Наиме, испитивањима површине од 10.000 квадратних километара установљено ја да на потезу између Бора, Мајданпека, Дунава и Тимока има толико рударског отпада из којег би се, уз примену најповољније технологије, могло „извући“ око 90.000 тона бакра и близу четири тоне злата, чија је вредност већа од 720 милиона долара.
То је за „Новости“ потврдио директор ИРМ др Миле Бугарин.
„Пре пет година, на основу споразума између влада Србије и Јапана, ИРМ и Универзитет ’Акита‘ започели су пројекат, вредан пет милиона долара, чији је циљ било истраживање простора који је био под непосредним утицајем рударске производње“, објашњава др Бугарин.
„На основу тих истраживања, за шта су наши партнери из Јапана користили и два сателита, дошло се до података да је у рударском отпаду, по садашњим ценама метала, ’заробљено‘ више од 720 милиона долара“, каже Бугарин.
Он истиче да би следећа фаза пројекта требало да буде избор најбоље технологије, која би, уз рекултивацију земљишта, допринела и вађењу бакра, злата и извесне количине сребра из рударског отпада са тог подручја.
„Поред тога, наши стручњаци су били на стручној пракси у Јапану у трајању од две недеље до три месеца, како би се обучили за рад са најсавременијим технологијама“, додаје саветник директора ИРМ Боривоје Стојадиновић.
„Уз то, ИРМ је за учешће у овом пројекту добио најсавременију опрему вредну 1,5 милиона долара. Водећа институција са српске стране био је ИРМ, а наши партнери су Технички факултет у Бору, који послује у саставу Универзитета у Београду, и министарства рударства и енергетике, пољопривреде и заштите животне средине“, каже он.
Уговор је реализован посредством Агенције за међународну сарадњу из Јапана, у сарадњи са Универзитетом „Акита“, Јапанском свемирском агенцијом, која је у те сврхе користила два сателита, и компанијом „Миндеко“, једном од највећих рударских корпорација на свету.
