Nova kriza u BiH: Incko menja Dejton, Bošnjaci i Hrvati vrebaju svoju šansu, ključ u rukama Srba

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Valentin Incko tvrdi da mora doći do promene Dejtonskog Ustava BiH.

Razlog je, kako tvrdi, presuda Suda za ljudska prava u Strazburu u predmetu Sejdić-Finci, prema kojoj bi trebalo svim građanima omogućiti pravo da se kandiduju za Dom naroda i za Predsedništvo BiH. On je takođe naveo da je do sada u BiH bilo više pokušaja da se Dejton menja, ali da nijedan nije bio uspešan. Poslednji je bio Butmirski proces, pre deset godina, podseća on, ali i dodaje da ovoga puta do promena Ustava BiH mora doći.

U Inckovim promenama Dejtona šansu vide Hrvati i Bošnjaci

Profesor međunarodnog prava Miloš Šolaja smatra da je presuda Sejdić-Finci sasvim opravdana, jer je u „brzini“ donošenja Dejtona, tačnije Aneksa 4, koji je faktički Ustav BiH, sve bilo skoncentrisano na tri konstitutivna naroda — Srbe, Hrvate i Muslimane, a druge etničke manjine su zanemarene.

„Problem je, međutim, bio, a i sada je, što su svi pokušaji za tu ustavnu izmenu propali, jer su i Bošnjaci i Hrvati u okviru tih ustavnih izmena hteli da uguraju i neke druge promene koje se tiču nekih drugih, temeljnih odnosa u BiH. Sa druge strane, RS je spremna da tu promenu, u skladu sa odlukom Evropskog suda za ljudska prava — podrži. Dakle — problem je u tome što Bošnjaci žele da Dejton menjaju mnogo više, to jest u pravcu centralizacije, a Hrvati u pravcu decentralizacije i stvaranja nekog njihovog političkog entiteta“, objašnjava Šolaja.

„Da budem jasniji — slučaj Sejdić-Finci žele da iskoriste, da bi izmenili mnogo ozbiljnije stvari u Ustavu BiH uz ovu odluku“, naglašava Šolaja.

„U RS je sve jasno. Promene se mogu desiti, ali samo u vezi sa ovim slučajem. Bilo kakve duge promene su moguće samo ako se sva tri unutrašnja aktera dogovore o tome. Drugog načina nema. Tako, dokle god nema dogovora oko Ustavnih promena, njih neće ni biti“, uveren je Šolaja.

Ustav neće biti menjan

Naš sagovornik kaže da Incko ima bonske nadležnosti, ali je svestan da, ako bi ih iskoristio za novo nasilje nad ustavnim sistemom, BiH to ne bi mogla da izdrži, zbog loših i zategnutih odnosa unutar zemlje.

„Postupak ustavnih promena sprovodi se kroz parlamentarnu Skupštinu BiH bez referenduma, a parlamentarna Skupština i u Predstavničkom domu i u Domu naroda ima sve pravne mogućnosti — od veta, do takozvanog entitetskog ključa — da ih zaustavi. Sve mehanizme zaštite ima svaki narod u BiH. Prema tome — promenu je jako teško očekivati“, zaključuje Šolaja.

Sud u Strazburu je pre deset godina naložio BiH da ukine diskriminatorske odredbe u Ustavu BiH i Izbornom zakonu, koje pripadnicima nacionalnih manjina onemogućavaju da se kandiduju na izborima za članove Predsedništva BiH i Dom naroda parlamenta BiH, ali ta odluka nikada nije sprovedena.

(Sputnik)