U analizi, koju je za DW uradila Barbara Vezel ocenjuje se da Makron zna da mora da pokrene borbu protiv islamizma, naročito jer je u poslednjih pet godina u terorističkim napadima sa islamističkom pozadinom ubijeno 240 ljudi.
Stravično ubistvo nastavnika Samuela Patija još jedan je dokaz da se u Francuskoj proširilo islamističko podzemlje i da se otrglo kontroli države, a taj fenomen koji je počeo da se širi nakon napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku 2001. godine, Makron zove "islamistički separatizam".
Ipak, on borbu pre svega mora da vodi na teritoriji Francuske i mnogo toga što vlada sada radi je ispravno - odluka da se muslimanski propovednici školuju u Francuskoj, obavezno školovanje i za muslimansku decu, deportacija islamističkih jastrebova i oštre kontrole kulturnih i drugih udruženja, koja u svojim redovima tolerišu one koji propovedaju nasilje.
Niko sada u Francuskoj ne bi trebalo da se izvlači na "kartu islamofobije", jer te organizacije su godinama bile u prilici da prestanu da tolerišu ili podržavaju nasilje u svojim redovima, navodi autorka.
Svi u Francuskoj, međutim, bez obzira na političko opredeljenje, znaju da je problem mnogo dublji, a Makron je otvoreno govorio o dva uzroka - izostalo suočavanje zemlje s kolonijalnom prošlošću, posebno sa ratom u Alžiru, kao i socijalna i ekonomska beda u predgrađima, piše DW.
Francuska država je sama stvorila ta geta i takođe je odgovorna zbog "separatizma" koji je tamo nastao, a da bi se on prevazišao, biće potrebno više generacija.
Biće to veliki posao za Emanuela Makrona, koji će za nešto više od godinu dana ponovo morati na izbore, a to može da ga košta glasova u korist desnice, ali to bi bio istorijski važan zadatak za predsednika s tako velikim istorijskim ambicijama, ocenjuje DW.
Autorka zaključuje da će Makronu biti potrebni strpljenje i uverljivost, odlučnost i spretnost, ukoliko želi da ostvari bilo kakav rezultat, ali da to neće biti lako, jer je Francuska taj deo društva previše dugo zanemarivala.
Za to, poručuje, nije dovoljan samo jedan šef države, već bi i građanska Francuska konačno trebalo da se suoči sa greškama iz prošlosti.
Kurir.rs/Tanjug
NE PROPUSTITE
