Kako se veliki svetski gradovi bore protiv zagađenosti vazduha i šta su sve zabranili građanima

Foto: Tanjug/AP

Daka, Nju Delhi, Sarajevo, Kolkata, Milano, Katmandu, Kabul, Lahore i Krakov - ovih 9 gradova se danima smenjuju na listi najzagađenijih gradova sveta. Glavni grad Bosne i Hercegovine je u opasnoj zoni, Beograd nije mnogo bolji, a nažalost dva balkanska grada nisu u baš zavidnom društvu.

Ukoliko se nešto hitno ne preduzme, kako upozorava britanska Fondacija za prevenciju bolesti srca (BHS), u narednoj deceniji zbog zagađenja vazduha život bi moglo da izgubi 160.000 ljudi.

Preporučujemo

London

Najgušći smogovi koji su se ikada spustili na glavni grad Velike Britanije dolazili su u 19. i 20. veku kada su se ljudi, da bi se zagrejali u domovima, lošili ugalj, a teška industrija u centru grada je nosila hemikalije u vazduh.

"Najslavniji" je verovatno Veliki smog koji se nadvio nad Londonom 1952. godine. Hladno vreme prethodnih dana značilo je da su ljudi sagorevali više uglja, često lošeg kvaliteta, koji je puštao u vazduh više sumpor-dioksida, dok su elektrane na ugalj u gradu pogoršavale izmaglicu.

Smog je smanjio vidljivost na svega nekoliko metara, a smatra se da je za samo četiri dana ubio više od 10.000 ljudi.

Rešenje: Zakon o čistom vazduhu koji je Velika Britanija usvojila 1956. godine.

Veliki smog u Londonu; Foto: Wikipedia/N T Stobbs

Zakonom je regulisan industrijski i domaći dim, nametnuta su područja za "kontrolu dima" u gradovima i nudeći subvencije domaćinstvima da se prebace na "čistija" goriva.

Zakon je produžen 1968. godine, a kvalitet vazduha se zaista poboljšao u narednim decenijama.

Ipak, u Londonu zagađenost vazduha ostaje problematična i danas.

Ovaj grad je nedavno predstavio "Ultra nisku zonu emisije", koja naplaćuje vozačima koji svojim vozilima donose više zagađenja. Vlasti Londona saopštile su u oktobru da je toksično zagađenje vazduha opalo za trećinu u šest meseci od kad je mera stupila na snagu.

Peking

Ubrzan proces kineske industrijalizacije doveo je do stravične zagađenosti vazduha u ovoj zemlji. Elektrane na ugalj i kupovina automobila od 80-ih nadalje napunili su vazduh u Pekingu opasnim hemikalijama.

U jednom izveštaju 2014. godine Akademija društvenih nauka iz Šangaja saopštila je da je vazduh u Pekingu toliko loš da je gotovo nepodnošljiv za ljudski život.

Pre nekoliko godina, Kina je proglasila da kreće u "rat" protiv zagađenosti i da će nebo nad zemljom ponovo da bude plavo. Mere su smanjenje proizvodnje čelika. Takođe, da bi zamenili ugalj, Kina investira u vetro i solarnu energiju.

Situacija u Pekingu jeste bolja, ali daleko od savršene; Foto: Tanjug/AP

Izveštaj UN ove godine pokazao da je su u periodu od samo četiri godine, od 2013. do 2017, nivoi sitnih čestica u Pekingu opali za 35 odsto, dok su nivoi u ostalim regionima opali za 25 odsto.

- Nijedan drugi grad na planeti nije imao ovakav podvig - navodi se u saopštenju.

A sve to je bilo zbog mera koje su uvedene i dorađene tokom dve decenije, počev od 1998. godine. Ipak, Peking nije u potpunosti popravio problem. Grad se i dalje bori sa zagađivačima - naročito česticama poznatim kao PM2,5 koje utiču na kvalitet.

Maske za lice i dalje ostaju čest prizor na ulicama Pekinga.

Meksiko Siti

Prestonica Meksika postala je nepopularna zbog zagađenja vazduha tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Disanje u tom gradu bilo je kao da popušite desetak cigareta svakog dana.

Najveći zagađivači bili su automobili. Položaj grada unutar doline na visokoj nadmorskoh visini značio je da je loš vazduh često bio zarobljen baš tu. Godine 1992. od UN je dobio titulu najzagađenijeg grada na svetu.

Meksiko Siti zbog toga je 1989. godine postao prvi grad na svetu koji je nametnuo kontrolu na korišćenje automobila. Broj vozila koji se koriste od ponedeljka do petka smanjen je za 20 odsto i to je dovelo do trenutnog dejstva.

Usledio je potom paket reformi nazvan "ProAire", koji se, između ostalog, odnosio na javni prevoz i odredio je strože standarde o emisiji gasova.

Industrija u Kini; Foto: Tanjug/AP

Iako su mere pomogle u godinama koje su sledile, danas je situacija pogoršavajuća. Studije pokazuju da brojni meštani ignorišu program "Hoy No Circula" (dan bez vozila) ili da kupuju druge automobile kako bi se osigurali da voze svakog dana.

Populacija nastavlja da raste i da se širi, što znači da "cveta" i upotreba automobila, a oni koji ne voze često se oslanjaju na starije, manje ekološke autobuse.

U maju prošle godine, gradski zvaničnici su proglasili vanrednu situaciju nako što su nivoi čestica PM2,5 porasli na više od šest puta više od preporučenih prednosti SZO.

Indija

Prestonica Indije Nju Delhi već godinama važi za jedan od najzagađenijih gradova na svetu. Situacija je proteklih meseci toliko kritična da su i tamošnje vlasti morale da reaguju.

Gradski zvaničnici uveli su šemu "racionalne upotrebe" automobila, ali eksperti veruju da je stvari problem u poljoprivrednicima koji pale svoje useve.

Drugi indijski grad Bangalore smanjio je zagađenje za oko 20 odsto za nekoliko godina tako što je 6.000 gradskih autobusa "konvertovao" na vožnju na prirodni gas. Svaka četvrta osoba koja je putovala automobilom danas koristi javni prevoz.

U Nju Delhiju se ne vidi prst pred nosom; Foto: Tanjug/AP

Milano

Za zagađenošću se danima muči i Milano. Od 5. januara ove godine nivo štetnih čestica u vazduhu je dobrano iznad dozvoljenih granica, a uprkos merama koje su gradske vlasti uvele da bi smanjile zagađenje, Milano se i dalje penje na listi gradova u kojima od smoga ne može da se diše.

Kako je količina štetnih čestica u vazduhu alarmanta, uveli su zabranu korišćenja privatnih vozila sa Euro 4 dizel motorima, a zabranjena je i upotreba svih komercijalnih vozila sa Euro 3 dizel motorima u periodu od 8.30 do 18.30 časova.

Takođe, građanima je zabranjeno da lože, a ugostiteljskim objektima da raspaljuju roštilj, pale kamin ili da koriste grejalice u baštama svojih objekata kako bi privukli turiste.

Najgora situacija je u centru grada, a vlasti kažu da se u narednim godinama moraju preduzeti još konkretnije mere, jer u kritičnom trenutku, ove mere za smanjenje zagađenja nisu dovoljne.

Milano; Foto: Shutterstock

Sarajevo

Prestonica Bosne i Hervegovine je i danas najzagađeniji grad na svetu. Ovaj grad je trenutno u ljubičastoj, opasnoj zoni.

U nameri da kontroliše zagađenost, Kanton Sarajevo je zabranio dizel vozila u centru grada, a lokalne vlasti apelovale su i na preventivno nošenje maski za lice.

Preporuka je, međutim, dočekana sa žestokim kritikama na društvenim mrežama, gde građani tvrde da se grad nije potrudio da te maske kupi ljudima koji rade napolju na ovako visokom nivou zagađenosti, kao što su policajci ili vozači javnog prevoza.

Inače, vlasti su za vikend smanjile cenu karata za žičaru koja vodi na planinu Trebević, kako bi ljudi što više vremena provodili na planini, udišući svež vazduh.

Pogled na Sarajevo sa planine Trebević; Printscreen/Youtube/Klix.ba

Kako su drugi gradovi rešili problem?

Više bicikala, zabrane automobila i bolji javni transport - sve su to mere koje su preuzeli brojni gradovi kako bi rešili problem zagađenosti.

Pariz je, na primer, zabranio vožnju automobila vikendom u mnogim istorijski značajnim distriktima. Holandija sa druge strani želi da u potpunosti do 2025. zabrani prodaju automobila na dizel i benzin i dozvoli prodaju isključivo električnih i vozila sa pogonom na vodonik. Oni koji već imaju nešto od prva dva mogu da nastave da ih voze, ali brojni gradovi ohrabruju vožnju bicikla.

Flajburg u Nemačkoj danas ima 500 kilometara duge biciklističke staze, tramvaje i jeftin sistem gradskog prevoza. U predgrađu Vauban zabranjeno je da ljudi parkiraju automobile nedaleko od svojih kuća. U zamenu za život bez automobila, ljudima se nude jeftinije kuće, besplatan gradski prevoz.

I u Kopenhagenu prednost imaju bicikli. Delovi ovog grada su zatvoreni za automobile sada već decenijama.

Planove za stvaranje zone bez automobila ima i Helsinki, a Cirih na primer dozvoljava samo određenom delu automobila ulazak u grad u istom trenutku.

(Telegraf.rs/N.Z.)