Pre 20 godina američkog predsednika odlučio je Vrhovni sud: Da li će se ISTORIJA PONOVITI?
Predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama sve su neizvesniji. Rezultati su tesni, mnoge države još broje glasove i prerano je za procenu konačnog ishoda, ali mnogi su zabrinuti da će se ta procena pretvoriti u presudu Vrhovnog suda, kao što se to dogodilo pre dve decenije kad su u trci bili republikanac Džordž Buš i demokrata Al Gor.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Republikanski kandidat i aktuelni predsednik Donald Tramp već je rano jutros najavio svoju pobedu i najavio da će ići na Vrhovni sud ako treba. On je rekao da neće dozvoliti demokratama da obesprave njegove glasače i da će na Vrhovnom sudu tražiti da se glasanje zaustavi.
- Očigledno je da Bajden ne može da me stigne – rekao je Tramp, ukazujući da je očigledno da republikanci vode u preostalih nekoliko država koje broje glasove.
Pročitajte još
A demokrate su uzvratile. Iz štaba Trampovog rivala Džozefa Bajdena poručili su da će se svim silama boriti protiv toga. Kako prenosi Tanjug, glavna menadžerka Bajdenovog izbornog štaba Džen O'Mali Dilon nazvala je Trampovu izjavu da će ići na Vrhovni sud i tražiti da se brojanje obustavi "nečuvenom, skandaloznom i nekorektnom".
Sam Bajden rekao je da će brojanje glasova potrajati i da je na američkom narodu da odredi pobednika izbora.
Za pobedu na izborima potrebno je 270 od 538 elektorskih glasova, a “Foks njuz” i “Gardijan” navode da Bajden vodi sa 238 spram Trampovih 213 elektorskih glasova. U zavisnosti od ranih projekcija, neki mediji navode da Bajden ima 224 glasova elektora.
SLUČAJ BUŠA PROTIV GORA
Odlaganje i kašnjenje u brojanju, te glasanje preko pošte mogli bi biti uzroci brojnih sporova, a mnogi se plaše da bi izbori mogli da se završe na Vrhovnom sudu, kao 2000, kad je najviša pravosudna instanca u zemlji donela kontroverznu presudu o pobedniku izbora.
Tada je odlukom suda za pobednika proglašen Džordž Buš.
Njegov rival Al Gor je tražio ručno brojanje glasova u četiri okruga Floride u kojima demokrate imaju veću podršku, ali ne i u onima koji su orijentisani na “crveno”.
Vrhovni sud je zaključio da je ponovno brojanje glasova koje je predložilo najviše sudsko telo Floride u suprotnosti sa 14. amandmanom američkog Ustava o jednakoj zakonskoj zaštiti i da se u zakonskom roku ne mogu primeniti drugi načini prebrojavanja.
Bušu je nakon toga dodeljeno 25 elektorskih glasova Floride, čime je zaokružio svoj ukupni rezultat na 271 glas, dok ih je Gor imao 266.
Franita Tolson, profesorka prava Univerziteta Južna Kalifornija, rekla je za “Gardijan” da taj slučaj može od koristi na aktuelnim izborima.
- To je bio prvi put u našim životima da smo videli da se glasovi broje nedeljama, a da se ne zna ko je pobednik. Jedna stvar koju možemo naučiti iz 2000. je uloga suda. Čini mi se da upravo zbog te 2000. stranke jure na sudove da oni razreše sve izborne sporove, ali takođe važi da će zbog te godine sudovi oklevati da rešavaju sporove koji su odlučujući za ishod. Mislim da je glavni sudija (Vrhovnog suda) dovoljno promišljen da uradi sve što može da izbegne sudsko određivanje ishoda predsedničkih izbora – rekla je Tolson.
TRAMPOVE SUDIJE
Zabrinutosti da će se Tramp zaista obratiti Vrhovnom sudu imaju svoje osnove i u nedavnom postavljanju novog sudije. Ejmi Koni Beret - koju je Tramp u septembru nominovao i žurio da se njeno imenovanje i potvrdi pre izbora uprkos poslednjoj želji preminule Rut Bejder Ginzburg i kritikama iz redova demokrata - položila je zakletvu za sudiju Vrhovnog suda nakon što je Senat, duboko podeljen po partijskoj liniji, potvrdio njenu nominaciju sa 52 glasa za i 48 protiv.
Kako smatraju neki, Tramp se možda nada da bi Beretova mogla da presudi u njegovu korist u slučaju da bilo kakav izborni spor završi na Vrhovnom sudu.
- Vrhovni sud ima predimenzioniranu ulogu jer se politizovao. Mislim da Tramp gleda na sud, očekujući određeni ishod, ali ne mislim da je taj ishod zagarantovan. Sud treba da misli na sopstvenu legitimnost. Da li je moguće da sud donese neku vrstu odluke koja bi odredila ishod? Apsolutno – ističe Tolson.
Osim Beretove, Tramp je u Vrhovni sud postavio još dvojicu sudija. Tek što je ušao u Belu kuću, u januaru 2017, nominovao je Nila Gorsuča na mesto pokojnog Antonina Skalije, a u julu 2018. je nakon penzionisanja Entonija Kenedija nominovao Breta Kavanoa.
Vanja Popović, novinarka austrijskog portala Breakingthenews.net, smatra da su upravo zato šanse da pobednika američkih izbora odredi Ustavni sud – velike. Ona smatra da je ta institucija trenutno više naklonjena Trampu.
- Velika je mogućnost da prebrojavanje glasova potraje dok ne saznamo stvarne rezultate. Jedino što možda liči na ovo jesu izbori 2000, kad su u izbornoj trci bili Buš i Gor i kad je odlučivao Ustavni sud SAD – istakla je Popović, preneo je Tanjug.
- Oba kandidata (i Tramp i Bajden) su izašla i rekla da misle da mogu da pobede. Bajden je prvi izašao i rekao da misli da je pobedio. Suprotno 2000, kad demokrata Gor nije prvi izašao i to rekao već je to učinio republikanac Buš, koji je na kraju i dobio predsedništvo – dodala je ona.
Popović je ocenila da izgleda da su demokrate želele da sada na neki način "preduhitre" situaciju iz 2000. godine i prvi proglase pobedu.
- S druge strane, Tramp je rekao da je pobedio optužujući demokrate da žele da ukradu glasove a i najavio je akciju pred Vrhovnim sudom SAD – podsetila je ona.
NEIZVESNI REZULTATI
Nakon što je prebrojana većina glasova u Viskonsinu i Milvokiju, Bajden je trenutno u blagoj prednosti. Neizvesnost traje u devet država – Pensilvaniji, Viskonsinu, Mejnu, Nevadi, Severnoj Karolini, Mičigenu, Džordžiji, Arizoni i Aljasci - gde se i dalje čekaju zvanične potvrde ko osvaja elektorske glasove.
Četiri države - Pensilvanija, Viskonsin, Mičigen i Džordžija - ostavile su na desetine hiljada glasova po strani, čime su usporili trku za Belu kuću, prenosi CNN. Izborna komisija u pojedinim državama je rešila da prekine brojanje i nastavi rad u sredu, odnosno, od 16 sati po srednjoevropskom vremenu.
Iz Nevade su već saopštili da će se brojanje nastaviti sutra. Do sada je u toj državi prebrojano oko 70 odsto glasova i Bajden je u blagom vođstvu. Neki okruzi u Pensilvaniji čak nisu ni počeli da razvrstavaju glasove koji su stigli poštom. Mnogo ljudi se odlučilo za tu glasačku opciju usred zdravstvene krize izazvane pandemijom korona virusa.