Može li Stanojević ponovo do preokreta?

Promena trenera u Partizanu dogodila se munjevito. Iznenada. Ne baš onako kako je Zoran Mirković samo odjednom, bez reči, spakovao stvari i otišao, ali nije bilo mnogo onih koji su bili ubeđeni da će Savo Milošević posle poraza i isključenja u Novom Sadu preseći, uz poruku da mu je dosta svega.

Pogotovo što je odlazak doskorašnjeg trenera Partizana ličio pomalo na onu priču o dečaku koji je stalno vikao „Vuk!“, dok nisu prestali da mu veruju, a onda se nezvani gost zaista pojavio. Tako je i Savo više puta najavljivao odlazak, a otišao je kada je malo ko očekivao.

Na njegovo mesto došao je Aleksandar Stanojević, tačnije rečeno, vratio se na klupu sa koje je smenjen 2012. godine. Njegov povratak izazvao je lavinu komentara među navijačima, koji nisu preboleli što je onomad morao da ode iz kluba zbog sukoba sa tadašnjim rukovodstvom. Armija grobara se nada i veruje da će Stanojević sada nastaviti tamo gde je stao. Odnosno, gde ga je zaustavila uprava kluba.

Međutim, dosta je vremena prošlo, a kako Heraklit reče, ne može isti čovek dva puta ga ugazi u istu reku. Menjaju se i čovek i reka. I Stanojević i Partizan. Zato ni on na promociji nije mogao sa sto odsto sigurnosti da kaže koliko je drugačiji danas nego što je bio u najuspešnijim godinama trenerske karijere, kada je vodio crno-bele do trofeja i do Lige šampiona.

Stanojević: Otišao sam umoran od svega kao Sava, vraćam se sa željom da nešto promenim

Prirodno je, logično zbog minulog rada i uspeha, ali možda ne i ispravno, očekivati da će novi trener odjednom, magičnim štapićem, da vrati vreme i Partizan kao rukom podigne na vrh tabele. Mukotrpan put je pred Stanojevićem, da najpre podigne ekipu koja je pala, posrnula, unervozila se, izgubila samopouzdanje zbog bledih igara i slabih rezultata u domaćoj ligi. A, put do grupne faze Lige Evrope odjednom je, zbog žreba, postao vrlo težak.

Ono u šta se nadaju navijači, a Stanojević priželjkuje da se ponovi je 2010. godina. Pre tačno deceniju, u aprilu mesecu, Partizan je izgubio od Vojvodine, tada u Kupu, a sada u prvenstvu, otišao je s klupe Goran Stevanović, a došao Aleksandar Stanojević. Zatekao je tim sa četiri boda zaostatka na tabeli u odnosu na Crvenu zvezdu. Mladi šef struke je prenuo ekipu, koja je dočekala da se večiti rival oklizne, a onda je u derbiju došla do pobede i faktički time osvojila titulu. Na koncu, Parni valjak je osvojio trofej sa sedam bodova više od Crvene zvezde.

A, tu prvu titulu je unovčio koji mesec kasnije plasmanom u Ligu šampiona. Bio je prvi domaći trener koji je srpski klub uveo u evropsku elitu.

Neka slična priča - bez Lige šampiona doduše - dogodila se pre tri godine još jednom povratniku, Marku Nikoliću, koji je zatečeni minus pretvorio u plus. Može li još jednom to da uspe i Aleksandru Stanojeviću?

Ima Stanojević više od mesec dana do kraja prelaznog roka, da proba da prvo stvori još bolje uslove da bi mogao da napravi eventualni preokret. Mora da pojača ekipu, osnaži slabe tačke, da tim, koliko može, složi po svom ukusu, jer je priznao na promociji da ovaj sadašnji sastav nije baš po njegovim fudbalskim krojevima. Ali, prilagodiće se onom što ima u rukama.

Petorica stranaca možda ne bi bili i Stanojevićev izbor, jer nikada novi šef struke crno-belih nije krio da voli da ima u timu što više igrača iz omladinske škole Partizana, kao što su to u prošlom mandatu bili Ilić, Tomić, Iliev, Smiljanić, Marković, Ninković, Šćepović, Jovanović, Lazevski, Babović, Miljković... i najavio da će pokušati da neke igrače vrati. Nema najava u tom smeru, ali ne bi bilo iznenađenje da do kraja letnje pijace neko od stranaca ode. Jer, rotacije Suma – Natho počele su da smetaju i jednom i drugom.

Da mogu da vratim vreme, opet bih isto uradio

Koliko je Stanojević danas drugačiji, nije ni on sam mogao da garantuje na promociji. Smatra da je mirniji, iskusniji, ali upravo njegova zarazna strast kraj aut linije bila je jedan od njegovih zaštitnik znakova i osobina koje su navijači onomad voleli. Ne bi se baš grobari obradovali da vide nekog novog Stanoja, koji, recimo, bez reakcije gleda kako mu se ekipa raspada na terenu u Novom Pazaru. Kao što je, recimo, Miroslav Đukić u drugom mandatu bio potpuno drugi čovek u odnosu na prvi boravak u Humskoj, kada je smelo i bez široke podrške dirnuo u osinjak i uspeo da skloni iz tima deo starijih igrača, koji su tada važili za ikone kluba.

Gvozdena disciplina u svlačionici, čvrsta ruka, to je takođe nekada bio zaštitni znak Aleksandra Stanojevića. Dobro bi bilo za Partizan da je tako ostalo i danas. Milošević je, utisak je, previše slobode davao pulenima, što mu se vratilo konfliktima i nezadovoljnim polemikama oko toga ko bi trebalo da nosi traku, ko da šutira penale...

Novi šef je u gradu i on donosi sa sobom nova pravila. U Partizanu se nadaju – šampionska. Kao nekad.