Kako Kim Džong Un drži Severnu Koreju HERMETIČKI ZATVORENU? Postoji deset načina, a jedan prekršaj plaća se SMRTNOM KAZNOM
Kako držati zemlju hermetički izolovanu od vesti iz ostatka sveta u kom postoji internet? Ovo je suštinski izazov za Severnu Koreju, čiji su građani i bukvalno i simbolično u mraku.
Komentara 0
Tamo postoje i internet, pametni telefoni, laptopovi, televizori, filmovi i radio, ali ne na način prepoznatljiv većini ljudi. Radio i televizori su tako podešeni da Severnokorejci ne mogu da gledaju ništa drugo osim domaćih emitera, a internet nije naširoko pristupačan.
Ali, lideru zemlje Kimu Džong Unu je sve teže da kontroliše talas ilegalnih mikroSD i SIM kartica sa zabranjenim materijalom ili neometanim pristupom na internet, a koje pristižu sa granice s Kinom.
Pročitajte još
Novi izveštaj tehnološkog stručnjaka Martina Vilijamsa za Komitet ljudskih prava u Severnoj Koreji (HRNK) pokazao je na koje se načine Kimov režim služi tehnologijom kako bi držao svoje stanovništvo u mraku – od radija za zaustavljanje signala do modifikovanja Androida da špijunira ljude, piše "Biznis insajder".
Stroga kontrola interneta
Severna Koreja nije totalno odsečena s interneta, svedoče brojnih napadi za koje se smatra da su ih počinili državni hakeri. Ali, strogo je kontrolisan i nije otvoren široj populaciji. To se menja sa pametnim telefonima.
- Čitava infrastruktura je rukovođena državom i bezbednosne službe integrisane u sprovođenju telekomunikacione mreže – ističe Vilijams.
Sve nadgleda državna agencija nazvana Biro 27, odnosno Biro za nadzor prenosa.
Modifikovanje softvera
Severna Koreja nije odsečena od inovacija poput pametnih telefona. Građani mogu da kupe smartfone proizvedene u Kini, ali distribuisane pod severnokorejskim brendom. Izgledaju poput jeftinih ANdroida koje možete kupiti bilo gde, ali ovi dolaze sa špijunskim softverom.
Građani mogu kupiti i telefone prošvercane preko kineske granice, ali rizikuju da im uđu u trag preko severnokorejske mobilne mreže. Isti je slučaj i sa kompjuterima – Severna Koreja pravi operativni sistem baziran na Linuksu, nazvan “Crvena zvezda” i on može da prati aktivnost korisnika.
Pročitajte još
Praćenje sajtova
Prema Vilijamsu, severnokorejski inženjeri su modfikovali softver na telefonima kako bi ubacili pozadinski program nazvan “Crvena zastava”, koji špijunira sve što korisnik radi i sporadično snima ekran. Ti snimci se čuvaju u bazi podataka zvanoj “Prati gledaoca”. Iako Severna Koreja verovatno nema dovoljno sredstava da proverava svačije ekrane, Vilijams ukazuje da je zastrašivanje ljudi kako bi se samocenzurisali sjajan mehanizam.
Otvaranje stranih fajlova
Prema izveštaju, severnokorejski inženjeri su napravili softver koji taguje i nadgleda bilo koji medijski format koji se otvara na uređaju, bilo da je kompjuter ili telefon. Svako ko gleda strani film na svom uređaju je tagovan i praćen. Tag može da uđe u trag svakom uređaju na kom se fajl gledao, tako da ako neko distribuiše sporni materijal režim će to saznati.
Pročitajte još
Podeljena mobilna mreža
Severna Koreja ima telekomunikacioni sistem, a trenutna verzija je zajednički poduhvat sa egipatskom firmom “Oraskom”. Mreža je međutim podeljena na dve polovine, što znači da severnokorejski turisti i strani građani mogu zvati i slati poruke u zemlji, ali ne mogu komunicirati jedni s drugima. Turističke SIM kartice su našle put nazad u Severnu Koreju, pa je država počela da ih deaktivira.
Smrtna kazna zbog filmova za odrasle
Vilijams je razgovarao sa ljudima koji su pobegli iz Severne u Južnu Koreju, Kinu ili Japan i oni kažu da režim kažnjava smrću gledanje stranog sadržaja, posebno ako je u pitanju pornografija ili kritika dinastije Kim. Organizacija Amnesti internešenel je takođe izvestila da je pogubljen jedan čovek koji je gledao film za odrasle sa svojom i još jednom ženom, a čitav grad je bio pozvan da gleda izvršenje smrtne kazne. Neki izvori navode da SD kartica sa filmom za odrasle može koštati i do 500 dolara.
Vladina frekvencija
Severnokorejci koji kupuju radio uređaje preko zvaničnih kanala imaće samo one frekvencije koje odobrava vlada. Slušanje stranog radija ili gledanje strane televizije je zabranjeno, a vlada redovno vrši racije kako bi se obezbedila da ljudi ne konzumiraju ništa subverzivno. Vilijams navodi da Pjongjang zaustavlja strane radio signale. To uključuju emitovanje buke na istoj frekvenciji kako bi se nadjačao emiter, a Severna Koreja se posebno fokusira na blokiradnje dve stanice južnokorejske obaveštajne službe, Glas naroda i Eho nade.
Domaće igrice
Država nudi svojim stanovnicima domaće igrice za pametne telefone. Na severnokorejskim uređajima dostupno je 125 igrica, poput “Odbojke 2016”, i “Gradova budućnosti”. BBC je u septembru izvestio o igirici fokusiranoj na Ronalda. Ideja je da ako građani provode svoje vreme igrajući domaće igrice, onda ne troše svoj novac na prošvercani sadržaj.
Bez otvorene wi-fi mreže
Strane ambasade u Pjongjangu imaju otvorenu Wi-Fi mrežu. Preduzimljivi građani motali su se blizu ambasada da pregledaju internet, sve dok država nije zabranila otvorenu mrežu. Na kraju je uvela sopstvenu javnu mrežu zvanu “Mire” (prev. budućnost), koja zahteva aplikaciju za korišćenje i nudi pristup samo severnokorejskom internetu a ne globalnom.
Kontrola striming tv tehnologije
Severna Koreja nema “Netfliks”, ali se poput ostatka sveta okreće ka striming televiziji. Prema Vilijamsu, postoje dve domaće IPTV službe, a ona popularnija se zove Manbang. Set se jeftino proizvodi u Kini, uvozi, a potom transformiše u domaći brend. Sa Manbangom strane usluge nisu dostupne, za razliku od domaćih. Ljudi se za sada mogu priključiti na tradicionalne bežične emitere, ali Severna Koreja bi mogla da ih zabrani i da stavi sadržaj samo preko IPTV, čime bi dodatno otežala pristup stranim emiterima.