ŠTA STOJI IZA IZJAVE GUVERNERKE O KOMERCIJALNOJ BANCI Država je odlučila da joj je potrebna velika banka, ili NIJE ZADOVOLJNA PONUDAMA
Izjavu guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković da je država sposobna da upravlja Komercijalnom bankom, ekonomski stručnjaci tumače dvojako - ili da ponude za njenu prodaju nisu zadovoljavajuće ili da je država "shvatila" da bi trebalo jednu veliku banku da ima u svom vlasništvu.
Ova dilema potrajaće barem još nedelju dana, dok ne istekne rok za dostavljanje obavezujućih ponuda za prodaju najveće državne banke u Srbiji.
Rok ističe 16. decembra, a u igri su četiri zainteresovane strane - tri banke austrijska Rajfajzen, srpska AIK banka i slovenačka NLB banka i američki investicioni fond Riplvud advajzers, čiji je vlasnik američki biznismen Tim Kolins.
Prema nezvaničnim informacijama u Vladi računaju na 450 miliona evra, a dostavljene neobavezujuće ponude kreću se u rasponu od 390 miliona evra, koliko je ponudila Rajfajzen banka, preko 430 miliona koliko je prema nezvaničnim informacijama ponudila AIK banka, do 450 miliona koliko je ponudila NLB banka. Ponuda američkog fonda nije poznata ni nezvanično.
Da je za Srbiju poželjno, u dugom roku, da ostane jedna velika banka u državnom vlasništvu, kaže za "Blic Biznis" ekonomista Ljubodrag Savić ali dodaje da se s druge strane mora prihvatiti stav da "nije važna svojina već način upravljanja".
Prema njegovim rečima, izjava guvernerke NBS može da znači da u ovom trenutku postoje neke ponude kojima država Srbija nije zadovoljna, ako se razmišlja samo iz ugla prodaje. S druge strane može da znači i da je država "definitivno razumela da u svom portfelju mora da ima barem jednu značajnu banku kao što je Komercijalna, koja spada u tri najveće banke u Srbiji".
Kako tvrdi i najrazvijenije zemlje imaju jednu nacionalnu banku koja služi, kako kaže ne da bude nešto što je bila narodna banka pre 40 godina, već kao jedna od mogućnosti da država utiče na finansijski sistem, da "bude kao sidro za stabilizaciju finansijskog sitema".
"To je nešto što je u celom svetu prepoznato i u tom smislu je prijatno iznenadila izjava guvernerke da država može da upravlja Komercijalnom bankom. Ako se proda, ostaje pitanje - kada stranci kontrolišu celokupan finansijski sektor šta zapravo NBS može da uradi i u kojoj meri ima limitirano vođenje monetarne politike. Praktično ima neki sektor koji nije u potpunosti pod njenom kontrolom, naravno, na sve banke se odnosi ono što Narodna banka donosi kao neku meru, ali i stranci uvek imaju mogućnost da ako nisu zadovoljni samo odu", kaže Savić.
Naravno, kako ističe, tome treba dodati i činjenicu da država ne bi trebalo da upravlja tom bankom na način na koji upravlja pojedinim javnim preduzećima niti smatra da je guvernerka mislila na takav način upravljanja.
"Voleo bih da država razume da Komercijalna banka treba da bude na tržištu i da na potpuno isti način funkcioniše kao ostale banke u srpskom finansijskom sistemu, pri čemu naravno u slučaju da je ona vlasnik, država treba da izabere najkvalitetniju profesionalnu upravu, da to ne budu partijski kadrovi. To bi trebalo da bude uprava kojoj će većinski vlasnik, znači u ovom slučaju država, određivati ciljeve, ali s druge strane u profesionalnom smislu dati potpuno odrešene ruke, a onda da država ocenjuje i meri prolazno vreme ostvarivanja rezultata i ciljeva", objašnjava Savić.
Građani Srbije, kako naš sagovornik smatra, zaslužuju da na čelo Komercijalne banke dođu najstručniji i najsposobniji, ljudi sa najvećim iskustvom koji će unapređivati efikasnost funkcionisanja banke, a s druge strane dati priliku državi da završava interese koji proizilaze iz činjenice da nije celokupan bankarski sektor u rukama stranaca.
Ekonomista Ivan Nikolić tvrdi da je prirodna alternativa da ako prodaja ne uspe, država postane apsolutni vlasnik i da tu "nema ništa sporno".
"Ako se ponude pokažu neadekvatnim ili nepovoljnim po državu, ona će postati apsolutni vlasnik i stvari će ići normalnim tokom, što nije ništa neobično ili neočekivano. Prodaja je opcija samo ako se dobije odgovarajuća cena ili uslovi, a ako se to ne ostvari, zašto bismo prodavali nešto tek tako da ga prodamo", ističe Nikolić.
U slučaju da država ostane vlasnik Komercijalne banke, Nikolić kaže da će ona potpuno u tom slučaju preuzeti i rizike, ali i svu uspešnost poslovanja, a kako kaže očekuje da bude uspešnija nego što je to bila.
"S jedne strane imamo prodaju, ali ako ne uspe, država će upravljati bankom, nadam se uspešnije nego što je to radila ranije. Sada i pod nekim drugim okolnostima, jer tu neće biti više manjinskih akcionara koji nisu ipak bili samo manjinski već i su bitno pitani po mnogim stvarima u upravljanju.Sada bi svu odgovornost snosila država", zaključuje Nikolić.
"Stekli su se uslovi da država pokaže koliko je odgovoran vlasnik"
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je u intervjuu za "Blic" ocenila da su se, od trenutka kada je država postala vlasnik 83 odsto Komercijalne banke krajem novembra, stekli uslovi da država pokaže koliko je odgovoran vlasnik.
"Država je to već pokazala time što je uravnotežila svoje zarađivanje i trošenje, što govori da je odgovoran upravljač javnim finansijama", ocenila je Tabaković.