Усвајањем тих подзаконских аката успостављају се нова правила за банке, која имају за циљ промену валутне структуре кредитирања у правцу што већег учешћа динарског кредитирања у укупно одобреним кредитима у Србији и стварање амбијента којим се подстиче повољније финансирање привреде, а посебно малих и средњих предузећа, у динарима.
На тај начин настављају се активности на динаризацији финансијског система које НБС предузима с аспекта својих надлежности, а истовремено се умањују потенцијални ризици по стабилност финансијског система који могу проистећи из знатног учешћа девизно индексираних кредита и кредита у страној валути у билансима банака, истичу из централне банке.
Изменама и допунама Одлуке о адекватности капитала банке се подстичу на чисто динарско кредитирање (без уговорене валутне клаузуле) микропредузећа, малих и средњих предузећа, предузетника и пољопривредника.
За разлику од досадашњег решења које на исти начин третира све пласмане банке поменутим лицима без обзира на валуту, од сада ће динарски пласмани уживати повољнији регулаторни третман – банке ће издвајати мање капитала за покриће ризика по основу пласмана у динарима него по основу нединарских и девизно индексираних пласмана тим категоријама дужника.
Наведени подстицаји представљају додатну меру у контексту обезбеђења повољнијих услова за кредитирање тог најпропулзивнијег дела привреде и генератора привредног раста сваке економије.
Додатна новина уведена поменутим прописом има за циљ да подстакне одобравање кредита у динарима увођењем мера којима се дестимулише одобравање нових, ненаменских и неинвестиционих, девизно индексираних кредита и кредита у страној валути привредним субјектима, предузетницима и пољопривредницима. Наиме, уведени су максимални проценти учешћа тих кредита, чије ће прекорачење представљати основ за одговарајуће умањење капитала банке. Од 1. јула до 31. децембра 2020. године тај проценат износиће 78 одсто, а затим ће се снижавати седам процентних поена сваке наредне године, тако да од 1. јануара 2024. године прихватљив проценат учешћа износи 50 одсто.
Осим постепености, наведену меру карактерише и одсуство било којег вида забране кредитирања, будући да и надаље не постоје препреке да банка одобри ненаменски и неинвестициони кредит с уговореном валутном клаузулом или кредит у страној валути било ком клијенту, ако након тога одржава одговарајући ниво капитала, тј. ако у сваком тренутку има довољно сопственог новца за испуњење свих регулаторних захтева.
Прописивањем четворогодишњег прелазног периода и одложене примене од 1. јула 2020. године, што је уједно крајњи рок за усклађивање унутрашњих аката, банкама је остављено довољно времена да своје пословање прилагоде новим прописима, док ће подстицај за динарско кредитирање и остале пласмане микропредузећима, малим и средњим предузећима, предузетницима и пољопривредницима моћи да користе већ од 1. јануара 2020. године, објашњава се у саопштењу НБС-а.
Изменама и допунама Одлуке о управљању ризицима банке прецизирају се захтеви према банкама у наведеном смислу, чиме се успоставља превентивни оквир за успешно одолевање потенцијалним ризицима у банкарском сектору по основу нединарских изложености (потраживања) банака.
С обзиром на вишегодишњу устаљену праксу задуживања привредних субјеката у девизном знаку и потребу обезбеђивања адекватног нивоа динарских средстава из којих би банке пласирале кредите у динарима, интенција нових прописа је да се очекивани ефекти испољавају постепено, али континуирано.
Мере су пажљиво одмерене на начин да се недвосмислено подстакне повећавање учешћа динарских кредита у укупним кредитима и реагује на знатно учешће девизно индексираних кредита и кредита у страној валути у укупним кредитима.
Д. В.
