Čerupanje srpskog jezika: Bugari u akciji

Iako je lako pomisliti da je ovo stav naših lingvista, ova rečenica pripada stranim jezičkim stručnjacima. I naši i strani jezikoslovci slažu se da je lingvistički jezik srpski, a da je iz njega proizvedeno nekoliko političkih jezika - crnogorski, bosanski, hrvatski.

Navikli smo da države koje su nekada bile u sastavu SFRJ čerupaju srpski jezik, "izvrću" ga kako bi što manje ličio sam na sebe i od njega prave svoje nacionalne jezike. Znaju da bez jezika nema ni države ni identiteta. Tako su Crnogorci dodali dva slova, a Bošnjaci nekoliko reči, uglavnom turcizama, i promovisali sopstvene jezike. Lingvisti kažu da bi po tom kriterijumu i dorćolski mogao da se proglasi za poseban jezik.

Sada pretenzije na srpski pokazuju i Bugari, pa je tamošnja Akademija nauka izdala knjigu po kojoj govori na teritoriji južne Srbije, sve do Kopaonika, imaju - bugarske korene. Stručnjaci upozoravaju da naši južni susedi ovo rade u kontinuitetu, da u njihovim naučnim radovima ima mnogo politike koja je umešala prste i kada su među "svoje" govore uvrstili one iz vranjanske regije, ali ne i iz prizrenske, iako je reč o istom govornom tipu.

Kako zaštititi srpski jezik? Lingvisti kažu da je jezička politika deo opšte politike i da se uspešno može voditi samo tesnom saradnjom stručnjaka i države.

Tako, za početak, treba usvojiti zakon o upotrebi jezika i pisma koji godinama čami u fioci i kojim bismo srpski jezik i pismo zaštitili od nas samih, pa onda i od drugih koji hoće da ga otmu, urede po sopstvenim merilima i zauvek proglase svojim.