„Deminiranje se zasniva na radu deminera, oni su najvažniji, jer bez njih nema ovog posla, a postoje i druge metode. Mi smo ovde uspeli da koristimo prege, to je rad sa psima za otkrivanje eksploziva zato što je vegetacija kao takva i konfiguracija terena to omogućavala“, izjavio je za RTS Radosav Živković iz „Stop mine“.
Mine nisu bile klasično postavljene, u liniji, nego su bile grupisane od četiri do pet na određenim mestima, najviše na putevima, rekla je Neda Gvozdenović, izvođač radova iz „In demining“.
Momčilo Marinković, deminer kaže da su uspešno završili zadatak i da je najbitnije da se niko nije povredio.
Na području Bujanovca prethodnih sedam godina razminirano je više lokacija ukupne površine 2,7 miliona kvadratnih metara, a na neke sumnjive terene ukazali su nedavni požari odakle su se čule eksplozije, o čemu su pisale Bujanovačke.
„Nije ih vojna formacija postavljala nego postavljali su ih ad hok. Jedna protivpešadijska pašteta koja se nalazi u zemlji, da je neko ne daj bože naišao, stao na nju, aktivirala bi se, tako da možemo da kažemo da smo sačuvali i ljudske živote i životinje čišćenjem terena“, rekao je za RTS Bojan Glamočlija, direktor Centra za razminiranje.
„Razminiran je veliki prostor u Bujanovcu što je omogućilo stanovnicima slobodno i bezbedno kretanje bez kog ne može da se vodi normalan svakodnevni život“, kaže Teksuja Cubota, zamenik ambasadora Japana.
„Petnaest godina u Srbiji konkretno bilo je sakupljeno i potrošeno negde oko 24 miliona dolara za projekte razminiranja i čišćenja kasetne municije, počevši u Šidu, pa preko Bujanovca i cele Srbije“, kaže Gregor Sančanin iz Međunarodne fondacije za jačanje bezbednosti ljudi.
U Srbiji i dalje ima zaostalih kasetnih i avio bombi i spremni su projekti čišćenja kasetne municije u Nišu, Sjenici i na Kopaoniku.
