Strane direktne investicije koje sada stižu u Srbiju su po odlukama donetim pre recesije i kovida, a ove godine teško da će iko osim Kine odlučivati da investira van svoje države, izjavio je savetnik za razvoj i investicije Mahmut Bušatlija.
Nedavno je guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković istakla da je u Srbiju stiglo 1,8 milijardi evra stranih investicija i da je projekcija da će do kraja godine biti 2,3 milijarde, te da tu kovid nije imao uticaja.
Bušatlija kaže da su investicije eho dešavanja na tržištu pa ako dolazi do tržišnog poremećaja koji smanjuje potrošnju onda se smanjuje i obim investicija.
„Ali to se neće momentalno odraziti. Treba da prođe period u kome će tržište pokazati trend. Odluke o investiranju se ne donose ‘preko noći’. Ove pare koje su do sada došle u Srbiju planirane su od stranih kompanija 2017, 2018. i prvom polovinom 2019. godine“, rekao je on.
Dodaje da će ove godine kompanije vrlo teško donositi odluke o plasmanu para kroz investicije van svoje zemlje jer svi će gledati da prvo osposobe svoje ekonomije.
„Jedini izuzetak od toga pravila jeste Kina – najveći investitor na svetu. Tu mi možda možemo da pronađemo svoje mesto“, rekao je on.
Dodaje da se mora imati svest da se direktan uticaj Kovida još ne vidi kada su u pitanju kapitalne investicije.
„Uticaja ima kod malih i srednjih preduzeća koji su dobavljači velikih sistema, i ako su veliki u Evropi podbacili sa svojom proizvodnjom onda su i potrebe za nabavkama iz stranih firmi koje proizvode u Srbiji manje“, kaže on i navodi da se uglavnom o sektoru autoindustrije koji je jako pogođen svuda u svetu.
On smatra da Srbija nije u značajnijoj meri iskoristila šansu koja joj se ukazala kada je Ruska federacija pre nekoliko godina prekinula sa uvozom prehrambene robe iz EU.
„Problem je što mi nemamo proizvodnju koja može zadovoljiti upadanje u neki lanac iz koga je neko ispao. Trebalo bi da boljim kvalitetom, jeftinijom robom, uđemo u lance jer je to pouzdanije nego da se pojavljujemo kao zamena kad ispadne neko. Jer će se taj neko oporaviti i vratiti“, rekao je on.
Dodaje da bi Srbija trebalo planski da radi na tome da ima kvalitetniju i konkurentniju robu nego drugi.
“ U suštini je to problem dugoročnog planiranja koje mi nemamo već 30 godina“, rekao je on.
Buštalija smatra da je kovid samo obrazloženje za krizu koja je 2019. godine već jako pogodila najrazvijenije zapadne zemlje koje su već beležile ekonomski pad, a neke i recesiju.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar