Навучени сте на одвлачење пажње, како због паметног дизајна тих уређаја и апликација, тако и због налета допамина попут (оног каквог пружа и дрога), сваки пут када узмете телефон у руке, јавља Б92.
Наука, међутим, нуди нешто другачије, алтернативно, објашњење. Да ли је могуће да нас наши мобилни уређаји привлаче, не зато што смо зависници, већ зато што покушавамо да избегнемо „глас“ у својој глави?
Да бисте схавтили зашто ова "хипотеза о бежању од сопствених мисли" има смисла, прочитајте шта кажу резултати недавног истраживање социјалног психолога Тимотија Вилсона са Универзитета у Вирџинији.
Његов тим је оставио групу људи у оскудно опермљеној соби, из које су уклонили све ствари које би могле да им ремете пажњу: телефоне, хемијске оловке, папир, итд.
Људи су потом следећих 15 минута провели седећи у соби, сами са својим мислима.
Вилсонов тим је открио да је већина људи из групе ово искуство оценила или као досадно, или као искуство у коме нису нимало уживали.
Научници су потом увели мали обрт у целу ситуацију. Поновили су исти експеримент, с тим што су на столу у соби оставили уређај који је омогућавао субјектима да "пецну" себе мини струјним ударом.
Како се све завршило?
За 27 одсто жена и 67 одсто мушкараца, чињеница да морају да бораве у соби сами са својим мислима је била толико неподношљива да су одлучили да сами себе "ударе" струјом. Један човек је то, наводно, поновио чак 190 пута.
Узнемирујући исход овог истраживања је сазнање да би већина људи радије повредила себе него остала сама са својим мислима.
