Selfi između neba i zemlje: Paralelni svetovi u Izraelu

PUTOVANjE u Svetu zemlju je opčinjavajući doživljaj, jer se u njoj život odvija u mnogo paralelnih svetova i vremena. U jednom danu možete da doživite sjaj i luksuz ultramodernog Tel Aviva i da osetite živi srednji vek u pećinskim manastirima Judejske pustinje gde se struja ne koristi i u kojima se jede jednom dnevno.

U mutnom Jordanu se svakodnevno hiljade ljudi krštava na isti način kako je pre 2.000 Jovan Preteča krstio Isusa. Samo se sada snimci tog mističnog čina odmah šalju na društvene mreže.

Samo sat vremena vožnje auto-putem deli aerodrom Ben Gurion u futurističkom Tel Avivu od utvrđenja drevnog Jerusalima, najsvetijeg grada judaizma i hrišćanstva, gde je velike hramove podigla i najmlađa monoteistička religija, islam. Ovde se sveto i profano susreću na svakom koraku. Mimoilaze se bosonogi poklonici raskrvavljenih tabana koji ridaju kraj Hristovog groba i turisti koji kraj njega prave selfi. U lavirintu uličica muslimanske četvrti starog Jerusalima nanizano je bezbroj prodavničica čija su glavna roba hrišćanski i judaistički religijski suveniri.

U jerusalimskim zidinama je Brdo Hrama, Morija, gde je u 10. veku pre Hrista izraelski car Solomon sagradio "kuću Boga na zemlji". Početkom 4. veka nove ere car Konstantin je podigao veličanstveni Hram Vaskrsenja Hristovog na susednom brdu Golgota, gde je Isus razapet umro, sahranjen i vaskrsnuo. Krajem 7. veka omajadski sultan Abd el Malik je podigao džamiju Zlatnu kupolu na mestu srušenog Solomonovog hrama. U prošlosti je za prevlast nad Jerusalimom vođeno bezbroj sukoba tri religije koje veruju u jednog Boga. Svaka od njih u budućnosti vidi Jerusalim kao mesto gde će se pojaviti Spasitelj sveta, samo pod različitim imenima: Mesija, Hristos, Mahdi. Hrišćani veruju da će Isus ponovo ući u sveti grad na Zlatnu kapiju, koju je zazidao osmanski sultan Sulejman u 16. veku. Ona se nalazi iznad Kedronske doline u kojoj se nalazi najskuplje groblje na svetu. Pobožni i bogati Jevreji veruju da će se Mesija pojaviti u Kedronskoj dolini i najpre vaskrsnuti ovdašnje pokojnike zbog čega grobno mesto košta i po nekoliko miliona dolara.

PROČITAJTE JOŠ: Izraelski turisti ponovo među najbrojnijima u Beogradu

Ta uska dolina deli jerusalimsku tvrđavu od Getsimanije, podnožja Maslinove gore gde se duboko pod zemljom nalazi hram Uspenja Bogorodice. Vernici u njemu celivaju prazan kameni grob Bogomajke koja se telesno uznela u nebo. Na vrhu Maslinove gore, Maloj Galileji, crkva je podignuta iznad mesta gde se Hrist javio apostolima posle uskrsnuća.

Najskuplje groblje na svetu u Jerusalimu, planetarnoj prestonici hodočašća,foto B.Subašić

Nekoliko kilometara dalje, na teritoriji palestinske samouprave, na mestu biblijskog sela Vitlejema danas je moderan grad u kome je sve podređeno verskom turizmu oko Crkve Hristovog rođenja. Od jutra do mraka reke poklonika slivaju se u veliki hram iz Konstantinovog vremena čije je srce podzemna kapela na mestu pećine gde je Isus ugledao svet.

ČUDESNA VODA IZ NAZARETA

JOŠ jedna velika svetinja se nalazi pod zemljom u Nazaretu, velikom gradu na mestu seoceta u kome je arhanđel Gavrilo najavio Devici Mariji da će postati majka dok je točila vodu sa izvora. Iznad tog vrela je velika crkva u čijoj podzemnoj kapeli i danas žubori Blagoveštenski izvor čiju hladnu zdravu vodu poklonici, naročito žene, smatraju svetom.