ISTRAŽILI SMO Da li bi zgrade u Srbiji izdržale JAČI ZEMLJOTRES: Trećina objekata za "debelu rekonstrukciju", a jedan tip gradnje naročito opasan
"Najkritičnije tlo na kojem bi u Srbiji došlo do najveće štete ako bi se dogodio zemljoteres je područje Rudnika, centralna i zapadna Srbija, prvenstveno Kopaonik i Raška", navodi za "Blic" Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Uz ova područja od gradova zbog specifične konfiguracije tla potresi bi mogli najviše da naškode Ubu i Valjevu, kao i samoj prestonici, o čemu više možete saznati u posebnoj vesti.
- Jačina zemljotresa u zavisnosti od ponemute konfiguracije tla drugačije deluje na i na malim rasponima od 100 do 200 metara - objašnjava Rodić i dodaje da je u Srbiji mnogo objekata kojima je vreme za "debelu rekonstrukciju".
Posebno opasni nadograđeni spratovi
On ističe da je u prethodnom istraživanju u takav tip objekata ulazilo čak 30 odsto ukupnog fonda, što je, prevedeno u brojke, oko 1.200.000 objekata.
- To je naročito važno kod nadorađivanih spratova na zgradama, gde većinom pažnja nije posvećena statici, pa nisu seizmički ojačane - dodaje on.
Rodić naglašava da je ojačavanje ozbiljan posao koji bi trebalo da rade obučeni ljudi, a da je kod nas situacija takva da se često zakida na materijalu kako bi se prošlo što jeftinije pa se ne razmišlja o konsekvencama.
Proverili smo kakvo je stanje u različitim krajevima Srbije, a osnovni zaključak je da su najkritičniji objekti nastali u "divljoj gradnji".
Novi Sad
Dušan Miladinović direktor Javnog preduzeća „Urbanizam“ kaže da su zgrade i objekti u Novom Sadu bezbedni, jer je ovaj grad odnosno Vojvodina, za razliku od ostatka Srbije ima drugačije tlo.
Problem ovde eventulano mogu da imaju pre svega oni koji su nelegalno gradili objekte, pogotovo ako su te građevine visoke.
Starije zgrade, građene pre šezdesetih nemaju „vertikalna ukrućenja“, što ih čini ranjivijim u slučaju potresa.
- Novi Sad, Vojvodina, ali i Novi Beograd, jesu osma zona u kojoj može doći do razornih zemljostresa, ali je tlo za razliku od ostatka Srbije peskovito. U slučaju zemljotresa talasi se drugačije rasprostiru i objekat će pre da se nakrivi i potone, nego što će da pukne, kao ako je na čvrstoj podlozi. Naravno da objekat može da pukne i kada se nakrivi, jer nije predviđeno da tako stoji - rekao je Miladinović.
Kako dodaje, oduvek se obraćala pažnja prilikom gradnje na sigurnost. Zgrade koje se danas prave su proverene, od seizmike do vetrova, svaki materijal koji je ugrađen mora da prođe i atest. Potrebno je da konkstukcije budu lagane i fleksibilne. Zgrade do šezdesetih imale su samo „horizontalne serklaže“, no pogotovo nakon razornog potresa u Skoplju 1963. godine, način gradnje se promenio, pooštrili su se uslovi i standardi, pojavila su se „vetikalna ukrućenja“, te moderniji i bezbedniji materijali.
Pročitajte još
- Problem je sa objektima koji nisu legalni, koji su građeni na „o-ruk“, dok ne dođu nadležni. Pogotovo nadogradnje na višim zgradama, to vam je kao klatno koje visi naopačke, ako se nešto zaljulja može da odleti poput praćke. Niko ne može da garantuje kako je to građeno ako tu nisu bile sve potrebne dozvole od početka - nastavio je naš sagovornik.
U Novom Sadu i okolini po podacima Građevinske inspekcije ima oko 20.000 nelegalno izgrađenih objekata koji ne poseduju građevinske niti ostale dozvole potrebne za gradnju. U većini tih zgrada ima više stanova nego što je planirano, ili investitori nisu uplatili komunalno opremanje zemljišta niti su izmirili obaveze prema Gradu. U Novom Sadu je inače po podacima iz Gradske kuće podneto oko 50.000 zahteva za legalizaciju.
Niš
- Grad Niš se u seizmičkom smislu ne nalazi u kritičnoj zoni, kao što je to, recimo, oblast Кopaonika. Za period do 1989. godine o seizmici se vodilo računa u projektovanju kolektivnih stambenih zgrada, naravno i javnih. Drugo je pitanje da li su se privatni investitori (individualna stambena izgradnja) dosledno držali ovih propisa pri izgradnji svojih kuća - objašnjava za “Blic” poznati arhitekta Ivan Redi.
Dakle, zgrade koje su do tog perioda izgrađene u Nišu su sagrađene po strogim popisima, te se radi o kvalitetnoj gradnji koja bi mogla da podnese potrese.
Kako Redi objašnjava, zemljotres u Skoplju, 1963. godine, bio je snažan impuls da se pitanjima seizmičkog zakonodavstva i izgradnji objekata na tim osnovama, u Srbiji, pa dakle i u Nišu, pokloni mnogo veća pažnja, to je i učinjeno.
- Zgrade koje su građene na osnovama tih propisa bez ikakvih značajnih oštećenja izdržale su sve naredne zemljotrese, kako u Jugoslaviji, tako i u regionu. Jedan od tih snažnih zemljotresa doživeo sam na devetom spratu solitera na Trgu učitelja Tase. Osim što se osetilo ljuljnje, a neki ukrasi su poispadali iz regala, nije bilo drugih posledica - kaže Redi.
Ono na čemu treba insistirati je pridržavanje propisa vezanih za seizmiku, objašnjava poznati arhitekta, kao i sprovoditi doslednu kontrolu izvođenja radova.
- Dodao bih i to da je sistemom nadograđivanja objeka, vrlo često, narušena njihova stabilnost, pogotovu kada se radi o dejstvu seizmičkih sila. Nažalot tu nema ispravke - dodaje Redi.
Miloš Milošević, pomoćnik gradonačelnika Niša, objašnjava za “Blic” da je propis koji trenutno reguliše oblast izgradnje i seizmike donet 1981. godine i da reguliše izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima VII, VIII i IX stepena seizmičnosti. Niš se nalazi u VIII seizmičkom području.
- U skladu sa odredbama tog pravilnika objekti u Nišu se projektuju tako da zemljotresi najjačeg intenziteta mogu prouzrokovati oštećenja nosivih konstrukcija, ali ne sme doći do rušenja tih objekata. Svi objekti za koje se izdaju građevinske dozvole se projektuju tako da zadovolje navedeni kriterijum i pravilnik. U toku izgradnje objekta izvođač radova podleže kontroli od strane nadzornog organa i građevinske inspekcije, da li se radovi izvode u skladu sa projektnom dokumentacijom i propisima - objašnjava Milošević.
Kako dodaje, mogući problem postoji kod objekata izvedenih pre 1964. godine, kada su doneti prvi propisi iz ove oblasti, objekata koji su izgrađeni bez dozvole i objekata koji nemaju upotrebnu dozvolu.
Kragujevac
- U Kragujevcu se gradi na malim prostorima, velikih gustina, što je posledica novih imovinskih odnosa - kaže Veroljub Trifunović, arhitekta i urbanista u penziji koji dodaje da su propisi o statici ostali isti još od 1963. godine nakon zemljotresa u Skoplju.
On objašnjava da se tim zakonom fokus pomerio na vertikalne sile, umesto dotadašnjih samo horizontalnih sila - praktično rečeno - sada se vodi računa pri izgradnji i o ljuljanju, vetru i ostalim faktorima koji mogu da utiču na zgrade kada do zemljotresa dođe.
S tim u vezi, u Kragujevcu prema njegovim rečima najrizičnije su zgrade koje su građene pre 1963. godine, među kojima je i Skupština grada, koja je građena još 1949. godine i, navodi, dodatno je opterećena novom fasadom.
- Sve zgrade rađene posle pomenute godine su sigurne - zaključuje Trifunović i dodaje da je problem zemljotresa u Albaniji upravo nastao zbog lošeg kvaliteta gradnje mnogih zgrada.
Subotica
Doktor Milan Kekanović, profesor na Građevinskom fakultetu u Subotici, kaže za "Blic" da se na fotografijama koje prikazuju tragične posledice zemljotresa u Albaniji jasno vidi da je nesreću izazvala neadekvatna građevinska struka, a ne jačina potresa od šest stepeni Rihterove skale.
Nažlost, procenjuje, isto bi se desilo i u Subotici i gotovo svim gradovima Srbije.
- Na fotografijama se vide montažne ploče kako vise niz zid. Ploče nisu međusobno povezane i ne predstavljaju krutu dijafragmu koja je osnovna pretpostavka otpornosti u slučaju zemljotresa. Da je ploča napravljena kako treba zgrada se ne bi srušila – ističe dr Kekanović koji predaje Zidane konstrukcije i dobro je upoznat sa ovom problematikom.
Prema njegovim rečima, sva mesta gde se svesno ili nesvesno pogrešilo u projektovanju i građenju ili su izigrani propisi građenja, kada dođe i do slabijeg zemljotresa, greške se pokažu i uzrokuju nesreću. .
- Što se tiče Subotice, naročito kada je novogradnja u pitanju, posledice bi bile katastrofalne ako bi bilo zemljotresa. Nove zgrade koje sada projektuju i grade bi bile najviše oštećene jer ne gradimo u skladu sa propisima. Napravio sam i novu metodu statičko seizmičkog proračuna nesimetričnih torziono opterećenih zgrada kao najsloženiji oblik proračuna i ponašanja zgrada kada dolazi do torzionog zakretanja zgrada. Takvo torziono zakretanje zgrade može biti uzročnik velikih oštećenja i rušenja – objašnjava dr Kekanović.
Poručuje da potresi jačine 5 stepen po Rihterui ili 6 stepeni su slabi potresi. Potres 7 stepeni je već ozbiljan, a potres od 8 stepeni je vrlo jak potres. Najveći stepen je 9 stepeni i to je već rušilački potres.
- Struka se nekada ponaša komotno i ne poštuje propise i svesno i nesvesno ugrožava ljudske živote i čini materijalne štete. U Subotici, ali i u Novom Sadu i Beogradu, to nije u skladu sa propisima građenja u seizmičkim područijima. U Srbiji se grade još uvek intezivno zidane zgrade koje su vrlo osetljive na potres. Naime, zakonodavac je iz tih razloga ograničio spratnost zidanih zgrada maksimalno do četiri etaže, ako bi potres bio slabiji. Kod jačih potresa do dve etaže mogu biti zidane zgrade – kaže dr Kekanović.
Pročitajte još
Staru gradnju u Subotici ocenjuje daleko kvalitetnijom i njegova procena je da bi se starije višespratnice i objekti daleko manje oštetili ako bi se desio zemljotres.
- Od svih zidova u zgradi spratnosti čak i preko osam etaža kakvih ima u Subotici, 85 odsto su zidani zidovi, a samo 15 odsto su armirano betonska platna-zidovi. Takve zgrade se proglašavaju da nisu zidane već su armirano betonske sa betonskim zidovima i "na mala vrata" se postiže željena spratnost sa 85 odsto zidanih zidova. Sve je dobro dok se ne desi potres, a kada se desi zgrade će biti katastrofalno oštećene ili će se neke i srušiti. Možda će i ljudi životno stradati – poručuje dr Kekanović i dodaje da bi tada struka, da bi zaštitila sebe a i javnost, koja nije dovoljno stručna, rekla : “Desio se zemljotres i tako je valjda moralo biti”.
Formalna gradnja
Dr Milan Kekanović podseća da je zemljotres koji se 2010. godine dogodio u Kraljevu bio 5,7 Rihterovih stepeni i zbog njega se nisu smela desiti ni oštećenja, a kamoli rušenja ili velika oštećenja.
- U vrlo uređenim državama, stručnjaci bi realno procenili zašto je zgrada oštećena i srušena. Ako je greška do projektovanja i građenja, ti koji su to radili bi i materijalno i krivično odgovarali. Kod nas ako se to desi, svi su unesrećeni i oni koji su oštećeni direktno jer su imali stanove a i oni drugi koji moraju pomagati unesrećene. Zašto se projektuje i gradi kako ne treba? - pita dr Kekanović, i objašnjava da je razlog tome “što više praktično i nema revizije i kontriole projekata”.
- Sve se kod nas počinje raditi formalno, pa tako i struka po sitemu "ti danas potpiši meni i nemoj tražiti greške pa ću sutra tako i ja tebi" – zaključuje.
Novi Pazar
Odgovorni u lokalnoj samoupravi Novog Pazara nisu bili spremni da govore o tome kakvog kvaliteta su objekti u ovom gradu i da li bi izdržali zemljotres jačine onog koji je pre par dana pogodio Albaniju.
- Lokalna samouprava se pridržava svih propisanih zakonskih normi i pravila prilikom izdavanja građevinskih dozvola, ali mi ne možemo da vršimo nadzor o tome kakav materijal koristi investitor, koliko armature koristi, kakav je kvalitet betona ili kakav je uopšte kvalitet izgradnje objekta. Zbog toga je nezahvalno se izjašnjavati o tome, ali verujem da se izvođači radova pridržavaju propisanih standarda, pogotovo kada su u pitanju višespratnice – nezvanično nam je kazao jedan od inženjera iz Gradske uprave.
Šabac
Dragica Lovćević, pod čijim nadzorom su nekada građene zgrade u Šapcu kaže da se ranije vodilo računa da zgrade mogu da izdrže potrese, iako ovo područje nije trusno, dok za novogradnju ne bi mogla da garantuje.
- Ono što je nekada radilo Građevisnko preduzeće „Izgradnja“ svaka zdgrada u Šapcu je kvalitetna i može da podnese bar još dva sprata. Beton i armature su profesionalno odrađene. Što se čvrstine tiče projektovali smo na sedmi stepen Rihterove skale. Tako da za staru gradnju nema nikakvih problema, iako mi nisto trusno područje. Za nove zgrade poznato je da uvek kupci pitaju ko je gradio i za to ne bih smela da se zakunem da bi većina njih izdržala jace potrese - kaže Dragica Lovčević, diplomirani građevinski inženjer, koja je nekada radila kao rukovodilac gradilišta u Šapcu.
Bor
Zgrade u Boru su u bezbednom stanju, u slučaju da dođe do zemljotresa i većih potresa. Po rečima Branislava Dimitrijevića, diplomiranog građevinskog inženjera oko 80 odsto zgrada na teritoriji grada je rađeno po projektima i svim propisima.
- Bor je svrstan u sedmu zonu po Merkalijevoj skali , ali se zbog rudnika računa na osmu skalu što znači da je prilično sigurno mesto. To se i pokazalo u slučaju ranijih zemljotresa koji su se dešavali i bili u dodiru sa Borom, gde zgrade nisu pretrpele veća oštećenja osim pucanja stakla na prozorima. U opasnosti su one zgrade koje su rađene mimo projekata, gde je reč o divljoj gradnji ali to je u jako malom procentu u Boru. Primer je naselje Brezonik kod Bora gde ima individualnih kuća , a gde su samo dve zgrade urađene po projektu i svim propisima – kazao je Dimitrijević.
Veliki broj ljudi strada u panici da pobegnu ukoliko dođe do jačeg zemljotresa. Jedan od saveta je da se sklone ispod najdeblje grede u svom hodniku.
Najveća ekspanzija graditeljstva u Boru bila je 60 i 70-ih godina prošlog veka. Najmlađe zgrade potiču krajem 80-ih i početkom 90-ih godina.
U Boru ima 837 stambenih zgrada, 11.164 stanova i skoro 597.000 m2 stambene površine. Od toga je 30 visokospratnica, oko 1.000 individualnih kuća. Podaci ukazuju da na teritoriji grada ima 11 objekata sa preko 10 spratova i još 30 sa po šest do devet spratova.
Danijel Aleksić, član Gradskog veća zadužen za vanredne situacije ističe da prema proceni ugroženosti i rizika, Boru tek na četvrtom mestu preti opasnost od zemljotresa.
- Najveća opasnost na ovom prostoru preti od šumskih požar, i zbog velike industrije od nekih tehničko tehnoloških mogućih nepogoda. Opasnost od zemljotresa je tek na četvrtom mestu i po statistici je malo verovatno da će se desiti takav potres na ovom području. Preventiva je edukacija građana kao i građevinska preventiva, da se svi objekti grade prema propisanim standardima. Mi međutim, i u slučaju da se desi zemljotres imamo pripremljen plan zaštite i spasavanja gde je tačno propisano šta je čija obaveza i ko šta radi u tom slučaju – kaže Aleksić.
Užice
Ako je suditi po činjenici da se u Užicu i okolini ne pamti iole jači zemljotres, te da ovaj kraj nije trusno područje i da se osetnija podrhtavanja tla ne predviđaju, Ere ne bi trebalo da se plaše posledica prirodne pojave koja je pre neku noć zavila u crno Albaniju.
Ipak, šta ako epicentar nekog zemljotresa bude u užičkom kraju? U tom slučaju razloga za brigu nemaju stanari legalno izgrađenih zgrada i objekata koji nisu dograđivani.
- Ogromna većina užičkih zgrada i kuća je otporna na zemljotres, jer su rađene po projektima i proračunima da ga izdrže. Uglavnom su to višespratnice sa sa armiranim betonskim jezgrom u kojima se zemljotresi osećaju, ali ne mogu da im naškode. Svaka građevina koja je projektovana pravilno može da izdrži, i to bez oštećenja, mnogo jači zemljotres od onog koji je pogodio Albaniju. Na snimcima albanskih ruševina nigde se ne vidi armatura, odnosno sve srušene zgrade su zidane. Nijedna pravilno projektovana i izvedena nije pala - objašnjava za „Blic“ Nikola Sekulić, arhitekta iz Užica.
Užice je, dodaje on, malo da bi se delilo na seizmičke zone, odnosno cela teritorija grada bi podjednako bila ugrožena od eventualnog zemljotresa. Ako bi do njega i došlo, kaže naš sagovornik, na višespratnicama koje su dograđene ili koje su nelegalno građene moglo bi da bude posledica.
- Najproblematičnije su zgrade na koje je dograđeno više etaža nego što su imale. Takvih je na desetine i ima ih u svim delovima Užica. Kod većine njih nije obraćana pažnja na seizmičke proračune koji su sastavni deo projekta konstrukcije. Razlog za zabrinutos od zemljotresa, svuda pa i Užicu, trebaju da imaju stanovnici objekata koji su prošli korz postupke ozakonjenja, a koja nemaju nikakvu dokumentaciju i ne zna se kako je izvođena i projektovana konstrukcija, - kaže Sekulić.
Valjevo
"Mionički" zemljotres, koji se dogodio 30. septembra 1998. godine spada u jedan od deset najjačih potresa u Srbiji u 20. veku. Magnituda tog zemljotresa, čiji epicenter je bio u zoni raseda Stragari-Mionica, bila je 5,6 jedinica Rihterove skale, a potres koji je, praktično zahvatio celo područje Kolubarskog okruga, srećom je prošao bez ljudskih žrtava, zbog okolnosti da je rasedanje počelo na 18, a završilo se pet kilometara ispod zemljine površine, inače bi razaranje bilo katastrofalno.
I pored te srećne okolnosti, međutim, zemljotres je naneo ogromnu materijalnu štetu jer je u celom okrugu bilo oštećeno ukupno 24.185 individualnih objekata, od toga najviše u Valjevu (6.692) i Mionici (6.138). Samo godinu dana kasnije, 30. aprila u jeku NATO bombardovanja, Mionicu i okolinu je pogodio novi potres jačine 7 stepeni Merkalijeve skale ali je i on, srećom, imao epicenter na dubini od 25 kilometara ispod površine zemlje. Taj zemljotres, praktično, samo je “dotukao” najžešće oštećene objekte u potresu godinu dana ranije, tako da su umesto sanacije morali da budu srušeni.
Šteta od “mioničkih” zemljotresa 2002. godine bila je procenjena na tadašnjih 24 milijarde dinara, a obnova, koja je finansirana iz budžeta države, praktično nikad nije završena jer je finansiranje prestalo pre šest godina.
U 21. veku, područje Kolubarskog okruga sporadično pogađaju slabiji zemljotresi, mahom sa epicentrom na Divčibarama, ali sem uznemirenja, nijedan od njih ne prelazi treću kategoriju Merkalijeve skale, što ne može izazvati materijalna oštećenja.