KAKO SE KOTIRAMO: Evo gde je razvijeni svet, a gde je SRBIJA
Evo kako je god drugih...
Svet se na različite načine bori sa zagađenjem vazduha, u čemu prednjače zemlje Zapadne Evrope, pre svega zahvaljujući svom bogatstvu, ali i društvenoj svesti i političkoj volji.
Konkretno, kada je reč o automobilima, u Evropskoj uniji je predloženo da se nakon 2030. godine registruju samo vozila bez emisije štetnih gasova, kako se ne bi uzrokovala dalja zagađenja.
-Prisustvo Srbije na mapi evropske mreže punjača je neophodno kako bi automobilski uvoznici mogli da pariraju najvećim standardima i uvedu električna vozila u svoj portfolio-, kažu u srpskoj Asocijaciji uvoznika vozila i delova.
NEVEROVATNA STVAR: Ne znaju šta će sa dizelašima, kupuju ih samo BALKANCI
TEŠKE REČI: "Nisan će bankrotirati za 2 do 3 godine"
NIJE KRAJ: Nova generacija Mondea stiže sledeće godine
-Republika Srbija će, kao kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji, morati da isprati trendove i proceduralna pravila ove zajednice respektabilnih zemalja Evrope, a održivi razvoj i zaštita životne sredine je jedan od krucijalnih faktora-, objašnjavaju oni.
Kako se navodi, podsticaji za kupovinu obično su u obliku jednokratne isplate subvencija za smanjenje početnih troškova pri kupovini električnih vozila i mogu se sprovesti na brojne načine.
Prema različitim kriterijumima utvrđuju se vozila koja ispunjavaju uslove za subvencije pri kupovini, sa mogućnošću ograničenja subvencija na vozila koja se pokreću isključivo električnom energijom ili sa mogućnošću uključenja hibridnih vozila, vozila sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem ali niskom emisijom štetnih gasova ili vozila s pogonom na vodonik.
Mehanizmi podsticaja su brojni i nekad se vezuju za vremenski period ili broj vozila.
Sve razvijenije, ali i manje razvijene države nude subvencije za kupovinu električnog vozila, jer prepoznaju važnost podsticaja razvoja tog segmenta. Izdvojićemo neke koje pokazuju trend i postignute domete u ovom polju.
U Kini je plan da do 2020. godine bude uspostavljena mreža od 5 miliona punjača. Program na nivou države nudi jednokratnu isplatu kupcima električnih i hibridnih vozila u iznosu od 35.000 do 60.000 juana (otprilike 4.600-7.900 €). Uz to postoji i dodatna subvencija lokalnih vlasti od 7.500 €, kao i besplatna registracija.
Japan je država sa više punjača nego benzinskih pumpi, 40.000 naspram 35.000. Subvencioniše se čitava razlika u ceni između električnog vozila i ekvivalentnog vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje, do najviše 850.000 jena (oko 7.000 €).
U SAD saveznom subvencijom kupci električnih vozila stiču pravo na jednokratnu isplatu do najviše 7.500 $. Kalifornija ima poseban program subvencija, kojim se za električna vozila isključivo na baterije daje dodatnih 2.500 $, a za hibridna vozila 1.500 $.
U Francuskoj postoji takozvani bonus/malus sistem,koji deluje tako da kupci vozila sa visokim nivoom emisije CO2 plaćaju kaznu, a kupci vozila sa niskom emisijom dobijaju bonus.
Struktura je osmišljena tako da je neutralna za državnu računicu, tako što oni koji plaćaju kaznu finansiraju one koji dobijaju bonus. Ova politika je uvedena 2008. godine, a učinak se odmah video: od januara 2008. do novembra 2008. prodaja vozila u kategoriji 101-120 g/km povećala se sa 20% nove prodaje, na više od polovine.
U Velikoj Britaniji kupci električnog ili hibridnog vozila koje emituje manje od 75 g CO2/km imaju pravo na 25% popusta na cenu vozila, do najviše 5.000 £, dok za kupovinu komercijalnog vozila iznos do 8.000 £.
Švedska od 2012. godine ima propis kojim vozila sa emisijom CO2 od 50 g/km ili manje dobijaju "super premiju za ekološka vozila" od 40.000 švedskih kruna (oko 3.800 €), koja ističe nakon isplate za prvih 5.000 vozila.