REKAO JE "NEĆU DA ŠTAMPAM PARE" Danas bi Deda Avramu bio rođendan, a osim po cegeru i skromnosti pamte ga najviše po jednom potezu (FOTO)
Čovek koji je stvorio „super dinar” i time pomogao u suzbijanju hiperinflacije, Dragoslav Avramović, u narodu od milja prozvan i poznat kao Deda Avram, rođen je na današnji dan 1919. godine - bivši guverner Narodne banke Jugoslavije, koji je januara 1994. preporodio dinar, izjednačio ga sa nemačkom markom i tako zaustavio jednu od najvećih hiperinflacija u istoriji sveta.
Mnogi ga se sećaju po cegeru od koga se nije odvajao u kome je i u Skupštinu i na televizijske emisije, nosio važne dokumente, ali i po skromnosti jer kao visoki državni funkcioner nije imao službeni automobil, već je na sednice i sastanke često odlazio autobusom ili taksijem.
Ljudi ga pamte i po rečenici koju je izrekao u Skupštini - kada je smenjen sa funkcije guvernera, rekao je "Neću da štampam pare".
U vreme hiperinflacije, prema dogovoru predsednika Srbije Slobodana Miloševića i predsednika Vlade Srbije Nikole Šainovića, ekonomisti predvođeni Dragoslavom Avramovićem napravili su plan zaustavljanja inflacije, koji se primenjivao od 24. januara 1994.
Uveden je novi dinar takozvani "super dinar" koji je menjan u odnosu 1:1 za nemačku marku. Prvi znaci uspeha videli su se već sledeći dan, a Avramović je uspeo da povrati uveliko poljuljano poverenje građana.
"Avramović je izvukao jednu ključnu liniju, ključnu preporuku, a to je bilo – fiksirajte kurs dinara i učinite ga konvertibilnim. Ta mera je ekstremnu inflaciju koja se mesečno merila na nekoliko miliona procenata oborila za nedelju dana na nulu", prisetio se Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.
Dragoljub Mićunović, doajen srpske političke scene i jedan od osnivača Demokratske stranke, blisko je sarađivao sa Dragoslavom Avramovićem.
"Bio mi je jako dobar prijatelj, pamtim ga po neobičnosti i neposrednosti, kao starog, a krepkog, što je dosta retka kombinacija, čoveka koji je vrlo trezveno razmišljao. Dugo je radio u međunarodnim organizacijama i imao je manire koji ovde nisu bili uobičajeni. Govorio je na jednostavan način o najkomplikovanijim stvarima", ispričao nam je nedavno Mićunović.
Ekonomista Mlađen Kovačević seća se Deda Avrama kao vrlo autoritativnog čoveka.
"Njegovo iskustvo u Svetskoj banci bilo mu je veliki plus, i zaslužio je to poštovanje koje je imao. Mislim da nije baš korektno završio i da se javnost nije prema njemu ponela korektno na kraju, kad je odlazio sa mesta guvernera NBS“, ističe naš sagovornik.
U martu 1994. godine postavljen je za guvernera Narodne banke Jugoslavije. Prethodno je bio je rukovodio timom za mobilizaciju inostranih sredstava, da bi u periodu od 1951. do 1953. godine radio kao savetnik Narodne banke Jugoslavije.
Radio je i kao ekonomista u Svetskoj banci od 1953. do 1977. godine, a za to vreme uspeo je da napreduje od šefa Odeljenja za opšte studije do mesta direktora.
Bio je i savetnik generalnog sekretara Konferencije Ujedinjenih Nacija za trgovinu i razvoj UNCTAD za pitanja ekonomske saradnje zemalja u razvoju i za opšta pitanja, ali i ekonomski savetnik Banke za trgovinu i razvoj u Vašingtonu.
Avramović je preminuo je 2001. godine u Rokvilu kod Vašingtona, a sahranjen na Novom groblju u Beogradu.