Pravdanje troškova za prevoz, šta kažu pravnici i revizori

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na naknadu za prevoz u visini mesečne karte za gradski, prigradski i međugradski saobraćaj. Zaposleni nema pravo na naknadu samo u slučaju ukoliko poslodavac organizuje prevoz.

Predsednica Sindikata pravosuđa Slađanka Milošević je navela da se argumenti o neispravnosti rešenja o pravdanju prevoza crpe iz presuda Vrhovnog kasacionog suda. U molbi se zahteva da sud svoj stav objavi javno, kako bi se otklonile sve nedoumice zaposlenih.

"To pravo nije uslovljeno niti podnošenjem bilo kakvog zakona, niti podnošenjem pravdanja da je zaposleni te troškove stvarno imao. Vrhovni kasacioni sud ima stav o tome", istakla je Miloševićeva.

Dodala je da ni u jednom zakonu ili podzakonskom aktu ne stoji odredba koja kaže da zaposleni mora da pravda troškove prevoza.

Ministarstvo traži verodostojne isprave 

Povodom te situacije oglasili su se i iz Ministarstva finansija i saopštili da u Zakonu o računovodstvu stoji da je neophodno postojanje verodostojnih računovodstvenih isprava kojim se dokazuje dolazak do posla.

Vesna Nešić iz Saveza računovođa i revizora Srbije izjavila je da nije samo račun verodostojan dokument, već i spisak zaposlenih, kada se vrši isplata na ime troškova prevoza.

"Uobičajena praksa prethodnih godina bila je da se troškovi prevoza isplaćuju u gotovom. Poslodavac sačini spisak koji sadrži sve elemente neophodne za isplatu troškova prevoza, a zaposleni potpišu spisak", navela je Nešićeva. 

Izjavila je da je problem nastao zbog toga što je u prethodnoj godini Ministarstvo finansija dalo više mišljenja na koji način se vrši dokumentovanje troškova prevoza, pri čemu ni u jednom mišljenju nije naveden spisak zaposlenih, već samo računi.

Da li je smanjena zloupotreba?

Iz Gradskog sekretarijata za saobraćaj kažu da je povećan broj kupljenih markica za javni prevoz od kako je stupilo na snagu pomenuto rešenje.

To pokazuje da je smanjena "zloupotreba" novca predodređenog za javni prevoz i da se on koristi u namenjene svrhe.

Slađanka Milošević je napomenula da mišljenje bilo kog ministarstva ili institucije nije iznad zakona. Rekla je i da su zloupotrebe izolovani slučajevi i da te zaposlene treba kažnjavati, a ne sve.

Vesna Nešić je navela da se računi, kao pomoćna evidencija, moraju čuvati pet godina.