NBS revidirala projekciju realnog rasta BDP-a za 2020. - "Ekonomski rezultat Srbije biće -1,0%, a možda i bolji"

- Uzimajući u obzir činjenicu da se srpska ekonomija već četvrti mesec zaredom oporavlja brže od inicijalnih očekivanja, kao i činjenicu da je u pojedinim delovima privrede već dostignut pretkrizni nivo aktivnosti, Narodna banka Srbije je revidirala centralnu projekciju realnog rasta bruto domaćeg proizvoda za 2020. godinu sa –1,5% na –1,0%. Kada je reč o rizicima, Narodna banka Srbije procenjuje da su rizici projekcije za 2020. godinu asimetrični naviše, odnosno vidi mogućnost da rezultat na kraju godine bude i bolji od –1,0% - navedeno je u saopštenju.

NBS podseća da je u svojim najnovijim makroekonomskim projekcijama za Srbiju, Svetska banka izašla je s procenom da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine biti realno smanjen za 3,0%, a Evropska banka za obnovu i razvoj s još negativnijom procenom da će Srbija ove godine zabeležiti realni pad bruto domaćeg proizvoda od 3,5%.

- Iako je reč o relativno kompleksnom ekonomskom pokazatelju, jednostavnom računicom može se doći do zaključka da je reč o projekcijama čija je verovatnoća ostvarivanja veoma mala. Potrebno je samo uzeti u obzir ostvarenje u prvoj polovini godine i pogledati šta je potrebno da se dogodi u drugoj polovini godine da bi se takva projekcija za celu 2020. ostvarila - navodi se u saopštenju Kabineta guvernera.

Kako se navodi, prema zvaničnim i međunarodno uporedivim podacima Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod Srbije u prvoj polovini godine smanjen je u odnosu na prvu polovinu prethodne godine za 0,8%, što spada u prva tri rezultata u pogledu ekonomske aktivnosti u Evropi. Srpska ekonomija je u prvom tromesečju zabeležila rast od 5,1%, dok je pad u drugom tromesečju, zahvaljujući pravovremenoj reakciji nosilaca ekonomske politike, ograničen na 6,4%, što je višestruko manji pad u drugom tromesečju nego u većini drugih evropskih zemalja.

- Ne ulazeći u tehniku izrade projekcija, koja se razlikuje kod svake institucije, jednostavnom aritmetičkom računicom dobija se da bi za pad bruto domaćeg proizvoda Srbije od 3% ili preko 3% u 2020. bilo potrebno da međugodišnji pad bruto domaćeg proizvoda u drugoj polovini godine bude veći od 5%, što bi praktično značilo isti ili sličan rezultat kao u drugom tromesečju, kada više od mesec dana značajan deo srpske ekonomije ili nije radio ili je radio smanjenim kapacitetom. Već na osnovu javno dostupnih julskih i avgustovskih podataka vidimo da je tako nešto praktično nemoguće. Industrijska proizvodnja i u julu i u avgustu beleži međugodišnji rast, što je slučaj i s prometom u trgovini na malo i s pokazateljima tržišta rada, dok je izvoz na putu normalizacije. U ovom trenutku, uzimajući u obzir julske i avgustovske podatke i vrlo konzervativne pretpostavke za ostatak godine, Narodna banka Srbije procenjuje da će bruto domaći proizvod u drugoj polovini godine biti niži na međugodišnjem nivou za 1,2%, uz veliku mogućnost da rezultat bude i bolji, s obzirom na dinamiku građevinske aktivnosti, tempo oporavka industrije i stanje na tržištu rada - ističe NBS.

- Kada se posmatra tromesečna dinamika bruto domaćeg proizvoda, po isključenju sezonskih efekata, procenjujemo da će bruto domaći proizvod Srbije u trećem tromesečju biti veći nego u drugom tromesečju za preko 6% desezonirano, dok u četvrtom tromesečju treba očekivati dodatni oporavak ekonomije i rast od oko 3% desezonirano u odnosu na treće tromesečje. Ovakva procena pokazuje da oporavak svakako nije završen i nije jednak u svim privrednim granama, ali da za sada u slučaju Srbije zaista ima oblik latiničnog slova "V" - zaključuje se u saopštenju, uz podsećanje su ključni faktori koji stoje u pozadini ovakvih ekonomskih rezultata Srbije i projekcije Narodne banke Srbije paket monetarnih i fiskalnih mera i ukupna makroekonomsku i finansijsku stabilnost.

Narodna banka Srbije Beograd

Svetska Banka-WB Beograd

EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj

EBRD London

NBS

Svetska banka

projekcija rasta BDPa za 2020

rast bruto domaćeg proizvoda