Guverner CBK: Komercijalne banke na Kosovu nemaju problema sa 'lošim kreditima'

Komercijalne banke na Kosovu imaju veoma disciplinovane klijente koji uglavnom poštuju uslove otplate, ocenio je guverner Centralne banke Kosova, Fehmi Mehmeti.

Uprkos tome što se krediti iz godine u godinu povećavaju, vrlo su retki slučajevi loših ili neobezbeđenih kredita, rekao je on.

Prema podacima Centralne banke, učešće nekvalitetnih kredita u ukupnim se smanjilo sa 2,7 procenata u 2018. godini, na 2,1 procenat prošle.

Guverner Mehmeti je ocenio da je, u poređenju sa zemljama Zapadnog Balkana, ali i s nekim koje su u Evropskoj uniji, samo Kosovo uspelo da održi niži procenat nekvalitetnih kredita.

Radio "Slobodna Evropa" piše da je on rekao da niska stopa nekvalitetnih kredita pokazuje da Kosovo ima zdrav bankarski sektor, a to je i dobra ilustracija stanja tržišne ekonomije i važna informacija za strane investitore.

Finansijski stručnjaci tvrde da su procedure i kriterijumi komercijalnih banaka za odobravanje kredita ključni faktori koji su uticali da na Kosovu nivo nekvalitetnih kredita ostane nizak.

Ocenjuje se da su komercijalne banke na Kosovu veoma oprezne pri odobravanju kredita, i da obezbeđuju dokaze da klijent može da isplati kredit u celosti.

Finansijski stručnjaci kažu da je mali nivo "loših kredita" posledica i činjenice da Kosovo u praksi davanja kredita počelo od nule i da "nema zaostavštinu loših kredita" koje su "nasledile" republike nekadašnje Jugoslavije.

Pošto nivo loših kredita konstantno opada, to znači da Centralna banka Kosova ima dobar nadzor nad kreditnim sistemom, dok poslovne banke pažljivo prate proces prijave i odobravanja, a građani su odgovorni prema svojim finansijskim obavezama.

U deset komercijalnih banaka koje posluju na Kosovu, do kraja oktobra 2019. zajmovi bankarskog sektora iznosili su 2,98 milijardi evra.

Godišnji rast kredita i dalje je visok i beleži godišnju stopu rasta od 10 procenata.

Depoziti su i dalje glavni izvor finansiranja bankarskog sektora, čiji je iznos u tom periodu iznosio 3,75 milijardi evra, što predstavlja godišnji rast od 16 odsto u poređenju sa prethodnom, 2018. godinom.

(Beta, 01.09.2020)