Сједињене Државе је узбуркао новински извештај према којем тајанствена компанија већ две године локалним полицијским снагама у Америци продаје софтвер за препознавање лица. Фирма "Клирвју" нуди софтвер који претражује фотографије на друштвеним мрежама и у стању је да идентификује особе чак и када су фотографије мутне или је део лица заклоњен.
Према писању Њујорк тајмса, иако "Клирвју" од 2017. године продаје технологију америчкој полицији, али је то први пут поменуто тек крајем прошле године у судским списима у случају једне пљачке на Флориди.
Идеја за такав софтвер се родила 2016, а покретачи су били аустралијски предузетник Хоан Тон Тат и Ричард Шварц, тада блиски сарадник бившег градоначелника Њујорка Рудија Ђулијанија. Наводно је идеја привукла крупне инвеститоре када је уочено да би софтвер могао добро да се уновчи продајом полицији.
Тон Тат је признао медијима да програм теоретски омогућава да полицајци носе специјалне дигиталне наочаре те једним погледом на нечије лице добију податке о тој особи. Нешто попут Робокапа, супер-полицајца из америчког филма.
Аустралијски предузетник тврди да ту технологију још неће никоме продавати а инсистирање новинара да одговори да ли претрагом фотографија са Фејсбука крши услове те друштвене мреже, Тон Тат је одговорио: „Многи то раде. Фејсбук то зна“.
"Клирвју" тврди да је њихов софтвер већ помогао да се реше бројни случајеви злостављања деце или крађе идентитета иако, како пише Тајмс, за то нису понуђени никакви докази. Софтвер наводно у 75 одсто случајева успешно препознаје особу.
Извештај је појачао страхове у погледу повреде приватности, а многи корисници друштвених мрежа су појаву тог софтвера назвали „дистопијском“.
У Кини су врхунски софтвери за препознавање лица већ у употреби од стране власти. Од децембра је на снази закон који захтева да сваки купац телефонске СИМ картице мора да скенира лице и тај биометријски податак бива регистрован заједно са бројем телефона. Таква апликација већ се користи у школама, јавном превозу или концертним дворанама.
До сада се мислило да Сједињене Државе немају овако прецизну технологију за препознавање лица. На истом трагу су Русија, Француска и Велика Британија.
Са друге стране, Немачка се броји у индустријске земље са најмање сигурносних камера на јавним местима. Овде не постоји законски оквир за примену технологије препознавања лица, премда су већ извођени пилот-пројекти
.
