Foto: FoNet/ Zoran Mrdja„Jedan od ciljeva nove Vlade je da Srbija ekonomski nastavi da jača, da ima rast BDP-a preko šest odsto iduće godine, da završi ovu godinu oko nule i da budemo zbirno najbolji, u ove dve godine, u Evropi“, poručio je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sem činjenice da nova vlada neće imati puno veze sa ekonomskim rezultatima ove godine, ova želja da budemo prvi u Evropi po rastu BDP-a u 2020. i 2021. godini mogla bi i da mu se ostvari.
Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda iz nedavno objavljenog izveštaja o Svetskim ekonomskim izgledima, Srbija bi sa procenjenim padom od 1,5 odsto i privrednim rastom od pet odsto naredne godine imala najveći rast u ovom dvogodišnjem periodu u Evropi.
S obzirom na to da najveći deo evropskih zemalja, posebno onih najrazvijenih do kraja sledeće godine, prema projekcijama Fonda, neće ni nadoknaditi pad ostvaren ove godine, naša ekonomija će se naći u maloj grupi zemalja čiji će oporavak biti veći od pada.
Uz Srbiju, tu su Litvanija, Poljska, Irska, Bugarska i Norveška.
Ove zemlje će imati toliko spominjani oporavak u obliku slova V. Ostali, a pre svega Italija, Španija i Grčka, koje će imati dvogodišnji pad veći od pet odsto tek treba da dočekaju u narednim godinama povratak na nivoe privredne aktivnosti iz 2019. godine.
Stručnjaci vide razne razloge za ovakav rezultat, ali ukazuju i na svu neizvesnost i nepouzdanost projekcija rasta ili u ovom slučaju pada BDP-a u kriznim vremenima.
Ekonomista Mlađen Kovačević seća se 2008. godine kada je MMF u oktobarskom pregledu procenio ekonomski rast naše privrede u 2009. godini od šest odsto, a desila svetska finansijska kriza i pad od 3,1 odsto.
„Pogotovo je sada nezahvalno prognozirati kada se ne zna šta će biti sa koronom u novembru i decembru, pa sve do maja. Situacija može biti neprijatna za ceo svet. Osim toga poznato je da zemlje na nižem nivou razvoja u vreme krize beleže manji pad jer im je osnovica manja, a mi i pored rasta prethodnih nekoliko godina i dalje imamo nisku statističku osnovu“, napominje Kovačević.
On ističe i da su strane kompanije doprinele rastu BDP-a, ali upozorava i na opasnost da ukoliko se kriza sa virusom nastavi da bi mogle da počnu smanjivanje proizvodnje i otpuštanje na periferiji da bi sprečili optuštanja u svojim matičnim zemljama.
„Krize su pokazale da se velike kompanije ponašaju lokalpatriotski“, napominje on.
Strane investicije prethodnih godina jesu doprinele rastu našeg BDP-a i zato sada imamo stope rasta koje su u krizi veće, odnosno stope pada koje su manje od recimo Rumunije i Bugarske, zato što su prema rečima Kovačevića, devedesetih veliki broj investitora išao u ove zemlje i to se do sada stabilizovalo, dok smo mi tek skoro došli na mapu stranih investitora.
Da su strane kompanije jedan od faktora našeg rasta ističe i Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, dodajući da taj faktor, međutim, nije pod našom kontrolom.
„Može Fond da proceni da će sledeće godine rast biti pet odsto, ali ko kaže da će se to stvarno i dogoditi. Kada analiziramo faktore koji utiču na našu privredu najveći deo njih nije pod našom kontrolom. Poljoprivreda čini od 15 do 25 odsto BDP-a kako kad, a to je katastrofa. Dvocifreni udeo poljoprivrede u BDP-u je odlika nerazvijenih i siromašnih zemalja, a pri tome poljoprivreda dobrim delom ne zavisi od nas. Kod nerazvijenih zemalja mogući su skokovi BDP-a i na gore i na dole zbog niske baze. Strane kompanije su značajan izvor rasta naše privrede. Nisam siguran koliko Zapadu dobro ide u ovoj krizi, a mi poprilično zavisimo od toga šta se dešava u EU, a posebno Italiji i Nemačkoj koji su naši najveći trgovinski partneri. Rast sledeće godine je moguć ako se ostvare te najave o dolasku stranih kompanija“, ocenjuje Savić.
„Na kraju rast od pet odsto sledeće na pad ove godine daje neki realan rast od oko četiri odsto. Da mi imamo duži niz godina toliki rast to bili bilo dobro. Recimo sa tim rastom za 17 godina bismo udvostručili BDP. Ali mi imamo jednu godinu recesiju, pa drugu rast, a taj ciklični rast u stvari znači da stagniramo“, napominje Savić dodajući da ipak imamo razloga za umereni optimizam.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
