Skols: Bruno liči na Kantonu i Šeringema, donosi Junajtedu ono što Silva i De Brujne daju Sitiju

Kao osvajač čak jedanaest premijerligaških šampionskih titula, dve Lige šampiona i 66 nastupa u dresu reprezentacije Engleske, Pol Skols će zauvek ostati upamćen kao jedan od najboljih ostrvskih fudbalera svih vremena.

Ali, da li je mogao da napravi još nešto više u Mančester junajtedu? Da li je ikada razmišljao o tome da napusti Old Traford? Zašto nije bilo internacionalnih uspeha? Šta misli o Brunu Fernandešu? O svemu tome, ali i mnogo čemu, pričao je legendarni rođokosi vezista pričao za radio BBC.

Na početku – o reprezentaciji Engleske. Skols je važio za zvezdu Gordi Albiona na Mundijalu 1998. i Evropskom prvenstvu dve godine kasnije, ali je posle kontinentalnog šampionata 2004. odlučio da napusti reprezentaciju sa 29 leta. U to vreme probijali su se Frenk Lampard i Stiven Džerard.
“Deca su mi bila mala u to vreme i svaki odlazak u reprezentativni kamp, nebitno da li na deset dana ili na šest nedelja tokom leta, nije mi bilo prijatno i nisam uživao u tome. Mnogi misle da je krivac Sven Goran Erikson zato što me je forsirao na levom boku, ali nije to bio problem“, priznaje Skols i nastavlja:
“Moja forma u poslednjih 20-30 utakmica za Englesku nije bila tako dobra. Pritom, Frenk i Stiven su bili svetska klasa koji su igrali jako dobro. Bio sam na levom boku mnogo puta i dok sam igrao za Junajted i čak bio dosta uspešan na toj poziciji, postigao nekoliko golova. Dakle, nije to bio razlog, već lični izbor“.

Zato Skols i priznaje da mu je krivo što je otišao u reprezentativnu penziju tako rano, ali...
“Posvetio sam se samo Junajtedu i moj kvalitet se promenio. Nikada nisam bio ekspert za postizanje golova, zbog čega su me mnogi osuđivali“.

U svemu tome veliku ulogu imao je ser Aleks Ferguson...
“On je od mene želeo da igram fudbal duboko u svojoj četvrtoj deceniji života. Zato mi je bilo potrebno da se pronađem na drugoj poziciji. Pomerio sam se unazad i kontrolisao igru kao defanzivni vezista, a takav igrač nikada nisam bio u reprezentaciji. Na toj poziciji proveo sam pet ili šest godina i gledajući iz ove perspektive bile su to moje najbolje godine karijere. Stvarno sam uživao. Nisam postizao golove, ali sam bio pozadi i kontrolisao igru“.

Imao je želju da se vrati u Gordi Albion mnogo kasnije pošto je rekao da je završio s reprezentacijom...
“Bilo je momenata kada sam hteo da se vratim, mnogo se šuškalo o tome, ali samo jednom sam zaista poželeo da zaigram ponovo. Bilo je to na Mundijalu 2010. Odigrao sam dobro tu sezonu, a Engleska se mnogo mučila sa povredama. Fabio Kapelo me je želeo da se vratim, pričao sam tada sa Stjuartom Pirsom koji je bio u njegovom stručnom štabu. Imao sam nekoliko dana da razmislim i stvarno sam mislio da sam igrao dovoljno dobro“, kaže Skols i otkriva:
“Ali, onda sam shvatio da to ne bi bilo ispravna odluka. Nisam bio uključen u kvalifikacije i bilo je drugih igrača koji su zajedno proveli te dve godine, zbližili su se i postali kao porodica. U međuvremenu me Kapelo nije zvao, a da jeste možda bih ipak pristao da se vratim. Možda je mogao da mi zagolica maštu. To je definitivno nešto za čim žalim“.

Skols je celu svoju karijeru proveo u matičnom klubu kroz dva mandata. Podsetimo, u sezoni 2011/12 napravio je kratku pauzu, odnosno prvobitno je otišao u penziju, da bi se vratio da pomogne još tokom naredne takmičarske godine. Ali, da li je tokom 20 godina boravka u Junajtedu bilo opcija za transfer?
“Nikada nisam ni bio svestan toga da li me neko želi. Jednom me je samo zvao moj agent Brajan Robson. Bilo je to tokom Evropskog prvenstva 2000. godine, kada me je pitao da li želim da odem u Inter. Ali, to je bio samo taj jedan poziv. Njikada više nismo pričali o tome, niti mi je šef (ser Aleks Ferguson) pričao o interesovanju drugih klubova“.

Kaže, nije ni osećao potrebu da ode iz kluba u kojem je odrastao...
“Bio sam u Mančesteru, osvajali smo trofeje stalno. Da mi je šef (Ferguson) rekao da me ne želi, definitivno bih otišao u neki veliki klub u inostranstvu. Ali, nikada nije bilo potrebe da razmišlja o Barseloni, Realu ili Milanu, jer sam već igrao za najveći klub na svetu. Istina, nismo osvojili evropskih titula koliko je trebalo, ali bili smo strašan tim“.

Danas mnogi gledaju u Bruna Fernandeša kao nekog ko bi mogao da uskoči u Skolsove kopačke, u smislu važnosti u timu, naravno. Junajted ga je doveo zimus za velike pare, a Portugalac je odmah pokazao klasu.
“Po meni Bruno ne liči na centralnog vezistu. On više igra spolja, kao ’desetka’. Sjajan je s loptom, pravi igrač kakav je Junajtedu bio potreban“, kaže Skols i nastavlja:
“Junajtedu je baš nedostajao kvalitet u sredini i otkako je on došao stvari su se promenile. Loptama hrani saigrače, ima sjajan šut i deluje kao pravi lider na terenu. Junajtedu je to nedostajalo“.

Skols kaže i na koga ga Bruno najviše podseća.
“On je nešto kao Erik Kantona, ili Tedi Šeringem. Na njih me najviše podseća. On je taj koji donosi kvalitet više, a to je Junajtedu predugo nedostajalo. Čini se da je ceo tim živnuo otkako je tu. Ekipa igra dobro i postiže dosta golova. I dalje su u velikom zaostatku za konkurencijom, ali dovođenje Bruna je briljantan posao za klub. U onom timu nedostajao je neko ko će ih sve spojiti u odličnu celinu, neko poput Davida Silve ili Kevina de Brujnea. Oni su, na primer, lepak Mančester Sitija“.

I pored svega, Đavoli su i dalje daleko od konkurencije...
“Dobro sve to izgleda otkad je Bruno stigao, ali Liverpul i Mančester Siti su klasa iznad. Junajted je trenutno na tri do četiri pojačanja daleko od toga da napravi sjajan tim, ali prvi put posle mnogo vremena čini se da su malo smanjili taj jaz između njih i Liverpula i Sitija“.

Foto: Reuters