На дневном реду су се нашли финансијски извештај и извештај о раду, као и план рада и финансијски план. Петроварадинска Месна организација пензионера убраја се међу највеће, пошто има око 460 чланова.
По речима председника те месне организације пензионера и потпредседника Удружења пензионера Новог Сада Синише Бранкова, када је реч од 2019. години, све што је планирано је и испуњено, али се и настојало да се што више најстаријих житеља тог дела града учлани да би остварили разне погодности, дружили се и покушали да унапреде свој положај.
– Током прошле године организовали смо 40 прегледа, мерење шећера у крви и крвног притиска, што финансирамо из сопствених извора – казао је Бранков. – Осим тога, организовано је 44 прегледа и снимања костију, 46 пензионера је преко Фонда ПИО било на рекреацији те се преко компанија ДДОР и „Дунав” 15 грађана осигурало. Претходне године кроз Фонд ПИО је издвојено више новца за пензионере па је наша месна организација добила пет пакета у којима су биле основне намирнице, а које смо уручили члановима скромнијег материјалног стања. Такође, 27 пензионера је добило пакете од Српске православне црква и Црвеног крста, а 25 пакета од чланства локалног СНС-а.
Бранков је напоменуо да Град настоји да се изграде домови и клубови пензионера, просторије Удружења пензионера у Поштанској 3 се реновирају, док Будисава, Каћ, Кисач и Нови Лединци треба да добију домове.
– Изузетно је битно да сваки део града има кутак за пензионере – рекао је Бранков. – Нажалост, ми немамо своје просторије, али за наше чланове сваког месеца организујемо дружење у ресторану „Зец” у Петроварадину, идемо на излете на Поповицу, организујемо спортска дружења, а ученснике наградимо ручком у ресторану „Шаран”. Просторије Клуба пензионера не могу да задовоље потребе 2.500 или 3.000 најстаријих Петроварадинаца. Због тога апелујем на месну заједницу да нам помогне у проналажењу простора, пошто у Петроварадину има много празних објеката који се могу адаптирати, попут оног у Прерадовићевој 44.
Наш саговорник истиче да, уколико би се обезбедио простор, њега би користили сви житељи Петроварадина јер тај сремски део града нема одговарајући културни центар или културну станицу где би се могли организовати концерти, представе, радионице...
Текст и фото: С. Ковач
