Švajcarska formula raduje najstarije: Povećanje penzija i pre roka?

TEK što su im početkom februara legle penzije uvećane za 5,4 odsto, penzionerima u Srbiji je stiglo novo obećanje - koverte će im biti još deblje najverovatnije već početkom naredne godine. To će se dogoditi najavljenim korigovanjem švajcarske formule za obračun penzija, kako planirani privredni rast ne bi napravio veliki jaz između primanja zaposlenih i najstarijih.

Zahvalnost penzionerima za pomoć u fiskalnoj konsolidaciji najavio je i predsednik Aleksandar Vučić, a iz kabineta ministra finansija Siniše Malog stiže vest da se već radi na pronalaženju pravičnijeg rešenja. Sa tim se saglasio i Fiskalni savet, a udruženja penzionera su dala bezrezervnu podršku.

- Švajcarski model je uveden pre svega da bi se penzioni sistem uredio - kaže prof. dr Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije. - Korigovanje ove formule za obračun primanja najstarijih je moguće samo ukoliko se ne naruše makroekonomski indikatori koji moraju biti glavna vodilja. To znači, da fond za penzije ne sme biti veći od 10 odsto BDP.

Naš sagovornik navodi da se sa razlogom očekuje da bruto domaći proizvod premaši prošlogodišnjih 4,2 odsto. Njegovo povećanje na 10 procenata u nominalnom iznosu, može biti predmet preraspodele penzionerima. Naš sagovornik naglašava da:

- Formula za obračun penzija nije zacrtana striktno, ali mora da bude uvek u okvirima monetarne i fiskalne politike kako ne bi došlo do probijanja indikatora. Samo u tom slučaju može da bude održiva. Ako bi, recimo, penzije bile 30 odsto BDP, budžet bi morao da se dopuni sa strane, odnosno da se država zadužuje, a to svakako nije dobro.

Za Musabegovića činjenica je da je inflacija godinama niska, kurs stabilan, kao i cene. Prosečna plata raste, što znači da bismo mogli dodati još jedan faktor u formulu za obračun - privredni napredak, kako bi i najstariji sugrađani imali koristi.

- Pre bilo kakve odluke trebalo bi uraditi ozbiljne kalkulacije, modele i varijante "šta ako", a pritom u obzir uzeti godišnje procene - naglašava naš sagovornik. - Sve to bi moglo da se dogodi najranije početkom sledeće godine.

Profesor dr Milojko Arsić, sa beogradskog Ekonomskog fakulteta, ocenjuje da nije dobro sa stanovišta kredibilnosti ekonomske politike da vlast samo dva meseca nakon usvajanja švajcarske formule najavljuje njeno modifikovanje ili uvođenje dodatnih pravila za indekaciju penzija.

- Uređene zemlje primenjuju jedno pravilo decenijama, a svakoj promeni prethodi dugotrajna rasprava u kojoj učestvuju stručnjaci za fiskalnu politiku i penzijski sistem, predstavnici penzionera, sindikati, poslodavci i dr. Ovakve temeljne rasprave su važne kako bi se obezbedila predvidivost penzija, pronašao adekvatan balans između različitih interesnih grupa, a penzijska politika uklopila u dugoročno održivu ekonomsku politiku zemlje. Za razliku od uređenih zemalja, u Srbiji je pravilo za usklađivanje primanja najstarijih tokom poslednjih petnaestak godina menjano nekoliko puta, a u nekim godinama nisu poštovana tada važeća pravila - kaže Arsić.

Prema njegovom mišljenju, za nekoliko godina bilo bi opravdano da se razmotri modifikacija u smislu da li postoji mogućnost da se poveća značaj zarada u odnosu na inflaciju pri indeksaciji sa sadašnjih 50 odsto na na primer 60 ili da se uvede dodatno pravilo prema kome bi se čekovi jednokratno povećali kada odnos između prosečnih penzija i zarada opadne ispod, recimo, 45 procenata.

- Švajcarska formula je jedna od najčešće primenjivanih pravila za indeksaciju penzija, jer po mnogima sadrži razuman kompromis između rasta standarda penzionera na jednoj strani i fiskalne stabilnosti i rasta privrede na drugoj - objašnjava profesor. - To ne bi trebalo da bude dnevnopolitičko pitanje o kome se donose brzoplete odluke, nego rezultat temeljne i dugotrajne rasprave.

MMF DAJE ZELENO SVETLO

FISKALNI savet smatra da bi trebalo imati u vidu evropski prosek, koji iznosi 9,5 do 10 odsto udela penzija u ukupnom društvenom proizvodu zemlje, i kada udeo padne ispod tog nivoa može se aktivirati mehanizam takozvane međugeneracijske solidarnosti. To praktično znači da bi dodatna vrednost koju zaposleni stvore kroz privredni rast mogla da se preraspodeli tako da i najstariji dobiju povećanje svojih primanja. O ovim modelima pregovaraće se sa delegacijom MMF-a.

KRITERIJUMI

ZA prof. dr Milojka Arsića ne postoji egzaktan odgovor na pitanje koji je način indekacije penzije najbolji, jer to zavisi od kriterijuma kao što su: standard penzionera, fiskalna održivost, rast privrede, a njih ljudi različito vrednuju. Oni koji smatraju da je standard penzionera najvažniji, podržaće pravilo koji obezbeđuje najbrži rast penzija, ali ono može da dovede do manjih ulaganja u zdravstvo, obrazovanje, izgradnju puteva ili do velikog fiskalnog deficita i rasta javnog duga. Za očuvanje fiskalne stabilnosti i rast privrede, važniji je sporiji rast penzija.