Obavezno glasanje u Srbiji – za i protiv

Analitičari poručuju da je malo ko ozbiljno promišljao kako o modalitetima sprovođenja mere obaveznog glasanja, tako i o njenim efektima, ali i o problemu koji se pokušava rešiti time.

Obavezno glasanje nije novina u dvadesetak zemalja, istina je i da takav model nije dao željeni rezultat. Možda se to najbolje ilustruje na primeru Austrije.

"Među tim apstinetima koje ste naterali da izađu na birališta broj nevažećih listića skoči drastično – 15 pa čak i 30 odsto, zato što ljudi škrabaju listiće ako ste ih naterali. A druga stvar, kod ovih ostalih kod važećih glasača iz redova apstinenata raspodela glasova je manje više proporcionalna onome što već imate u biračkom telu", kaže Dejan Bursać iz Instituta za političke studije.

U biračkom spisku u Srbiji upisano je gotovo šest miliona ljudi. Kazne za one koji ne izlaze na birališta odnosile bi se i na građane koji ne žive u Srbiji. A njih je, procenjuje se, nekoliko stotina hiljada.

"Da li je svrsishodno opteretiti sudove sa nekoliko stotina hiljda ili čak miliona predmeta u izbornoj godini jer neko to mora da procesuira. A treća stvar, tu postoji i birokratski problem ko će da vodi evidenciju ko nije izašao iz opravdanih razloga na glasanje. Znači lekarska opravdanja, opravdanja od poslodavca i slično. Znamo da je RIK jedno pre svega skupštinsko telo i nema svoju administraciju i bilo bi im veoma teško da to sprovedu", navodi Bursać.

Kome bi odgovaralo obavezno glasanje 

Zbog opterećenja sudova, Belgija je odustala od sprovođenja kazni. U Srbiji se od 1993. izlasnost na parlametarnim izborima kreće između 53 odsto i 62 odsto.

"Inicijativu za uvođenje obaveznog glasanja moramo posmatrati u kontekstu dešavanja u proteklih sedam godina,  a to znači veoma niske rezultate opozicije i postojanja jedne vere kod opozicije koja nema istraživačko utemeljenje i koja je na nivou nekog mita a to je da postoje apstinenti u Srbiji u tom procentu da bi oni mogli bitno da promene politički pejzaž. Ako se striktno pogledaju podaci, zapravo vidi se da tih apstinenata nema u tolikom procentu, niti da je neophodno zbog tolikog procenta uvoditi obaveznost glasanja", smatra Bojan Klačar iz Cesida. 

Analitičari ne vide ni interes vlasti da uvede obavezno glasanje.

"Njih uvođenje obaveznog glasanja ne bi bitnije ugrozilo. Za očekivati je da bi bila podignuta izlaznost, to pod jedan. I za očekivati je verovatno da među tim ljudima koji bi se opredelili postoji veća šansa da među njima ima više opozicije nego vlasti, ali mi opet govorimo o relativno niskim procentima", dodaje Klačar.

Efekti neizvesni 

Promena izbornog sistema je potrebna, ocenjuju sociolozi, ali obavezno glasanje, kažu, neće dovesti do potrebnog pluralizma.

"Mi treba da idemo ka tome da izgradimo pravu reprezentativnu demokratiju. Treba prosto kad ljudi izaberu poslanike, da je to njihov glas u parlamentu a ne da ga odmah uzme neka partija, da se posle prave neprincipijalne koalicije, da imamo preletače. To ne znači da su ljudi apolitični, oni razgovaraju mnogo o politici, oni znaju da je politika važna za njihov život, samo ne žele da učestvuju u takvoj igri", kaže sociolog Slobodan Cvejić.

Efekti uvođenja obaveznog glasanja u Srbiji bili bi neizvesni. Ali je izvesno – troškovi takve odluke ne bi bili zanemarljivi.