Mesto na kom tajne Crnjanskog, Kiša, Predića ostaju spašene od zaborava: Udruženje "Adligat" digitalnim koracima čuva istoriju (VIDEO)
U februaru ove godine otvoreno je Odeljenje za digitalizaciju Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat” koje je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja.
U Udruženju “Adligat” nalazi se izuzetno značajan deo srpske i svetske arhivske građe. U okviru Odeljenja za digitalizaciju vrši se obrada materijala od izuzetnog značaja, dokumenti koji su neprocenjive vrednosti.
- Otvaranje Odeljenja za digitalizaciju finansiralo je Ministarstvo kulture i informisanja, na čemu smo naročito zahvalni ministru Vladanu Vukosavljevići i njegovom pomoćniku, velikom stručnjaku za digitalizaciju, Dejanu Maslikoviću. Postoji posebna prostorija sa tri računara, skenerom i profesionalnim foto-aparatom. Tokom obrade materijala u našim fondovima vrši se obeležavanje njihove važnosti od 1 do 10, a svi materijali koji dobiju ocenu od 5 do 10 bi trebali da budu digitalizovani u što skorijem periodu, naravno shodno mogućnostima koje su skromne. Kod nas se nalazi jedan broj materijala izuzetnog značaja, to su dokumenti i knjige koje bismo mogli okarakterisati kao neprocenjive u svakom smislu. To su, na primer, pisma Save Šumanovića, Miloša Crnjanskog, Isidore Sekulić, Danila Kiša, veliki broj srpskih knjiga štampanih pre 1800. godine, dnevnici naših vojnika pisanih tokom prelaska preko Albanije ili tokom bitke na Kajmakčalanu itd. Najznačajniji materijali su po pravilu i najviše ugroženi. Postoje samo u jednom jedinom primerku, pa bi se oštećenjem ili uništenjem tog primerka načinila nemerljiva šteta srpskom narodu: izgubili bismo neprocenjivo blago - navodi osnivač Udruženja Viktor Lazić i dodaje:
Publici na dohvat ruke: Putanja od analognog ka digitalnom hodnicima Muzeja nauke i tehnologije (VIDEO)
Uz njene metode i lekcije fizika je đacima postala "in" i "kul": Marina je profesorka koja stvara bolju budućnost Srbije (VIDEO)
Srpski naučnici u digitalnom dobu stvorili "TESLAGRAM": Uz ovaj izum ceo svet je bezbedan! (VIDEO)
-Činom digitalizacije obezbeđujete se da će ti materijali uvek biti prisutni u kulturi i sećanju srpskog naroda i sveta, bez obzira na to šta nam budućnost donese, mada se, naravno, nadamo da neće biti ratova, poplava, zemljotresa i drugih nedaća na koje ne možemo da učinimo. Sa druge strane, ovi materijali su izuzetno osetljivi. Ukoliko originale pružite istraživačima na korišćenje, svakim korišćenjem oni se habaju i oštećuju. Mnoga stara dokumenta ne možete čak otvoriti ili uzeti u ruke, bez da ih oštetite, jer je papir toliko osetljiv. Dakle, jedini način da se ti dokumenti, sadržaj veoma starih knjiga itd. učini dostupnim javnosti jeste isključivo digitalizacija. Mi smo oformili ekipu entuzijasta koji se bave digitalizacijom najznačajnijih materijala, međutim njihove aktivnosti uveliko zavise od trenutnih mogućnosti naše institucije. Suočavamo se sa velikim brojem svakodnevnih problema, pa nažalost, digitalizacija kratkoročno nije uvek naš prioritet, iako dugoročno ona to mora da bude - kaže Viktor.
Proces digitalizacije arhivske građe veoma je kompleksan, a zahteva i kadar koji je dovoljno stručan da taj proces iznese od početka do kraja prema standardima koje važe u ovoj oblasti. Kako navode u Udruženju “Adligat” procedure su veoma komplikovane, ali u njihovim redovima rade ljudi koji “veoma vode računa o svakom pojedinačnom dokumentu i razumeju njegov značaj”.
-Postoji nekoliko ključnih izazova u vezi sa digitalizacijom starih i retkih materijala. Prvo digitalizaciju mora da sprovodi visoko obrazovan kadar koji je pri tom posebno obučen za rad na toj vrsti građe. Kao što sam pomenuo, građa se lako oštećuje, a pravilna digitalizacija je zanat kao i svaki drugi. To znači da jedan čovek može to da obavlja grubo i loše, iako je krajni rezultat pristojan, ali u ovom slučaju potrebna je filigranska umetnost, potrebna je gotovo umetnička senzibilnost ljudi koji obavljaju digitalizaciju. Oni moraju da vole i razumeju sam predmet na kojem rade, njegov značaj i sadržinu, ali moraju i da znaju njegove tehničke osobine. Predmet digitalizacije treba da njima znači koliko i bibliotekaru ili bibliofilu. Naći i obučiti takve ljude nije lako, a zatim, potrebno ih je i pristojno platiti. Pošto su materijali toliko značajni i osetljivi, neophodo je uraditi čitav niz predradnji, pre početka digitalizacije. U savršenim uslovima, najvredniji materijali bi morali prvo da prođu konzervacijske i restauratorske procese, pa tek onda da se stave na sto za digitalizaciju. Posao knjigovezca, konzervatora i restauratora usko je povezan sa digitalizacijom i nemogućnost da ta tri posla spojimo uveliko koči proces digitalizacije. Dakle, ako posedujemo izuzetno važan dokument star 300 godina, a on će se samim otvaranjem raspasti, onda digitalizacija nema nikakvog smisla. Potrebno je prvo da se dokument dovede u takvo stanje da se može digitalizovati bez oštećenja, a to se gotovo nikada u Srbiji ne radi. To nismo radili ni mi, jer je u trenutku bilo važnije pokrenuti postupak digitalizacije i odredjeni materijal prikazati javnosti, nego da sve bude odradjeno kako treba - kaže Viktor Lazić i dodaje:
-Kao velikom zaljubljeniku starina, mene i dalje proganjaju slike parčića dokumenata koji se krnje i otpadaju dok pokušavamo da ih skeniramo ili fotografišemo. Sa druge strane, digitalizacija knjiga je naročit problem, pre svega zato što se u samom procesu digitalzacije oštećuju rikne. Tu su neophodni posebni skeneri koji smanjuju oštećivanje rikne na minimum, ali često ni to nije dovoljno. Kada su u pitanju uobičajeni materijali, koji takođe mogu biti retki i važni, neophodno je da postoji poseban knjigovezac, koji treba da bude majstor svog zanata, da knjigu razveže i daje posle vrati u prvobitno stanje. To nije nimalo lako, a u mnogim slučajevima je nemoguće. Potrebna je velika stručnost da bi se ovaj proces sproveo kako treba, a mi u Srbiji još uvek učimo, a pri tom nemamo dovoljno sredstava. Zato smatram da je za određenu građu ipak bolje da sačeka, da bi svi uslovi bili ispunjeni - zaključuje on.
Odeljenje za digitalizaciju u saradnji sa drugim institucijama uspelo je da digitalizuje više od 50. 000 stranica izuzetne arhivske građe. Iako je sam proces veoma komplikovan i iziskuje dosta sredstava, Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat” ne odustaje od digitalizacije i očuvanja istorijskog nasleđa.
-Godinama nismo imali svoje Odeljenje za digitalizaciju, nego smo je obavljali sporadično, u saradnji sa drugim institucijama. Tako smo sa Univerzitetskom bibliotekom "Svetozar Marković" dobili važan projekat kod Britanske biblioteke u Londonu u okviru kojeg je digitalizovano 50.000 stranica izuzetno značajne građe iz Prvog svetskog rata, zatim deo naše zbirke starih srpskih kalendara i pravnih knjiga koje je izdao slavni izdavač Geca Kon, kojeg su Nemci ubili 1941. godine, dok mu je veći deo porodice streljan. Englezi su, recimo, organizovali prenošenje skenera u naše prostorije, kako osetljiv materijal ne bi bio iznošen iz prostorija u kojima se čuva. Pored toga, u saradnji sa Matematičkim institutom SANU digitalizovan je deo lične arhive Mihaila Petrovića Alasa koji se nalazi kod nas - oko 2.000 stranica teksta. Započeli smo digitalizaciju arhive Uroša Predića, 1700 dokumenta se nalazi u našem fondu. Nemamo tačan plan, zato što su nam i dalje ruke vezane - sredstva koja u svrhu digitalizacije možemo da odvojimo su nedovoljna i sporadična. Međutim, ipak činimo sve što je u našoj moći da što više materijala digitalizacijom zaštitimo i prezentujemo javnosti. Zahvalni smo pomoći kako državi tako i svim pojedincima kojii su nam u ovom poduhvatu pomogli, a posebno ističemo Dejana Maslikovića iz Ministarstva kulture, Adama Sofronijevića iz Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" i Jasminu Ninkov, direktoru Biblioteke Grada Beograda, koja je nepogrešivo prepoznala značaj onoga što pokušavamo da uradimo i podržala nas u više navrata - istakli su iz Udruženja.
Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju "Adligat" prepoznalo je značaj digitalizacije i svakodnevno radi na očuvanju kulturne baštine i istorijskog nasleđa. Svoju misiju vredno nastavljaju, a njihov dosadašnji rad pokazao se kao veoma uspešan i preko neophodan.
-Digitalizacija je budućnost planete. Jedan narod i zemlja biće prisutni na svetu jedino ukoliko su prisutni u digitalizaciji. Dokument ili delo koje nisu digitalizovani jednostavno neće biti vidljivi, biće isto kao da ne postoje. U modernom svetu prisutnost i dostupnost imaju zasebnu vrednost i ona je često jednaka, ako ne i veća od vrednosti samog materijala koji se digitalizuje. Dakle, povećanoj dostupnosti i prisutnosti povećavamo ne samo vidljivost već i vrednost kako pojedinačnih dela, tako i celokupne naše kulture. Postojanje, to je digitalizacija - zaključuje osnivač Udruženja Viktor Lazić.