I u Srbiji se lupa o nasilju, siledžijstvu i prestupništvu

MUZIKA. Vuk Karadžić u svom Srpskom rječniku nije pominjao muziku.

A inače, muzikom je nazivao muzičke instrumente.

Tako u jednom pismu kaže: „Zna vrlo dobro udarati u klavir i druge kojekakve muzike.“

Danas se muzikom retko imenuje muzički instrument, samo kao lokalizam u govorima Banije i Korduna, i tada se obično odnosi na harmoniku.

BUBANj. Još od XII veka od muzičkih instrumenata u našoj sredini izdvajaju se gusle, bubanj, pištaljka, svirala.

Etnolog Andrijana Gojković navodi kako na bubanj „nailazimo ne samo na srednjovekovnim freskama već i u nekim pisanim izvorima iz XIII–XV veka“.

Tako su se, na osnovu podataka iz Srpskog rječnika, instrumenti mogli podeliti na udaračke, duvačke i žičane.

A gde je svrstavan klavir?

KLAVIR. Razni evropski narodi ne koriste glagol svirati kada je u pitanju klavir, već glagol u čijoj je osnovi igra.

Tako će na francuskom biti jouer du piano, na ruskom igratь na roяle, na engleskom to play the piano, a na nemačkom das Klavier spielen.

Klavir je u Srbiji, u Vukovo vreme, svrstavan u udaračke instrumente.

Rečnik SANU donosi primer iz 19. veka: „Čita novine i romane, zna nešto i francuski, pjeva i lupa po štogod na klaviru.“

Kao što vidimo, po klaviru se prvo lupalo. A onda?

„A gle, klavir? A zar ti znaš klavirati?“, pita Jakov Ignjatović i lupati zamenjuje glagolom klavirati.

A kako je danas?

SVIRATI. Uz ovaj glagol padež dopune zavisi od instrumenta.

Kaže se svira u frulu, ali svira na harmonici, na klaviru...

Znači nekada smo lupali na klaviru, a sada sviramo na klaviru, ali ne možemo „svirati klavir“.

U Rečniku Matice srpske kaže se da možemo svirati gitaru, ali bolje je svirati na gitari. A šta? Rokenrol.

ROKENROL. Na engleskom je gock-and-goll. Znači više ne lupamo, sada se „ljuljamo i valjamo“.

Prvo smo pisali rok-en-rol, a onda izbacili crtice, sve spojili.

Taj naziv nas ipak asocira na „popularnu muziku ranih 50-ih godina HH veka u SAD, nastalu ukrštanjem raznih muzičkih pravaca“.

Danas kažemo samo rok, to je i vrsta moderne plesne igre, a Rečnik Matice srpske donosi Politikin primer iz 1958: „Igrali smo... slobodnije. Nešto kao rok, nije bio pravi rok.“

DžAZ. Rečnik MS donosi i primer istoričara umetnosti Milana Kašanina: „Džaz onemi, žene se zbiju, a ljudi se svrstaju u dva glatka reda.“

Pa „džaz-band je treštao.“

U Transkripcionom rečniku može se naći za engleska imena Chazz, Gazzara i Hazzard transkripcije Čaz, Gazara i Hazard, pa je jezički opravdano da jazz bude džaz...

... a da band bude band.

Ali, pošto Srbi svako englesko „a“ čitaju kao „e“, umesto banda dobili smo bend, a umesto džaza...

DžEZ. To je muzički stil nastao pod uticajem crnačkih melodija i pesama, u kome preovlađuju duvački instrumenti i udaraljke i koji se običio zasniva na improvizaciji.

Može da označava i orkestar koji izvodi takvu muziku.

Matičin rečnik navodi i primer iz Politike 1972: „Džez je treštao, njen muž je veselo pričao.“

DžEZIST(A). Šta to znači?

„Još nije poznato zašto... bi se slikali svi poznati i manje poznati džezisti“, piše zagrebački VUS 1973.

To je svirač džeza ili član džez orkestra, taj oblik donose i stari i novi Rečnik Matice srpske, ali danas niko ne bi tako rekao.

Tek Rečnik stranih reči i izraza Klajn–Šipka donosi oblik džezer.

RITAM I BLUZ. Prema Rečniku stranih reči i izraza Klajn–Šipka, to je vrsta muzike poreklom iz džeza.

Nastala je 50-ih godina XX veka među afroameričkim stanovništvom; ima naglašene ritmičke elemente, prethodi soulu, fanku.

Može se pisati i ritam end bluz (engleski rhuthm and blues).

GANGSTA-REP. Rečnik novijih anglicizama Vere Vasić, Tvrtka Prćića i Gordane Nejgebauer zabeležio je ovaj pravac u rep muzici.

Rep je stil u popularnoj muzici koji su krajem 70-ih godina HH veka razvili disk-džokeji i urbano crno stanovništvo u SAD.

A gangsta-rep je rep muzika s tekstovima o nasilju, siledžijstvu, prestupništvu.

Autori Rečnika su primerom: „Poznat je po tome što se od početka izjasnio protiv gangsta-repa“, pokazali da baš i nisu ljubitelji te vrste muzike.

BIT. U Rečniku stoji da je to „snažan i dominantan ritam u popularnoj muzici“.

Zabeležen je i primer: „U prvom planu je konkretni bit bubnja.“

Evolucija muzike? Pre veka i po bilo je lupanje, a sada je „konkretni bit bubnja“.

Nismo daleko odmakli. Tako su bar zabeležili rečnici.