Cvijanović: Predstoji iscrpljujuća borba da se BiH dovede u red

Željka Cvijanović napominje da je odluka Ustavnog suda nije iznenadila, s obzirom, kako kaže, na dosadašnju praksu Ustavnog suda i činjenicu da Ustavni sud BiH, koji u svom sastavu ima troje stranih sudija, već godinama donosi odluke koje su usmerene protiv interesa RS, ali na način da je preuzeo nešto što je ranije radio visoki predstavnik. 

"Mi nismo nimalo naivni, prepoznali smo šta se to dešava sa Ustavnim sudom, da on počinje ne samo da liči, nego i da biva ono što je u prošlosti bio visoki predstavnik i da na taj način donosi odluke koje su suprotne Ustavu, koje su suprotne Dejtonskom sporazumu, a Ustav je sastavni deo Dejtonskog sporazuma", kaže Cvijanovićeva u "Sedmici" Prvog programa Radio Beograda. 

U tom smislu, ukazuje, nije iznenađena, ali jeste s obzirom na činjenicu da Ustavni sud treba da bude centralno i najviše mesto koje da štiti ustavnost.

Prema njenim rečima, Ustavni sud je izašao iz svog mandata i rekao u jednom delu da se imovinska pitanja regulišu isključivo na nivou BiH.

"To apsolutno nije tačno. Ako pogledate Ustav, videćete da nigde, među taksativno navedenim ingerencijama BiH, odnosno ingerencijama zajedničkih institucija na nivou Bosne i Hercegovine, ni približno ne stoji bilo šta što bi upućivalo da se imovinska pitanja rešavaju na takav način", kaže Cvijanovićeva. 

Druga stvar, koja je takođe problematična, ukazuje predsednica RS, jeste činjenica da je već postojalo nekoliko apelacija po istom pitanju, koje se odnose na imovinskopravna pitanja.

"Imali ste jednu situaciju kad su u pitanju ranije apelacije Alije Izetbegovića i Sulejmana Tihića, kada je taj isti Ustavni sud rekao da je isključivo u nadležnosti entiteta da reguliše imovinskopravna pitanja, a godinama nakon toga je, po narednoj apelaciji, rekao nešto sasvim drugo", kaže Cvijanovićeva.

Takođe, navodi, apsurd leži i u činjenici da je visoki predstavnik u superviziju nad Brčko Distriktom doneo određeni zakon i Brčko Distrikt je takođe doneo zakon o svom zemljištu, gde se ni na koji način ne spori vlasništvo Distrikta nad tim zemljištem, niti se spori mogućnost raspolaganja zemljištem.

"Što se tiče Federacije, tamo imate situaciju da je to isto regulisano na ovaj način, dakle, kao kod nas, ali to niko ne osporava. Ni mi nemamo nameru to da osporavamo, zato što smatramo da je Ustav rekao vrlo jasno da su to nadležnosti Republike Srpske", rekla je Cvijanovićeva.

Prema njenim rečima, strane sudije u Ustavnom sudu definitivno umanjuju legitimitet i suverenitet i same Bosne i Hercegovine. 

Podsetila je da je Dejtonski sporazum predvideo da, pet godina nakon zaključenja sporazuma, Parlamentarna skupština može da uđe u proceduru da strane sudije zameni domaćim.

"To se nikad nije desilo, jer su oni čuvali Ustavni sud kao oruđe da jednog dana preuzme ulogu visokog predstavnika, što se, jasno i nedvosmisleno, desilo. Pored činjenice da imate problematičan sastav suda sa aspekta pogleda na državu za koju hoćete da je kredibilna, imate i činjenicu da je taj isti Ustavni sud donosio kontradiktorne odluke", navela Željka Cvijanović.

Zbog toga, kaže, imamo potpuno odsustvo pravne sigurnosti, jer vidite kontradiktorne odluke o istom pitanju, raznoliku praksu – jedna stvar koja postoji u Brčko Distriktu se osporava Republici Srpskoj. "Građani žive u pravnoj nesigurnosti, a tome nismo doprineli mi, nego su doprineli visoki predstavnik, koji je menjao Ustav, donosio odluke koje su menjale ustavni sistem i odudarale od onog što je propisao Ustav, a potom i Ustavni sud BiH", rekla je Cvijanovićevva.

Sprovesti reformu pravosuđa na pravedan način 

Predsednica Republike Srpske smatra da je neophodno sprovesti reformu pravosuđa, na pravedan i konstruktivan način.

"Ono što smo do sada imali u okvirima pravosuđa i pravljenja 'pravne države' je bio čitav niz pojedinačnih reformi. Ono što je pogrešan pristup, kada je reč o međunarodnom faktoru, ali i bošnjačkim političarima u okviru BiH, jeste da oni reformom smatraju samo onda kada treba oteti nadležnosti od Republike Srpske i preneti ih na nivo BiH", rekla je Cvijanovićeva.

Ističe da se niko ne bavi suštinom i dodaje da postoji između 70 i 80 različitih agencija koje uopšte nemaju uporište u Ustavu.

"O tome mi govorimo, da je Ustav rekao jedno, a da na drugoj strani imate sistem koji nikako ne odgovara Ustavu. Ono što mi prepoznajemo je i činjenica da oni ne žele da stanu sa tim nakaradnim praksama. Dakle, reforma pravosuđa je neophodna, kad je u pitanju Ustavni sud i redovno pravosuđe", rekla je Cvijanovićeva.

Ističe da u BiH neki strani diplomata može da ode kod tužioca, da se interesuje za određeni predmet, čak i da traži da se pokrenu određene procedure.

"To su nam ljudi govorili, ja ovo ne kažem napamet. Zalaze tamo gde nikako ne može da zalazi ni onaj ko je politika, ni onaj ko je diplomatija. Prosto ne možete, i ne može niko. Ako hoćemo da je pravosuđe profesionalno, da je nezavisno, da je politički potpuno netretirano, onda je to pravosuđe koje i mi želimo, ali to nije pravosuđe koje imamo ovde. Ako kažete tako nešto, onda rušite državu BiH", rekla je Cvijanovićeva.

Ukazuje da ako kažete da treba da se uključi Evropska unija na način dosledan onome što se primenjuje u državama članicama unije, oni kažu vi ste protiv evropskih integracija.

"Dakle, ovde šta god uradite, vi ste označeni kao krivac. To se radi godinama i, moram reći, da je nama mnogo dosadilo da trpimo takve stvari. Prvo, zato što ovo  nije sistem koji daje pogodnosti građanima, da to bude život u okviru pravne države, nego je to jedan nakaradni sistem", kaže predsednica RS.

Situacija nije podnošljiva 

Prema njenim rečima, kad vam stranci ne dozvoljavaju reforme, oni to rade samo iz jednog razloga – da spreče da se problematizuje ono što su oni ovde u zadnje dve decenije nametali, a to je suprotno Ustavu, jer onda bi stvari bile razotkrivene.

One su, kaže, već razotkrivene, ali oni ne mogu da uđu u taj proces, jer onda moramo da pričamo o njihovim greškama.

"Ja im kažem – evo, nećemo pričati o vašim greškama, dajte da popravimo stvari, da ova zemlja ima neku budućnost. Vi nećete budućnost. U redu, šta ja mogu tu da kažem. Ne možemo zabiti glavu u pesak i praviti se da je ovo neki sistem koji odgovara svima, kad ne odgovara", navodi Cvijanovićeva.

Druga stvar, vi ovde imate potpunu saglasnost i najveće političke partije koja dolazi iz srpskog naroda i najveće političke partije koja dolazi iz redova hrvatskog naroda, koje kažu da strane sudije treba da odu, kaže Cvijanovićeva.

"Brojne su apelacije, koje su naišle na apsolutno pravničko nerazumevanje onda kad hoćete, kao Republika Srpska ili kao što su Hrvati imali situacije kad su podnosili apelacije, dakle, vi nećete da odgovorite pravničkim jezikom i pravničkom metodom, ali hoćete da odgovorite političkim jezikom i političkom metodom kad apelacije podnose Bošnjaci. Dakle nije podnošljiva situacija", kaže Cvijanovićeva.

Reforma pravosuđa ne odgovara Bošnjacima

Željka Cvijanović smatra da Bošnjacima reforma pravosuđa ne odgovara jer bi morali da budu uklonjeni, kako kaže, neprirodni, veštački, mehanizmi koji su nametnuti, poput visokog predstavnika ili stranih sudija u Ustavnom sudu koji rade njihov politički posao.

"Ja razumem zašto oni to neće, i razumem da oni neće da pričaju ni s kim, zašto bi oni to radili kad imaju podršku međunarodnog faktora. Međutim, vidite kako oni pokušavaju da nam suze prostor da kritikujemo te stvari. Oni kažu – i visoki predstavnik i Ustavni sud BiH pripadaju izvornom Dejtonu, kažem izvornom, jer u praksi, u ovom životu, mnoge stvari koje su nametnute ne odgovaraju izvornom Dejtonu", napominje Cvijanovićeva.

Tu oni, kaže, pokušavaju da suze prostor za kritiku tvrdeći da su to dejtonske kategorije.

"Ja kažem – da, jesu, ali niko nije dao pravo nikom, ni Ustavnom sudu ni visokom predstavniku da krše Dejton. Oni jesu dejtonske kategorije, ali ne možete da kršite dejtonski Ustav", kaže prdsednica RS.

Smatra da im predstoji duga i iscrpljujuća borba, ali da zbog Ustava i građana moraju državu dovesti u red.

"Imate mišljenje koje dolazi iz EU, koje isto kaže da država ne može sa ovim nivoom međunarodne supervizije da se kreće ka Uniji, da potom postane članica, ne može da, ako ima strane sudije u svom sistemu, bude legitimna. Nama je to sasvim jasno, ali, onda oni kažu - mi se sve slažemo sa vama, samo još nije vreme da to uradimo. Ja kažem - a kad je vreme? Dakle, 25 godina je ovako, hoćete još 25 godina? Je li potrebno da kompletno izmenite dejtonski sistem i onda kažete, pa dobro, sad više nema Dejtona, ili – i ovo je Dejton. Dakle, oni tumače Dejton kako žele", kaže Cvijanovićeva.

Kada je reč o podršci predlogu izmena Zakona o Ustavnom sudu koji se odnosi na izbor sudija, Bošnjaci su najavili da neće podržati taj predlog.

Predsednica RS smatra da Bošnjaci to neće podržati, zato što su strane sudije u Ustavnom sudu njihov politički alat.

"Oni to više ne kriju, a onda, isto tako, imaju podršku stranaca da ovo bude država koja je po formi kao građanska, a u suštini biće po meri jednog naroda, i to bošnjačkog. Prema tome, oni nisu spremni za dijalog zato što su uvek ohrabrivani da ne prihvate dijalog, i ja u tome vidim najveći deficit koji nam je doneo međunarodni faktor, a najviše visoki predstavnik", rekla je Cvijanovićeva.

"Ja znam, dovoljno sam dugo u politici i sećam se vremena kad domaći lideri postignu dogovor, a onda OHR to poništi. Zamislite vi ulogu međunarodne zajednice, koja govori: što se ne dogovorite? A kad se dogovorite, kaže: E, ne može tako", kaže Cvijanovićeva.

Povratak u Skupštinu za dva meseca 

Željka Cvijanović najavljuje povratak u Narodnu skupštinu RS za dva meseca, koliko je parlament odredio za sprovođenje osam zaključaka, kao i novi set mera ukoliko ne bude usvojen Zakon o prestanku mandata stranim sudijama.

"Rok od 60 dana je sasvim realan. To je dovoljno da rešite proceduralne stvari u vezi sa donošenjem određenih zakona. Tu nema nikakvih dilema. Neki kažu da je kratak rok, rok je taman onako kako predviđeno i propisano. Evo, sad znamo šta su naredne stvari o kojim treba da izvestimo skupštinu – da imate bošnjačke političare koji kažu da neće izvršavati dejtonsku obavezu i da to ne nailazi na bilo kakvu osudu ili sankciju. Ja sam protiv sankcija, ja sam za to da se stvari dovedu u red i da to zajedno uradimo. Znači, ne bude li donesen zakon, to je nova činjenica kojom će se baviti Narodna skupština i, naravno, nakon toga sledi drugi set odluka i koraka", kaže Cvijanovićeva.

Politička stabilnost u BiH se može postići pravljenjem pravno ispravnog ambijenta, kaže Željka Cvijanović.

"Pravni ambijent u kome kada imate određeni problem znate da je sud zaštitnik vaših prava ako ste nevini, ili da je on zaštitnik ustavnosti ako mu je predato u dužnost, a jeste. Onda idete dalje, da vidite kako funkcionišu institucije, da li imaju tu stabilnost. Imaju stabilnost. Da bi imale stabilnost moraju da imaju osvešćene ljude i političke partije koje žele napredak. Mi to imamo u Republici Srpskoj, tu smo okupljeni u velikom bloku i radimo za dobrobit RS", navodi Cvijanovićeva.

"Ali postoje stvari izvan našeg dometa. Gde hoćete, a neko ne da, da budete učesnik u procesu popravljanja stvari. Ne da vam se da doprinesete boljitku, ne da vam se da kažete i predložite rešenje koje će služiti pravljenju pravne države. Izvinite, mi to hoćemo, ali nam se ne da", ukazuje Cvijanovićeva.

Dvadeset pet godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, od njega je, prema rečima predsednice Republike Srpske, ostalo malo šta.

"Sad su sveli priču o Dejtonu samo da ne možete da dirate teritorijalni integritet, u suštini, jer su sve drugo ili načeli ili potpuno izmenili. E, to je to", navodi predsednica RS.

"Zbog toga se sa dnevnog reda skida priča ili osuđuje priča kada kažete: Hajde da se vratimo izvornom Dejtonu. On daje dovoljno šanse ovoj državi da funkcioniše, daje dovoljno šanse narodima da se bolje razumeju, daje šanse da koordinišemo naše aktivnosti i postižemo uspehe, umesto što nižemo silne neuspehe na svakom planu. Ali, vi onda morate da preispitate sve ono što se desilo u ovom pogledu, morate da izađete i jasno stavite na sto ono što je ostalo od Dejtona, dakle oni ovo sve smišljeno rade", rekla je Cvijanovićeva. 

Dejton se, kaže, pretvorio u priču o teritorijalnom integritetu. "Tu se ne sme dirati, ukinu vam nadležnosti, prenesu finansije, uvedu indirektno oporezivanje, naprave se agencije, prave se institucije koje nemaju veze sa nivoom BiH, pokušava se napuniti taj nivo nadležnostima tako što se otmu nadležnosti od Republike Srpske, Federacija se ne buni ili se buni kad se pitaju Hrvati, ali se tamo malo kad pitaju Hrvati, uglavnom se pitaju Bošnjaci, pa onda ispadne da se ne bune. To je jedno nakaradno stanje."

"Ono što mi ovde promovišemo je da imate unutrašnji dijalog, da kroz to dođete do rešenja, da reformišete sistem i da u tome imate podršku EU, zato što smatram da je to ispravno, međutim, nema Evropske unije... Ja ih prizivam da ih ima. Oni imaju mnogo više prava da kažu svoj stav, da kažu da li je ovo ispravno pravosuđe jer su već govorili da nije tako, da li možemo sa visokim predstavnikom i sa stranim sudijama da se krećemo bilo gde. Oni su ti koji su nama partneri za mnoge procese i žalim što se ne vide više", rekla je Cvijanovićeva.