Pandemija, klimatske promene, rast populizma, sve sofisticiranija tehnologija, samo su neke od stvari koje bi valjalo da razumemo ne bismo li razumeli i vreme u kom živimo. Postoje, srećom, i knjige koje u tome pomažu.
Priredio: Matija Jovandić
Pregled izdanja objavljenih ove jeseni u Velikoj Britaniji otkriva, čini se, da čitaoci na Ostrvu sve češće umesto beletristike posežu za knjigama dokumentarne proze, esejistikom, izdanjima iz oblasti humanistike i popularno pisane knjige iz oblasti prirodnih nauka. Redakcija „Gardijana“ pozvala je stručnjake iz više oblasti sa molbom da naprave izbor knjiga koje će „pomoći čitaocima da razumeju svet 2020. godine“. Prenosimo odatle 20 predloženih knjiga, među kojima su neke koje se mogu pronaći i u prevodu na naš jezik.
POPULIZAM
Poljsko-američka novinarka i istoričarka En Eplbaum, viša saradnica Instituta Agora na Univerzitetu Džon Hopkins i dobitnica Pulicerove nagrade 2004. godine za „Gulag: Istorija“, autorka je i „Sumraka demokratije: Zavodljivi mamac diktature“. Ona je odabrala nekoliko knjiga koje upućuju na promišljanje populizma.
Jan-Verner Miler – „Šta je populizam?“ (2017)
Pokreti koje smo počeli da nazivamo „populističkim“ definisani su jednom središnjom idejom: oni odbacuju pluralizam. To je tvrnja koju Jan-Verner Miler iznosi u knjizi „Šta je populizam?“, konačni predgled savremenog autoritativnog populizma. Populisti, objašnjava Miler, tvrde da samo oni predstavljaju narod, naciju; da su njihovi oponenti izdajnici, stranci ili nepatriotske elite; da ne može biti neutralnih političkih ustanova i simbola. Ako dospeju na vlast, autoritarni populisti bez razlike tvrde da je potrebno da promene pravila sistema, podrivajući demokratska načela i ustanove, kako bi ostali na vlasti. Ako uspeju da ubede ljude da su ta načela i ustanove bezvredni, oni mogu da pobede, piše En Eplbaum.
Jaša Munk – „Narod protiv demokratije: Zašto nam je sloboda ugrožena i kako da je spasemo“ (2018)
Na autoritarni populizam, koji on naziva „demokratijom bez prava“, takođe se fokusira knjiga Jaše Munka „Narod protiv demokratije“. Ali Munk takođe identifikuje još jedan fenomen, „prava bez demokratije“ – uspon tehnokratskih elita koje efikasno uzurpiraju ono što bi trebalo da bude stvar politike i javnih rasprava, piše istoričarka. Munk tvrdi da je za pobedu nad ova ova opasna trenda potrebno značajno podmlađivanje demokratije: dublje ekonomske i kulturne promene koje mogu da pruže ljudima kontrolu nad njihovim životima kao i ubeđenje da ih njihove političke vođe istinski zastupaju.
Stiven Levicki i Danijel Ziblat – „Kako demokratije umiru“ (2018)
U knjizi „Kako umiru demokratije“, Stiven Levicki i Danijel Ziblat, proučavaoci slomova demokratskih uređenja, koncetrišu svoje zavidno znanje iz oblasti istorije i politike na Sjedinjene Američke Države. Pokazuju neke od znakova upozorenja koje Jan-Verner Miler opisuje kao „uzajamna tolerancija“ – poštovanje rezultata izbora, poštovanje medija – kao i rastući broj učesnika u politici koji nisu više ubeđeni da su njihovi oponenti legitimni. Koristeći se svojim studijama drugih država, autori ujedno nude i neka od rešenja. Svako, na svim stranama, trebalo bi da nauči kako da razgovara sa svojim političkim oponentima; svako, na svim stranama, trebalo bi da se prema opozicionim partijama i platformama odnosi kao prema legitimnim. Kako se bliže izbori u Americi, tako lekcije iz ovog bestselera postaju iz dana u dan sve prikladnije, primećuje En Eplbaum.
Piter Meir – „Upravljanje prazninom“ (2013)
Za poslednju knjigu Pitera Meira, En Eplbaum kaže da je ona bila neka vrsta ranog upozorenja i da je ukazala na istinske opasnosti od propadanja demokratije i pre nego što su populistički pokreti u Evropi i Americi postali upadljivi. Meir je primetio da je javnost manje zainteresovana za javne debate, a kao i Munk prepoznao je opasan rast posebne klase profesionalnih političara, dodaje ona.
Balint Mađar – „Postkomunistička mafijaška država: Primer Mađarske“ (2016)
Autoritarni populizam obično se povezuje sa porastom korupcije. To nije slučajno, tvrdi Balint Mađar. „Jednom kada su državne inspekcije, sudovi i mediji politizovani, kada ih vode ljudi povezani sa partijama na vlasti, nadležnosti se gube i neminovno će se pojaviti oligarhija slična mafiji. Mađar objašnjava kako se to dogodilo u Mađarskoj, zemlji u kojoj su cinizam i pohlepa vodili ne samo kraju demokratije nego i kraju fer tržišta. Umesto toga, Mađarska ima rigidan sistem, takav da ključnim ekonomskim pozicijama dominiraju prijatelji premijera. Obavezno štivo za sve one koji žele ne samo da razumeju gde populizam počinje, nego i kakav mu je ishod“, piše En Eplbaum.
PANDEMIJA
Lora Spini, novinarka naučnih časopisa, autorka dva romana i knjige „Bledoliki jahač: Španska groznica 1918. godine i kako je ona promenila svet“, preporučila je knjige koje pomažu da se razume pandemija.
Adam Kučarski – „Pravila zaraze“ (2020)
„Ako ste videli jednu pandemiju, videli ste… jednu pandemiju“, izreka je koju vole da koriste epidemiolozi. Kovid-19 ponaša se drugačije od virusa gripa koji se ponaša drugačije od bilo koje druge bolesti koja se proširila svetom, ali opet imaju isti osnovni set pravila. Knjiga epidemiologa Adama Kučarskog ih objašnjava, piše Lora Spini i dodaje da je jedna od njegovih intrigantnih ideja i da se pandemija lažnih vesti kakvoj svedočimo razvija po sličnoj imanentnoj logici kao i bolest kojom se te lažne vesti hrane.
Stefani Nolen: „28: Priče o sidi u Africi“ (2007)
Malo je publicistike posvećene drugoj velikoj pandemiji našeg doba i njenim uticajem izvan Amerike. A Stefani Nolen piše 28 priča o Afrikancima pogođenih sidom. Jedna od stvari kojima se njena knjiga bavi, a veoma je aktuelna, to je sa kojom jačinom politika, društvo i kultura oblikuju pandemiju i pokazuje kako ona poprima drugačije oblike u odnosu na to gde udara, navodi novinarka.
Ole Benediktov „O crnoj smrti 1346 – 1353“ (2004)
„Ako želite najnovije činjenice o nevolji toliko užasnoj da je pesnik Petrarka lamentovao da niko u budućnosti neće moći da poveruje da se ona dogodila, odaberite kompletnu istoriju Crne smrti Olea Benediktova. Istoričar sa Univerziteta u Oslu, Benediktov je utvrdio toliki broj žrtava da tvrdi da je kuga zbrisala 60 odsto populacije tadašnje Evrope. Njegova revizija zasnovana je na mukotrpnoj analizi podataka o smrtnosti, pre nego na okvirnoj, a nastavlja da se bavi time. Novo, prošireno izdanje najavljeno je za početak sledeće godine“, navodi Lora Spini.
TEHNOLOGIJA
Džon Nojton na Otvorenom univerzitetu predaje studentima kako javnost razumeva tehnologiju i viši je saradnik Centra za istraživanje umetnosti, društvenih nauka i humanistike na Kembridžu. Jedna od njegovih novijih knjiga zove se „Od Gutenberga do Zakerberga: Sve što zaista treba da znate o internetu“. On je, između ostalog, odabrao sledeće knjige:
Volter Ajzakson – „Stiv Džobs“ (2011)
Stiv Džobs izveo je revoluciju u pet industrija – personalnih računara, animiranih filmova, muzike, telefona i tableta – tako da ako želite da razumete kako je uznapredovao digitalni svet, ova obimna, 630 strana duga biografija iz pera autora koji ga je dobro poznavao je dobar početak, piše Nojton. Iako je Džobs sarađivao sa autorom, nije tražio da utiče na to šta će biti napisano i nije tražio da se bilo šta izbaci. Kad pročitate ovu knjigu, ne biste baš želeli da radite za Džobsa, a sa druge strane, drago vam je što ljudi poput njega postoje, zaključuje profesor.
V. Brajan Artur – „Priroda tehnologije: Šta je i kako se razvija“ (2009)
Brajan Artur je briljantni ekonomista koji se jednog dana zapitao koja je to sila koju zovemo „tehnologijom“, šta je njena suština i kako se razvija, a ova izvrsna knjiga ishod je njegove potrage za odgovorima na ta pitanja. Prema njegovoj teoriji, tehnologija ne napreduje preko trenutaka kada se „upali sijalica“ kao što bi mnogi pomislili, nego kroz tačke gde se brojni na prvi pogled nespojivi procesi iznenada spoje da bi omogućili nešto sasvim novo, navodi Nojton.
Šošana Zubof – „Kapitalizam nadziranja“ (2019)
Za ovu knjigu Nojton kaže da je „velika u svakom smislu te reči“. To je prvi put da se neko pozabavio time kako se kapitalizam prilagodio tome da eksploatiše uslove digitalnog doba. To je „novi ekonomski poredak koji shvata ljudsko iskustvo kao slobodan sirov materijal za skrivene marketinške prakse za izvlačenje, predviđanje i prodaju“, a Nojtonu je zanimljivo to što knjiga nudi i istorijski kontekst koji biznis modele Fejsbuka i Gugla čini jasnijim.
KLIMATSKE PROMENE
Klimatolog i geofiziča Majkl I. Man, direktor Centra za izučavanje Zemljinog sistema na Državnom univerzitetu u Pensilvaniji i autor više od 200 naučnih radova i publikacija, kao i četiri knjige, odabrao je pet knjiga iz ovih i srodnih oblasti.
Saša Sagan – „Za mala stvorenja poput nas“ (2019)
„Karl Sagan je nesumnjivo najveći popularizator nauke našeg doba. Inspirisao je mnoge, uključujući i mene, da se zapute u svet nauke“, piše Man, navodeći da njegova ćerka Saša nastavlja očevo zaveštanje u divnoj novoj knjizi nazvanoj po rečenici iz romana „Kontakt“ svog oca (po kom je 1997. snimljen istoimeni film). Saša Sagan poziva nas da cenimo svakodnevna čuda života kroz okular nauke, deleći svoja viđenja, prisećajući se jedinstvenog odrastanja. „Pročitajte ovu knjigu i osetite se malo bolje kada je reč o našem svetu, našem univerzumu i našem mestu u njemu“, piše Man.
Kim Stenli Robinson – „Ministarstvo za budućnost“ (2020)
Pogledi fatalista umeju da budu ograničeni, a to je u ovo vreme postao veoma popularan pristup u pričama o klimatskim promenama, primećuje Man i dodaje da roman pisca naučne fantastike Kima Stenija Robinsona nudi „osvežavajući kontrateg apokaliptičnim vizijama klimatske katastrofe“. U „Ministarstvu za budućnost“, autor se oslanja na zamišljenu budućnost da bi opisao snažne pretnje od promena klime, ali je ta budućnost, prema nekim pokazateljima, već tu, ističe Man i dodaje da autor pokazuje kako možemo da se suprotstavimo ovom neobičnom izazovu. „Distopijska budućnost je moguća ako propustimo mogućnost da reagujemo, ali utopijska budućnost nije nedostižna ako u tome uspemo“, navodi on.
Grupa autora – „Sve što možemo da spasemo“ (2020)
Žene i devojke suočavaju se sa većim rizikom od izmeštanja ili smrti zbog ekstremnih vremenskih neprilika i katastrofa, a postoji i veza između klimatskih promena i nasilja motivisanog polom, navodi Man i ističe da su ključni zadaci vezani za opstanak, poput nabavke vode, prikupljanja ogreva ili uzgajanja hrane umnogome padaju na ženska pleća u mnogim kulturama, a klimatske promene mogu i da otežaju to breme, a samim tim i borbu za zdravlje, obrazovanje i ekonomsku sigurnost. „‘Sve što možemo da spasemo’ je dobrodošla zbirka provokativnih i otkrivajućih eseja iz pera više od 60 žena, među kojima su mnoge od njih moje koleginice, a na čelu su pokreta za borbu za očuvanje klime“, navodi naučnik.
Amitaj Goš „Veliki poremećaj“ (2016)
„Jesmo li poremećeni? Priznati indijski pisac Amitaj Goš tvrdi da bi buduće generacije mogle tako da misle o nama. Kako drugačije objasniti naš pretpostavljeni neuspeh u vezi sa globalnim zagrevanjem? U svojoj prvoj publicističkoj knjizi nakon „Drevne zemlje“ (1992), Goš ispituje našu nesposobnost – na nivou književnosti, istorije i politike – da obuzdamo spiralu nasilja i klimatskih promena. I zagovara kolektivnu akciju i promene nas samih dok se spremamo da se uhvatimo ukoštac sa ključnim izazovima našeg doba“, opisuje Man ovu knjigu.
Tom Boumen – „Uspostavljanje naše budućnosti: Šta ako je rešavanje klimatske krize jednostavno?“
Tom Boumen je stručnjak za komunikologiju koji je doprineo da se u muzeje uvrste programi koji angažuju i uče publiku o klimatskim promenama. „U ovom laganom, konciznom bukvaru o promenama klime, on objašnjava zašto nam je ostavljena samo vizura iz ugla društvene i političke volje. A imamo mogućnost da takav vizir smaknemo ako se prosto tome posvetimo“, navodi Man i parafrazira Jodu: „Ako ne samo pokušamo, nego i uradimo“.
FEMINIZAM I STUDIJE RODA
Naslove iz oblasti feminizma i studija roda preporučila je novinarka Helen Luis, zamenica urednika „Nju stejtsmena“, voditeljka na radiju BBC i autorka knjige „Komplikovane žene: Istorija feminizma u 11 borbi“ (2020).
Lora Bejts – „Muškarci koji mrze žene“ (2020)
„Žene jedva da imaju predstavu o tome koliko ih muškarci mrze“, pisala je Džermejn Grir u „Ženskom evnuhu“. Pa, internet je to nesumnjivo sredio, ocenjuje Halen Luis i navodi da se Lora Bejts, „možda i najfinija žena u britanskom feminizmu“ odlučila da „uroni u najgoru kanalizaciju onlajn mizoginije“ i otkriva „incele“ (muškarce protiv svoje volje u celibatu), „muvače“ na mrežama i trolove čiji osećaj za viktimizaciju može da preraste u pretnje i nasilje.
Suzan Faludi – „U mračnoj komori“ (2016)
Život oca Suzan Faludi, rođenog kao Ištvan, prekrštenog u Stiven, preminulog kao Stefani, bio bi neverovatan da nije istinit, kaže Helen Luis i opisuje knjigu: „U Mađarskoj 30-ih godina, mladi Ištvan Fridman izbegao je nacističke vodove smrti, koji su svlačili muškarcima pantalone da bi videli da li su obrezani. Nakon rata, reinkarnirao se kao Stiven Faludi u Americi, a sa 76 godina otišao je u Tajland da bi postao Stefani, pre nego što se vratio u rodnu zemlju, da bi još jednom klonuo pred autoritarnim sistemom ranih 2000-ih. Danas, ekstremna desnica u istočnoj evropi mitinguje protiv ‘LGBT ideologije’, a Mađarska je nedavno zabranila građanima promenu pola…“
Kerolin Krijado Perez – „Nevidljive žene“ (2019)
Knjiga Simon de Bovoar „Drugi pol“, temeljac feminizma, raspliće kako su kodovi kulture označili žene kao „drugo“, piše Helen Luis i navodi da ovom knjigom Kerolin Krijado Perez ažurira to viđenje „za doba u kom algoritmi imaju istu težinu kao i ljudske predrasude“, a da je pandemija njenu poruku učinila još relevantnijom: mnoge žene morale su da se bore sa neodgovarajućom zaštitnom opremom dizajniranom za telo muškarca. „Pomoglo bi i muškarcima i ženama ako bi medicinska istraživanja i industrijski dizajn uzeli u obzir biološki – i kulturološki pol – u obzir“, zaključuje novinarka.
Robert Veb – „Kako ne biti dečak“ (2017)
Muškarci često ostanu zaboravljena polovina pri raspravama o polu, možda zato što su oni manje spremni da kupuju knjige u kojima im se saopštava u čemu greše, misli Helen Luis i preporučuje „opore memoare o odrastanju u Midlendsu, obračunu sa ulogama zasnovanim na polu i izazovima adolescencije“. „Veb iskreno progovara i o svojoj borbi sa alkoholizmom, flertovanju sa biseksualnošću i važnosti muškog prijateljstva“, dodaje ona.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar