Najsočnije psuju francuski i grčki vozači, a na putevima najviše ginu Hrvati, Bugari i Rumuni

U anketi koju su sproveli Fondacija za auto-puteve „Vinči“ i agencija „Ipsos“ u 11 evropskih država, čak 70 odsto ispitanih vozača u Grčkoj i Francuskoj je priznalo da psuje druge učesnike u saobraćaju, što je znatno iznad evropskog proseka koji se kreće oko 55 procenata.

Grci se takođe ističu i po broju vozača koji priznaju da voze nepropisno blizu i ne drže odstojanje od vozila ispred sebe, posebno onih koji im idu na živce – čak njih 47 odsto.

Od korišćenja sirene najmanje se uzdržavaju Španci, Italijani i Grci. Stanovnici ovih zemalja su, zajedno sa Poljacima, najspremniji da izađu iz vozila da bi raspravili problem sa vozačem koji ih nervira. S druge strane, preticanje sa pogrešne strane uglavnom praktikuju Holanđani, Španci i Britanci.

Sve sam „genija za vožnju“

Ipak, zajedničko svim Evropljanima je što sebe smatraju sposobnijim vozačima od ostalih oko sebe. Čak 97 odsto ispitanika je u anketi opisalo sebe kao vozača sa makar jednom dobrom osobinom – 76 odsto je za sebe reklo da su „oprezni“, a 59 odsto ispitanika sebe smatra „smirenim“ vozačem. Nasuprot tome, samo tri odsto ispitanika je priznalo da je „agresivan“ vozač, a reč „neodgovoran“ je upotrebilo samo jedan odsto anketiranih.

S druge strane, skoro svi ispitanici su za druge učesnike u saobraćaju mnogo slobodnije birali reči –  83 odsto ispitanika je navelo bar jednu negativnu karakteristiku drugih vozača, a gotovo polovina, njih 45odsto, opisuje druge vozače kao „neodgovorne“. Često su se javljali i epiteti poput „opasan“, „agresivan“ i „nervozan“.

Srećom, manje se gine na putevima

Prema podacima „Evrostata“, broj smrtnih slučajeva na evropskim putevima opao je u proteklih 10 godina za trećinu. U poređenju sa 37.000 poginulih 2008. godine, 2018. zabeleženo je 23.339 postradalih. U proseku, na svakih milion Evropljana njih 52 pogine u saobraćajnim nesrećama.

Najbezbedniji putevi su u Irskoj, sa samo 29 smrtnih slučajeva na milion stanovnika. Slični rezultati nalaze se i u Danskoj i Švedskoj, dok su putevi najopasniji u istočnoj Evropi, pre svega Hrvatskoj, Bugarskoj, i Rumuniji, gde je na milion stanovnika njih 96 izgubi život na putu.