

Kako kaže, škola je u obavezi da prijavi samo teže oblike nasilja, a moguće je da neke škole ne ispune tu obavezu, odnosno ne prijave.  

"Kada šaljete dete u školu, ne šaljete ga u zatvor Sing-Sing, vi ga šaljete u jednu ustanovu koja bi trebalo da bude bezbedna za sve učesnike u obrazovno-vaspitnom procesu, a plašim se da to danas nije slučaj i za to smo svi krivi. Ne možemo da kažemo da je krivica na učenicima, na roditeljima", rekao je Markov.

Prema njegovim rečima, kao društvo, kao država smo očigledno podbacili.

Vršnjačkog nasilja je čak u istoj meri bilo i ranije, ali je obavezom prijavljivanja vidljivije, a ranije je prolazilo neopaženo. 

Osvrćući se na ovaj stav, Markov kaže da je ministar prosvete to izjavio u medijima. "Kada analiziramo tu njegovu izjavu, deluje kao dete koje pokušava da se opravda. Nije ni bolje ni lošije nego pre, ima nasilja prisutnog u istoj meri", kaže Markov.

"Čak i da pođemo od pretpostavke da je nasilja bilo toliko ranije zar nije zadatak svakog novog režima pa i ministra prosvete da utiče i donosi mere koje će smanjiti nasilje. Ako je isto kao i pre pa onda očigledno konkretne mere nisu dale rezultate i treba nešto raditi", istako je Markov.

Četiri predloga

Forum beogradskih gimnazija je otišao kod ministra sa svojim predlozima. Markov kaže da je Forum dao četiri predloga, a dva je moguće odmah primeniti koji se odnose na kampanju kroz medije koji imaju nacionalnu pokrivenost i kroz društvene mreže.

"Škola je malo na društvenim mrežama. Ministarstvo prosvete nema neke profile na društvenim mrežama a učenici su najprisutniji i kada biste pokrenuli neku kampanju koja bi u preventivnom smislu dala rezultate, to bi imalo smisla", kaže on.

Druga mera koju je vrlo moguće odmah primeniti, smatra Markov, odnosi se na deo koji predviđa da se učeniku protiv kojeg je pokrenut vaspitno-disciplinski postupak za teže povrede kao što je psihičko i fizičko nasilje – onemogući da pređe iz jedne škole u drugu.

Svedoci smo da se u prethodnom periodu dešavalo da učenik koji udari nastavnika ili načini težu povredu pređe iz jedne škole u drugu, upisuje se u ispisnicu da je protiv njega pokrenut postupak, ali ne može druga ustanova da nastavi vođenje tog postupka. 

Ukoliko učenik ostane u školi u koji je napravio incident, smanjena je ocena iz vladanja, ako je reč o osnovnim školama – najteža kazna bi bila jedinica iz vladanja uz eventualno premeštanje iz jedne škole u drugu, a roditelji i škola u koju dolazi trebalo bi da daju saglasnost, objašnjava Markov.

Kada je reč o srednjim školama, u ovom trenutku moguće je isključiti učenika iz škole, samo se to retko dešava u praksi, kaže on.

Model posebne učionice 

Govoreći o "posebnoj učionici" za učenike koji svojim ponašanjem ometaju druge, Markov kaže da je to model koji se primenjuje u nekim privatnim školama u Srbiji, kao i u svetu.

Učenik koji remeti ritam časa, koji ugrožava bezbednost učenika ili nastavnika – ranije je mogao biti isključen sa časa, a sada ne postoji ta mera. 

"Možete ga poslati kod pedagoga, psihologa. Neke škole nemaju pravo i na psihologa i na pedagoga i šta ćemo u tom trenutku", upitao je Markov.

Nastavnik mora da primiri učenika, jer nema alternativnu mogućnost. Može da ga uputi kod direktora, ali direktor možda bude na sastanku, kaže Markov.

Kako ističe, nastavnik mora da pazi da ne dođe do fizičkog kontakta.

U zakonskim rešenjima postoji mogućnost da roditelj prekršajno odgovara i da plati kaznu do 100.000 dinara.

"U praksi se retko kada dešava da sudije donose takve odluke, u dva ili tri slučaja. Javnost se tada digne, ispada da država otima novac od roditelja. Kao društvo imamo problema da prihvatimo da se nasilje dešava i da moramo da preduzmemo korake i malo teže da bismo ga suzbili. Ne možete samo preventivno delovati", zaključio je Markov.