Trenutno se nalazi kod rodbine u Čikagu i nada se našem avionu za evakuaciju srpskih studenata koji su ostali zarobljeni daleko od domovine.
U Čikago je došao na prolećni raspust i nije slutio da će se korona brzo proširiti planetom. Čim je od ujaka saznao da zbog korone Srbija zatvara granicu odmah je počeo da razmišlja o povratku. Uspeo je da dođe do avionske karte za Beograd preko Istanbula, ali se dan kasnije čuo sa ocem i saznao da je u Srbiji epidemija sve ozbiljnija i da će ako se vrati morati u karantin. Pošto tada u SAD korona još nije ozbiljno zavlada odlučili su da je bezbednije da ne dolazi.
"Taman sam otkazao avionsku kartu, da bi me sutradan sa faksa obavestili da je nastava prekinuta i da prelazimo na onlajn. Sve se brzo promenilo tako da sam ostao u Čikagu, a nisam siguran ni da li ću iskoristiti povratnu avionsku kartu za maj. Na moju sreću ovde imam rodbinu i kod njih boravim dok čekam vest o evakuaciji srpskih studenata iz SAD", priča Marković s one strane ’’bare’’.
Kada je video šta se zbiva zvao je naš konzulat i od njega su zatražili da svim kolegama zemljacima javi o mogućnosti evakuacije. Vrlo brzo ih se više od 20 našlo na spisku, mnogi su ga kontaktirali, a on je sve uputio da se obrate našem konzulatu ili ambasadi.
"Stigle su nam uredbe iz ambasada i konzulata da ukoliko smo na spisku za evakuaciju, poštujemo pravila karantina iako u državi u kojoj boravimo nije vanredno stanje, da ne bismo imali problema pri ulasku u Srbiju i kako bismo smanjili rizik od zaraze. Svi sa kojima sam u kontaktu to poštuju, i studenti i srednjoškolci. Strpljivi smo, razumemo situaciju i poslednje što želimo je da ugrozimo bilo koga. Korona pravi velike probleme Amerikancima. Njujork je totalno blokiran. Čikago nije zvanično pod vanrednim stanjem, ali kao da jeste, jer je popodne sve zatvoreno, centar, svi parkovi, šetalista oko jezera, šoping centri tako da ljudi i ne idu nigde. Niko sa sigurnošću ne može reći šta će se dalje događati", opisuje situaciju Lozničanin.
Sa rođacima se jednom u nekoliko dana provoza samo da bi video koliko je sve pusto, čak i auto-putevi, a ovde ne pamte kad je ovako bilo. Već oko 19 sati uveče je pusto, a ni preko dana nije bolje, priča on.
"Nadam se da će uskoro biti nađen način da se vratimo u Srbiju. Samo da dođem kući nije problem ni karantin od 28 dana. Voleo bih samo da kod kuće budem u izolaciji da preko interneta mogu pratiti nastavu na fakultetu. Ne bih želeo da izgubim godinu uprkos ovom čudu koje je pogodilo svet", kaže Miroslav koji ima veliku želju da ponovo vidi porodicu i svoju Loznicu, samo da stigne avion.
T.Ilić
NE PROPUSTITE
