Bradić je, u obraćanju na sinoćnjem skupu, podsetio da na značaja Sretenja po srpsku državu - Prvi srpski ustanak 15.februara 1804. i prvi Ustav 15.februara 1835.

"Šta povezuje Srbiju i Švajcarsku danas - Novak Đoković i Rodžer Federer? Ili uspešne švajcarske investicije, koje su u Srbiji stvorile hiljade radnih mesta“, kazao je Bradić.

On je naveo i da su brojni Srbi, pored univerziteta u Nemačkoj, Austro-ugarskoj, Rusiji i Francuskoj, u prošlosti birali i fakultete u Švajcarskoj.

"Posebno popularni bili su univerziteti u Ženevi i Cirihu. U drugoj polovini 19.veka bilo je do 150 studenata iz Srbije na švajcarskim fakultetima. Jedan od njih bio je Vladimir Jovanović, koji je 1864. u Ženevi izdao prvi srpski nedeljnik 'Sloboda-Liberte' na srpskom i francuskom jeziku. Jovanović je bio i jedan od vodećih srpskih intelektualaca, političar, i podržavalac liberalne ideje“, podsetio je Bradić.

Ambasador je naveo i da je 1916.godine Radiša Anđelković otvorio prvu srpsku štampariju u Ženevi.

Naglasio je da je između 1900.i 1920. u Švajcarskoj izdavano oko 10 novina na srpskom jeziku, a štampane su i knjige na srpskom.

„Pored sticanja naučnog znanja su tadašnji švajcarski politički sistem, razvijena i negovana demokratija obeležili srpske intelektualce koji su pokušali da kasnije te vrednost i iskustva prenesu na svoju zemlju. Ponekad sa više, a ponekad sa manje uspeha. Neki od srpskih studenata u Švajcarskoj kasnije su u Srbiji bili ministri ili premijeri“, naveo je Bradić.

Među onima koji su u drugoj polovini 19.veka studirali u Švajcarskoj, a koji su kasnije ostavili duboke tragove na političkoj, književnoj, naučnoj i diplomatskoj sceni Srbije su, kako je naveo, Nikola Pašić, Jovan Dučić, Svetozar Marković, Petar Todorović, Pera Velimirović, Nikola Petrović, hemičari Sima Lozanović i Marko Leko, Mileva Ajnštajn Marić, Milana Bota i Ružica Dražić.

Srbiju i Švajcarsku, kaže, povezuje i još nešto bitno, a to je da je više Švajcaraca, medicinske sestre, lekari i novinari, pomagalo Srbima za vreme Balkanskih ratova, a posebno tokom Prvog svetskog rata u umanjenju patnji, ali i izveštavanju o ratnim zločinima nad srpskim stanovništvo.

Skupljali su, kako dodaje, i donacije iz Švajcarske i Evrope za srpsku vojsku i srpski narod.

Posebno je pomenuo Viktora Kinea, Arčibalda Rajsa, Žanere Minikin, Žozef Štempelberga, ali i Evu Mitnicki, medicinske sestre Bertu Rasin Kine i Žermen Rasin, Katrin Šturceneger, Mabel Grujić.

Govoreći o aktuelnim odnosima dve zemlje, srpski ambasador je ocenio da su snažni, dinamični, sveobuhvatni i na najvišem nivou.

Zahvalio se švajcarskim vlastima na finansijskoj i stručnoj podršci u postizanju strateškog političkog cilja Srbije - punopravnog članstva u EU.

Brojni projekti, koje Srbija ostvaruje zajedno sa SDC i SECO, kao i drugim institucijama Švajcarske, značajno doprinos povećanju životnog standarda u Srbiji, smanjenju nezaposlenosti, izgradnji efikasnog dualnog obrazovnog sistema, i razmeni iskustva i znanja u brojnim oblastima.

Obim trgovinske razmene dostigao je prošle godine 433 miliona evra, i veći je za 23,8 odsto u odnosu na 2018.

Bradić je ocenio da postoji još veliki potencijal za pospešivanje ekonomske saradnje.

Naveo je da su švajcarske kompanije u Srbiju, u prvih devet meseci prošle godine, investirale 406 miliona evra, a sa ukupnom investicijom od 1,3 milijardi evra je Švajcarska na sedmom mestu stranih investitora.

Prijemu u Ambasador Srbije prisustvovali su predstavnici švajcarskih ministarstava, naučno-kulturnih institucija, medija, a odazvao se i veliki broj ambasadora.

Prijem je otvoren himnom Srbije u izvođenju operske pevačice iz Ciriha Danijele Bijelice.

Organizovan je i prijem za srpsku dijasporu, na kojoj je Bradić pozvao naše građane da uzmu učešće na predstojećim izborima u Srbiji.