Pola godine od rasističkog terorističkog napada u Hanauu
21. avgust 2020.
Već šest meseci Četin Gultekin nije prospavao ni jednu noć. „Posle dva sata budim se u znoju“, kaže on za DW. „To je kao mučenje. Počinilac mi je oteo brata, oteo mi je san, celoj porodici je oteo egzistenciju“.
Desničarski terorista je 19. februara ubio njegovog brata Gokhana. Stariji brat kaže da mu sve što je Gokhan bio – nedostaje: „Njegova hrabrost, snaga, njegove šale. Njegov izraz lica kada se nasmeje. Način kako pri tome pomeri glavu. Sve to imam pred očima kada pomislim na svog brata“.
Počinilac je pošao iz centra grada Hanau, koji ima skoro 100.000 stanovnika, do četvrti Keselštat. Za samo dvanaest minuta ubio je Gokhana i još osmoro ljudi. Iz mržnje prema navodnim strancima. Potom je otišao kući, ubio svoju majku, pa potom i sebe.
-pročitajte još: Hanau: Žrtve nisu bili stranci
Šest meseci posle tog terorističkog napada, članovi porodica žrtava će, zajedno sa demonstrantima iz cele Nemačke, preći tri kilometra, koliko je jedno mesto zločina udaljeno od drugog. Na demonstracije je pozvala „Inicijativa 19. februar Hanau“.
Potrebni su odgovori
„Smisao okupljanja je, naravno, da se setimo žrtava“, kaže Četin Gultekin. „Ali glavni cilj je da se izvrši pritisak na institucije, da posle pola godine konačno počnu da nam daju odgovore“.
Njegov brat je imao 37 godina i čekala ga je veridba, kada ga je metak pogodio u srce. Zašto je dozvola za posedovanje oružja počiniocu produžena, iako je on svoju ekstremnu desničarsku ideologiju javno pokazivao i očigledno bio psihički bolestan? „Da su institucije dobro radile svoj posao, moj brat bi još bio živ“, kaže Četin Gultekin. „Ubica ne bi mogao da ubije devet ljudi nožem“.
Medijator i trener komunikacije Robert Erkan kaže da je za porodice žrtava najvažnije pitanje potpunog razjašnjavanja pozadine zločina. Do prošle nedelje je on bio na čelu gradskog Savetovališta za žrtve. Pomagao je članovima porodica žrtava od samog početka.
„Potrebni su im odgovori, i priznanje da možda nije na pravi način vršen nadzor“, kaže Erkan za DW. „Dobro je kada i institucije sa svim konsekvencama priznaju da su moguće greške i da postoje granice mogućeg. Kada se sve predstavlja kao super onda to na kraju izazove još više besa i otpora.“
Svađa oko komemoracije
U toku je i spor o tome na koji način treba sačuvati sećanje na žrtve i obeležiti pola godine od njihove smrti. Gradska uprava je jednoglasno donela odluku da se žrtvama napada posthumno dodeli počasna zlatna plaketa grada.
-pročitajte još: Nemačka: 12.700 ekstremnih desničara
Poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u pokrajinskom parlamentu Hajko Kasekert je protiv dodele zlatnih plaketa. On je rekao da je odlikovanje namenjeno ljudima koji imaju posebne zasluge za grad Hanau, a to, žrtve, kako on kaže, uz svu tragiku, ipak nemaju.
„Svađa je nepodnošljiva“, kaže Erkan, „odluka je bila nadstranačka“. On dodaje da se radi o časti ubijenih i da ovakva javna prepirka samo odvlači pažnju od stvarnih problema. „Sada je važno da se ponovo stekne uzajamno poverenje. A to se može postići samo na osnovu potpunog rasvetljavanja svih okolnosti“.
Povratak normalnosti?
Posle napada Erkan je pomogao porodicama da organizuju sahrane, pomagao im je oko osiguranja i pratio prilikom vađenja dokumentacije, posredovao u pronalaženju psihološke podrške. Mere protiv korone su otežale taj posao.
„Od marta do kraja maja izgubljeno je dragoceno vreme“ kaže Erkan. „Sve institucije su u to vreme vanredne situacije, bile, da tako kažem, zaokupljene njima samima. S jedne strane, to je razumljivo, ali porodicama žrtava to ne pomaže”.
Za majke i očeve, braću i sestre žrtava život verovatno neće nikada biti onakav kakav je bio pre napada. A za grad Hanau? Hajko Kasekert kao i još neki lokalni političari zahteva da se grad vrati normalnoj svakodnevici. Prema njima nije dobro da se u gradu stalno pale sveće pred slikama žrtava.
Zahtev za podizanje spomenika
Šta bi zamenilo spontana mesta sećanja? Ferdi Ilkan kaže da je prethodnih nekoliko nedelja vodio iscrpne razgovore sa porodicama žrtava o memorijalnoj kulturi u gradu. On je član gradskog Saveta stranaca. On je preuzeo pomaganje porodici Gultekin.
-pročitajte još: Mržnja u srcu Nemačke
„Najvažnija želja je da se podigne spomenik, koji bi opominjao, ako je moguće što centralnije, na glavnom trgu. Kao znak da se čuva uspomena na žrtve“, kaže Ilkan. Osim toga on bi želeo da se u gradu nađe prostor u kojem bi bili pohranjeni predmeti, video materijal i dokumenti o noći kada je izvršen napad.
„Atmosfera u gradu je na žalost još uvek puna tuge. Ne osećam se samo ja tako“, kaže Ilkan za DW. On dodaje da ipak postoji i osećaj zajedništva koji izrasta iz tuge. „Nadamo se da će srdnjoročno iz šoka i tuge proisteći nešto pozitivno i da će nastati atmosfera, u kojoj tako nešto neće moći da se dogodi još jednom“.
Zolingen, Hale, Hanau – kraj?
Ilkan je načelu „Udruženja 19. februar Hanau“. On kaže da je trenutno udruženje uglavnom zaokupljeno pomaganjem žrtvama. Ali sledeći korak bi trebalo da bude antirasistički vaspitni rad. Ilkan namerava da ove godine na jednoj konferenciji o demokratiji predstavi preporuke za delovanje protiv rasizma, koje su zajednički razradili građani u Hanauu.
Četin Gultekin se nada da će u nedelju doći mnogo ljudi na odavanje pošte njegovom bratu i drugim žrtvama, kako bi poslali poruku protiv nasilja i rasizma. „Nemačka mora da se opredeli“, kaže on, „da li ćemo da i dalje idemo ovim putem koji je od 1990. proizveo 200 žrtava desničarskog nasilja? Ili će Hanau biti prekretnica?“. On je nabrojao nemačke gradove u kojima su poslednjih godina ljude zbog njihovog porekla ubijali teroristi iz ekstremnog desničarskog miljea: Meln, Zolingen, Kasel, Hale. „Ne sme da se desi da posle Hanaua uslede i drugi gradovi“.