Stjuart Gordon, filmska i pozorišna legenda za koju (verovatno) niste čuli

Jedna od najdugovečnijih predstava na repertoaru beogradskih pozorišta su Čikaške perverzije nastale po drami Dejvida Memeta, u režiji Omara El Ruba, sa Draganom Jovanovićem u glavnoj ulozi.

Jedan od najgledanijih filmova u proteklih deset godina su "Čuvari galaksije" Džejmsa Gana, nastali po Marvelovom stripu.

Jedna od najprepoznatljivijih filmskih franšiza za celu porodicu je Diznijeva "Draga, smanjio sam decu" koja upravo ovih dana najavljuje i novi nastavak.

Sve te stvari u svom korenu imaju jednog čoveka. To je Stjuart Gordon, američki filmski i pozorišni autor koji je preminuo pre nekoliko dana u 72. godini. 

Kako su ove naizgled nespojive stvari vezane za Gordona? Objasniću. Ali, pre toga bih hteo da naglasim - on je inače najpoznatiji po nečem potpuno četvrtom - kao jedan od najbitnijih reditelja horor filma osamdesetih. A horor film osamdesetih je pak jedna od najbitnijih epoha u istoriji tog žanra.

Čikaške perverzije

Stjuart Gordon je u svom čikaškom Organik teatru postavio praizvedbu Memetovih "Seksualnih perverzija u Čikagu". Sa Memetom je ostvario kontinuiranu umetničku saradnju pa je decenijama kasnije napravio i solidnu ekranizaciju njegove jednočinke Edmond.

U Gordonovim filmovima kontinuirano se pojavljivao Džo Mantenja, jedan od Memetovih standardnih glumaca i član Organik teatra, pa ako imamo u vidu po čemu je Gordon prevashodno poznat ova veza je nedovoljno naglašena.

Rani Gordonov rad u pozorištu bio je obeležen političkim i avangardnim rediteljskim postupcima a neke od njegovih predstava prekidala je policija. Čak i kasnije kada se prevashodno bavio filmom, Gordon nije zanemario pozorišni rad a intenzivnije mu se vratio u poznim godinama.

Čuvari galaksije

Gordon je kako rekoh prevashodno poznat kao reditelj čuvenih horora iz osamdesetih. Ipak, fokusiranjem samo na to činimo nepravdu njegovim izvanrednim, niskobudžetnim, duhovitim i drskim naučnofantastičnim filmovima kao što su "Robot džoks" i "Svemirske kamiondžije", u kojima je bez kompleksa pokušao da uz pomoć štapa i kanapa snimi nešto što je dotle bilo rezervisano samo za holivudske blokbastere.

"Robot džoks" je nastao u produkciji Čarlsa Benda, čuvenog producenta niskobudžetne B-produkcije koji je od oskudice napravio filozofiju, i izgradio estetiku politički provokativnog, ironičnog i neočekivano vešto realizovanog žanrovskog filma.

U ovom filmu, u postapokaliptičnoj budućnosti, velike sile više ne ratuju već se organizuju borbe džinovskih robota kojim upravljaju neustrašivi piloti.

Tek osamnaest godina kasnije Stiven Spilberg se okuražio da producira film "Transformers", priču o borbi džinovskih robota.

Gordon je to uredno snimio 1989. godine uz upotrebu rudimentarnih efekata stop-moušn animacije koji filmu daju poseban šarm domaće radinosti. Štaviše, kada je sniman novi Transformers film - "Bamblbi" - za režiju je angažovan Trevis Najt, upravo specijalista za stop-moušn animaciju.

Ekspanzija digitalnih efekata i kraj Hladnog rata omeli su izlazak "Robot džoksa" u bioskop, tako da je tek 1991. u potpunosti kompletirana njegova eksploatacija. Neshvaćen u svoje vreme, danas odoleva zubu vremena i ima izrazit retro šik.

Najveći mejnstrim uspeh kao reditelj Gordon je postigao u SF akcijašu Tvrđava iz 1992. godine, jednom od poslednjih hitova u kojima je Kristofer Lamber nastupao u bioskopima. Tih godina bile su aktuelne priče o futurističkim zatvorima. Nešto veći uspeh kod nas imao je film Vedlok sa Rutgerom Hauerom koji je imao neke slične premise, ali Tvrđava je takođe stekla kultni status u videotekama skraćene Jugoslavije.

Međutim, na "Čuvare galaksije" Džejmsa Gana morao je uticati Gordonov film "Svemirske kamiondžije" iz 1996. godine. Ovaj film koji je verovatno koštao kao trošak za hranu na snimanju "Petog elementa" Lika Besona, doneo je stripovski humor i anarhičnost u priči o dvojici svemirskih švercera koje su igrali Stiven Dorf i Denis Hoper.

Za razliku od svemirskih švercera danas koji su protagonisti filmova od sto ili dvesta miliona dolara, "Svemirske kamiondžije" snimane su na malom budžetu, za producenta kojije na kraju bankrotorao i umnogome umanjio plasman ovog filma na tržištu.

Srećom, stigli su u naše bioskope i stekli kultni status.

Draga, smanjio sam decu

Stjuart Gordon je u pogledu uspeha u visokoj A-produkciji ostao bez ijedne prilike kao reditelj ali je kao scenarista osmislio koncept za film "Draga, smanjio sam decu". Ova ideja iznedrila je ne samo još jedan film već i celu multimedijsku franšizu.

Ovih dana najavljeno je snimanje i trećeg filma. Za reditelja koji je najčuveniji po hororima i pozorišnim predstavama zbog kojih je hapšen, deluje skoro neverovatno da je osmislio ovaj Diznijev sadržaj za celu porodicu, ali nije to jedini eksces u njegovoj karijeri.

Horori

Stjuart Gordon je autor koji se opire klasifikaciji. Ako sagledamo njegovu karijeru, horori možda čine tek polovinu njegovog opusa, ali su dominantan ugao iz kog je on sagledavan.

Posle temeljne obnove horor žanra koju su tokom sedamdesetih sproveli Vilijem Fridkin i Brajan De Palma kao njegovi povremeni učesnici odnosno Džon Karpenter, Džordž Romero, Toub Huper i Ves Krejven kao autori strateški opredeljeni za stravu i užas, u osamdesetim godinama javlja se potreba za novim snagama koje će pomoći prethodnicima jer posustaju. U kreativnom pogledu svakako da je Stjuart Gordon bio jedan od dostojnih naslednika i po značaju u ovoj eri odmah iza Dejvida Kronenberga.

U ovom žanru, Gordon je bio zainteresovan za ekranizacije klasika, pre svih Lavkrafta i Poa. Uprkos tome što je Lavkraft notorno nepristupačan za ekranizacije, Gordonovi filmovi koji su njime direktno ili posredno inspirisani smatraju se ponajboljim emanacijama ovog velikog pisca na ekranu.

Gordonovi horori kreću sa "Reanimatorom", komičnom pričom strave u kojoj on uvodi ne samo lavkraftovski uticaj već i započinje saradnju sa Džefrijem Kombsom koji će vremenom za njega postati ono što je Kurt Rasel bio za Karpentera.

Na potpuno suprotnom kraju spektra stoji recimo "Dagon", adaptacija dve lavkraftove pripovetke snimljena kada je španska žanrovska produkcija krenula da stasava u ozbiljnu industriju. Gordon je na neki način svojim autoritetom pomogao da se porodi produkcija koja će kasnije proizvesti čitav niz hitova.

Između "Reanimatora" kao prvog horora i Dagona kao poslednjeg nalazi se niz drugih naslova u ovom žanru, od ambiciozne i pomalo muzejske ekranizacije Edgara Alana Poa u Jami i klatnu, do interesantnog istraživanja novih koncepata u Lutkama i repriziranja već savladanih u lavkraftovskim filmovima sa Džefrijem Kombsom.

U horor žanru Gordon je ostavio najdublji trag i kao autor i kao filmski radnik u najširem smislu, pa je u njegovim okvirima i za života postao deo kanona i klasik.

Američki nezavisni film

Prvi Gordonovi radovi u formi pokretnih slika bili su vezani za televizijsku adaptaciju predstave "Propalice" sa tribina Organik teatra o pasioniranim ljubiteljima bejzbola i drami koja se odigrava među njima tokom jednog meča Čikago Kabsa. Prvu adaptaciju je postavio sam Gordon 1979. godine da bi potom 2001. opet u formi televizijskog filma ovaj komad režirao čuveni glumac Saul Rubinek.

Posle avantura u žanrovskom filmu i B-produkcijama raznih formata, Gordon se vraća nezavisnom filmu 2003. godine i u njemu radi sve preostale igrane filmove.

Prvo snima "Gospodara mrava", nihilističku priču o mladiću koji biva uvučen u podzemlje kao plaćeni ubica koju odlikuje Gordonov karakteristični crni humor ali i specifična telesnost koju je doneo iz horora.

Za razliku od drugog velikana i savremenika Dejvida Kronenberga, Gordon se snašao na terenu nečega što bi se barem u najosnovnijim crtama moglo smatrati krimićem.

Dve godine kasnije usledila je već pomenuta ekranizacija Memetovog "Edmonda" da bi 2007. snimio bizarnu istinitu priču "Zaglavljen" o medicinskoj sestri koja udari čoveka na ulici i sa žrtvom zaglavljenom u šoferšajbni odlazi kući kako bi smislila šta da radi dalje posle ovog peha.

Na neki način, Gordon je zatvorio krug radovima izvan žanra, a značajna je stvar da u završnici karijere nije ispao iz forme. Čak naprotiv, crnohumorni film "Zaglavljen" spada u sam vrh njegovog opusa.

Intelektualac i nasilnik

Gordon je u svaku formu kojom se bavio donosio nešto iz one druge. Iz teatra je u film doneo osećaj za ironiju i dekonstrukciju, iz horora je u druge žanrove preneo telesnost, iz stasavanja u politički angažovanim krugovima u sve radove doneo je ideološku provokativnost.

Bio je intelektualac u niskobudžetnom hororu i nasilnik u američkom nezavisnom filmu i neustrašivi improvizator u borbi siromašnih za svoje mesto u formama naučne fantastike koje su monopolizovali veliki studiji.

Stoga, o Gordonu se može pisati iz više uglova, s tim što od onih koji su ga poštovali, ljubitelji horora su najorganizovanija družina, i na kraju će ga verovatno najviše vezivati za njihov žanr.