Kako epidemija koronavirusa utiče na srpsku ekonomiju

U sele Pakovraće, blizu Čačka, nalazi se kamp za 300 kineskih radnika koji će graditi deonicu auto-puta Preljina–Požega. Meštani kažu da viđaju samo kineske inženjere i da radnika još nema.

Da li zbog koronavirusa – ne žele da nagađaju, a nema ni zvanične potvrde. 

Resorna ministarka, ipak, kaže da neke kineske kompanije jesu prijavile probleme u poslovanju, o čemu će sa njihovim predstavnicima i kineskom ambasadorkom razgovarati i četvrtak.

"Videćemo gde smo sada i kakvo je stanje i da li će to uticati na usporavanje u infrastrukturnim projektima. To su neke stvari koje potpadaju pod nešto što se kaže – viša sila – i to je ono gde mi moramo da vidimo kakvo je stanje i šta će to dalje značiti u toku ove godine", kaže ministarka Zorana Mihajlović.

"Fijat" zbog nedostatka delova iz Kine obustavio proizvodnju

Viša sila oseća se i u Kragujevcu. "Fijat" je obustavio proizvodnju zbog nedostatka delova iz Kine, ali iz kompanije najavljuju pokretanje do kraja meseca.

Kineski radnici u borskom "Ziđinu", posle praznovanja u domovini, morali su prvo u izolaciju, pa na posao.

"To su neki direktni ili neposredni efekti, ali bojim se da oni još uvek nisu toliko bitni za našu ekonomiju koliko su veliki rizici koji prete, da se u slučaju dalje eskalacije kriza prelije ozbiljnije na našu ekonomiju", ističe ekonomista Ivan Nikolić.

Da virus sa epicentrom u Kini može da uspori privrednu aktivnost svesna je i guvernerka Jorgovanka Tabaković. Nada se, ipak, drugačijem scenariju.

"Da će se efekti koronavirusa što pre kako da kažem, prevazići. Ali procenjivati u kojoj meri, bilo bi neozbiljno, a mi nismo takva institucija. Ali, može, nažalost", rekla je Tabakovićeva.

Turizam prvi osetio krizu 

Da turizam prvi oseti krizu potvrđuje ministar Rasim Ljajić. Više od polovine aranžmana za februar i mart otkazano je posle odluke Kine da ukine grupna putovanja.

Prošle godine kineski turisti bili su nam najbrojniji, a jedan je dnevno trošio oko 150 evra – da se njihov izostanak manje oseti, pripremljen je krizni plan.

"Moramo da se preorijentišemo na najbrže rastuća tržišta posle kineskog – u prošloj godini su to bili rusko i nemačko tržište. Moramo da sprovedemo kampanje u zemljama regiona, odakle nam inače dolazi značajan broj turista, i treće – moramo da se okrenemo nekim novim tržištima, odakle nismo imali dovoljan broj turista, i četiri – rast broja domaćih turista", naveo je Ljajić.

O procenama štete retko ko želi da govori, ali se svi nadaju da novi crni labud u svetskoj ekonomiji neće i dalje širiti krila. Baš u trenutku kada je privredna saradnja Srbije i Kine u stalnom porastu.