EKONOMIJA ZADNJA RUPA NA SVIRALI Da li se privreda može otrgnuti iz političkih kandži
Bosnu i Hercegovinu je u proteklih šest godina napustilo pola miliona stanovnika u potrazi za poslom i boljim životnim standardima, a broj onih koji napuštaju zemlju je iz svakog dana sve veći i veći, što je u protekloj godini otvorilo niz rasprava na temu – da li ćemo uskoro postati država staraca.
Komentara 0
Iako je u prošloj godini evidentiran veći izvoz, te veći interes stranih kompanija da pronalaze partnere u BiH koji bi za njih radili različite proizvode, što je pokazatelj da se ekonomska situacija polako popravlja to, ipak, nije bilo dovoljno da zaustavi odlazak građana iz države. Istraživanja su pokazala da građani uglavnom odlaze nezadovoljni malim platama, lošim uslovima rada, korumpiranim sistemom, sve većim životnim troškovima, ali i stalnim političkim tenzijama, zbog čega više jednostavno ne vide perspektivu u BiH.
S druge strane, političari još uvek ne shvataju ozbiljno ovaj problem čemu svedoči činjenica da su celu prošlu godinu “proćerdali” na teme koje se tiču pitanja oko ulaska BiH u NATO, odnosno ANP i formiranje novog saziva Saveta ministara, te podizanjem nacionalnih tenzija, umesto da su energiju usmerili na ekonomiju i pitanja bitna za ostanak građana u ovoj državi.
Šta je onda veći problem u BiH - politička ili ekonomska kriza? Drugim rečima, da li bi promenom političke strukture nužno došlo i do promene ekonomske ili je moguće menjati ekonomiju mimo promene političke situacije u BiH?
Politički analitičar i psiholog Ibrahim Prohić smatra da je nemoguće očekivati ekonomske investicije i razvoj u uslovima ovakve političke situacije. Trenutne strukture, kako ističe on, ne ulevaju nadu da će doći do političke stabilnosti, a samim tim ni do ekonomske.
- A to znači dalji odlazak ljudi sa ovog prostora- upozorava Prohić.
On kaže da sve dok se ne razreši politička situacija u BiH, ekonomija ne može napraviti potrebni iskorak.
- U rešavanju društvene krize u BiH prvo se mora rešiti politički faktor. Hipotetički gledano kada bi sad neko investirao deset milijardi dolara u ekonomiju BiH ova država ne bi postala bitno vitalnija – ističe Prohić. On dodaje da za to postoje tri razloga. Prvi je, kako kaže Prohić, korupcija jer bi sav novac otišao na potrošnju hipertrofiranog društvenog aparata umesto na proizvodnju.
Kao drugi razlog, Prohić navodi činjenicu da ne postoji orentacija na razvoj ekonomije.
- I treći razlog je taj što nema upotrebe ekonomske nauke i struke tamo gde bi trebalo. Političari u BiH rade ono što bi bio posao ekonomije, a ne rade ono što bi bio posao politike. Dakle, imate potpuno pervertiranu situaciju i onda je sasvim razumljivo da zemlja ne može krenuti napred- ističe Prohić.
On navodi da je bit društvene krize u BiH politička kriza, odnosno kriza političkog faktora. Posledica svega toga je, upozorava Prohić, ta što je politički sistem suspendovan, a institucije ne funkcionišu autonomno već se nalaze pod direktnom ili indirektnom papučom političkih moćnika koji su postali vlasnici BiH.
- U takvoj situaciji je potpuno razumljivo da će oni koji su najvitalniji deo ovoga društva, a to su građani, želeti da odu iz takvog jednog bolesnog ambijenta – ističe Prohić. On kaže da postoji duboka veza između politike i ekonomije te da jedno bez drugog ne može.
Prohić se prisetio poslednjeg jugoslavenskog premijera Ante Markovića koji je preporodio ekonomiju SFRJ.
- Međutim, živeo je u zabludi da ekonomija može prevladati i sprečiti političke nesuglasice i tenzije. Nema te ekonomije koju politika ne može razvaliti. Dakle, da bi došlo do promena, zajedno sa ekonomskim, trebaju da idu i političke – poručuje Prohić.
Pavlović: Ekonomijom se niko ne bavi
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović podseća da je u BiH mnogo važnije šta je ko od političara rekao nego šta je zaista i uradio. Time smo, kaže on, došli do jednog apsurda u kojem su međusobna trvenja primarna u odnosu na rezultate koje bilo ko od političara ostvari.
- Ono što je problem kod nas u ekonomiji jeste što se njom niko ne bavi. Jedan od razloga je taj što je ekonomija vrlo složen posao, nimalo jednostavan. S druge strane političari nemaju ni interes da je ožive jer se život javnog sektora finansira iz uplata PDV koje donose 80 odsto prihoda u budžetu- ističe Pavlović. Kada se sve sabere, dodaje on, vidljivo je da političari nemaju direktne nužde i potrebe da se bave ekonomijom jer od toga dobijaju samo 20 odsto novca.
Pavlović kaže da je za političare mnogo važnije da se bave vlastitom pozicijom, tenderima ili javnim nabavkama u kojima mogu da ostvare ličnu korist.
- Sve dok se ne promeni politika, neće doći ni do procvata ekonomije. Bez stabilne političke situacije velike firme i investitori neće doći u BiH. Ovde uglavnom dolaze oni koji su bliski sa ljudima na vlasti jer to predstavlja neku sigurnost za to što rade ili za neka njihova ulaganja – smatra Pavlović.