U Minhenu i Hamburgu je predstavljena biografija Ive Andrića, čiji je autor novinar Mihael Martens, dugogodišnji dopisnik nemačkih medija iz jugoistočne Evrope. O knjizi pod imenom “U požaru svetova. Ivo Andrić. Jedan evropski život” sa autorom je u Minhenu razgovarao Mihael Kriger nemački pisac, pesnik, prevodilac i izdavač. U Hamburgu je Martens gostovao na Institutu za slavistiku, gde ga je publici predstavio profesor dr Robert Hodel, šef Instituta.
Predstavljanju prve biografije Ive Andrića na nemačkom u Minhenu je prisustvovalo oko 60 posetilaca, uglavnom Nemaca iz sveta kulture i umetnosti.
Sa dosta pažnje posetioci su pratili razgovor autora i moderatora kroz koji su saznali više nepoznatih detalja iz života Ive Andrića, jugoslovenskog i srpskog pisca dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1961. godine, diplomate i političara. Autor biografije Mihael Martens uložio je veliki trud u istraživanje svega vezanog za Ivu Andrića i sve što je pronašao smestio je u knjigu sa oko 500 strana. Kroz sve napisano i dokumentovano o Andrićevom životu, radu i stvaralaštvu provejava autorovo veliko poštovanje prema našem piscu, diplomati i političaru. Knjiga ima četiri dela u kojim se govori o Evropi pred Prvi i Drugi svetski rat, ratnim godinama, Andrićevom diplomatskom i političkom angažovanju u tim vremenima, njegovom povratku u otadžbinu, književnom radu i životu.
Među nevelikim brojem naših ljudi, na predstavljanju Andrićeve biografije u Minhenu bili su i Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Jelena Stojanović, konzul Generalnog konzulata Srbije u Minhenu i Mira Beham, novinar, publicista i ambasador Srbije u Oebsu i UN u Beču.
Jelena Stojanović u prvi plan ističe autoritet Mihaela Martensa i Mihaela Krigera i njihovo nastojanje da osvetle Ivu Andrića kroz zanimljiv razgovor.
– U ovom slučaju reč je o ozbiljnoj kulturnoj javnosti kojoj se Ivo Andrić predstavlja kao savremenik i akter mnogih važnih događaja u periodu između dva svetska rata, ali i posle njih. Pokazalo se da nemačka kulturna javnost izražava veliko interesovanje za ovu Andrićevu biografiju na nemačkom. Martens i Kriger su se kroz zanimljiv i sadržajan razgovor dopunjavali. Ono što je meni bilo posebno interesantno je da u biografiji stav Ive Andrića o Nemačkoj i Nemcima nije bio pozitivan, kao i da je Beograd između dva svetska rata bio vrlo napredna sredina – kaže Jelena Stojanović i dodaje da se osetilo veliko uvažavanje Andrića od strane autora biografije i moderatora na predstavljanju knjige.
Išao svojim putem
Mira Beham novinar, publicista i ambasador Srbije u Oebsu i UN u Beču kaže da je impresionirana činjenicom da je jedan nemački novinar pisao biografiju Ive Andrića, iako mu je kao višegodišnjem dopisniku iz jugoistočne Evrope ova tema bila na određen način bliska.
– Iz razgovora sa Martensom saznala sam da je on još 2012. godine govorio da ima želju da napiše biografiju Ive Andrića i od tada do izlaska knjige iz štampe on je istraživao i prikupljao građu iz srpskih i nemačkih izvora. Nesumnjivo je pokazao celovito znanje o periodu između dva svetska rata, ali i stanje u Beogradu u tom periodu, što je svakako za pohvalu. On je nastojao da objavi nepoznate i malo poznate stvari iz depeša koje je pronašao u arhivama. Mene je zainteresovala ova knjiga i zbog činjenice da je Ivo Andrić u književnosti išao svojim putem, ne pristajući na modernizaciju literature i odupirući se svim pritiscima svog vremena. Dokaz za to je da on piše o osmanlijskoj Bosni – naglašava Mira Beham.
Ona dodaje da je od Mihaela Martensa saznala da je vrlo zadovoljan predstavljanjem njegove knjige u Minhenu i da je bio prijatno iznenađen velikim interesovanjem ljudi za njegovo delo.
Privatni život – tajna
Martens je izrazio zadovoljstvo što ga je u rodnom Hamburgu publika dočekala u velikom broju na Institutu za slavistiku. Uvodnu reč je dao profesor dr Robert Hodel, šef Instituta, koji je predstavio gosta iznoseći podatke o njegovom radu, kretanju u službi i životu u raznim državama Evrope pri čemu je naglasio da je autor proveo sedam godina u Beogradu, koliko je trajalo istraživanje svih materijala na osnovu kojih je sačinio biografiju nobelovca.
Martens je istakao da je ideja jugoslovenstva okarakterisala ceo Andrićev život i omogućila mu jednako povoljnu poziciju u predratnoj morahiji i posleratnoj republici.
Zatim je autor iz biografije čitao poduži odlomak u kome Andrić opisuje susret sa željenim Beogradom, gde je dobio službu dvadesetih godina prošlog veka i oslikava izgled vrlo neuređene sredine. Posle čitanja se razvila diskusija u kojoj su slušaoci postavljali pitanja u želji da više saznaju o privatnom životu nobelovca, ali na ta pitanja je bilo teško odgovoriti, jer prema rečima autora:
– Teško je sagledati Andrićev privatni život, jer on uvek piše o literaturi.
U publici su bili i dr Olga Elermajer Životić, dugogodišnji lektor na Institutu za slavisitiku, Lidija Ivanović, konzul Generalnog konzulata Srbije u Hamburgu, dr Joahim Zajc, Tatjana Stefanović, bivši nastavnik u Srpskoj dopunskoj školi u Hamburgu, Dajana Vasić, student saradnik na Institutu za slavistiku i drugi.
Predstavljanje biografije Ive Andrića nastavlja se po Nemačkoj u Berlinu i Haleu.
U Berlinu upoznao suprugu
Gorjana Petrović je prevodilac, voli literaturu i raduje se kada se u Hamburgu razgovara o književnosti sa Balkana. To je, kako kaže, vrati u mladost i ispuni starim vrednostima.
– Dopalo mi se izlaganje i mnoštvo podataka koje je autor izneo. Poželela sam da nešto više da čujem o Andrićevom privatnom životu. U izlaganju je rečeno da je pred Drugi svetski rat boravio u Berlinu i da nije bio srećan. Iz nekih izvora sam saznala da je tu upoznao svoju buduću suprugu koja je tada bila supruga Andrićevog kolege. Na to sam dobila odgovor da se Andrić oženio sa 56 godina i da nema puno podataka o njegovim prethodnim vezama.
Vozovi za Aušvic i Treblinku
Dr Sead Porobić, lektor na Institutu za slavistiku želeo je da sazna ima li nešto novo što je Martens posle dugotrajnog istraživanja otkrio. Na ovo pitanje je autor detaljno odgovorio:
– Od marta do avgusta 1943, vozovi za deportaciju sa skoro 50.000 Jevreja iz Soluna prelaze preko Balkana ka Aušvicu i Treblinki. Oni prolaze i kroz Beograd. Iz Prizrenske ulice, gde je tada stanovao, Andrić ima pogled na železničku stanicu. Često posmatra šta se tamo događa, što se vidi i u njegovim beležnicama. Svako ko ovo zna neće moći da pročita pasus iz “Na Drini ćuprija”, a da ne pomisli na ovo. To je opis Višegrada kojeg povezuje železnica. Ceo grad slavi. Ali ne Alihodža, muslimanski trgovac staromodnih pogleda i izgleda. On upozorava mladog trgovca koji je vrlo entuzijastičan zbog dolaska voza i svih mogućnosti: “Vozaj se ti, živ bio, vozaj kud god hoćeš, ama sve se bojim da će ti to vozanje jednog dana na nos udariti. Doći će vrijeme pa će te Švabo voziti i tamo gdje ti nije milo i gdje nikad pomislio nisi da ideš.” A ovo je, ponavljam, napisano okvirno u isto vreme kada su vozovi sa deportovanim Jevrejima iz Soluna prolazili kroz Beograd – istakao je Martens.
Iz Rusije na Balkan
Mihael Martens (46) je rođen u Hamburgu. U periodu od 1995. do 2000. godine boravio je u Sankt Peterburgu, Kijevu i državama jugoistočne Evrope. Od 2002. godine dopisnik je Frankfurter algemajne cajtunga (FAZ). U Beogradu je kao dopisnik boravio sedam godina, u Istambulu šest, a u Atini tri godine. Od 2009. godine živi u Beču. Prvu knjigu “Potraga za herojima” u kojoj govori o vojnicima koji nisu hteli da ubijaju, objavio je 2011. godine, a ove jeseni izašla je njegova biografija Ive Andrića.
