VALJEVO – Rezultat od 6.000 tona godišnje proizvedene suve šljive u Srbiji ove sezoni će biti znatno manji, jer je proizvodnja ovog strateškog proizvoda u Podgorini prepolovljena, što je uslovilo i skok cene za 30 do 50 evrocenti.
Polovina suve šljive, koja je važan domaći izvozni proizvod, dolazi na tržište sa područja zapadne Srbije, ali zbog truljenja plodova i manjeg roda “plavog zlata”, podgorski voćari gotovo da nisu pokretali svoje sušare.
“Ove godine je bio slab rod, a i to što je rodilo bilo je lošeg kvaliteta, tako da smo odlučili da napunimo kace, a nismo pokretali sušare, prvi put posle skoro 40 godina. Ne bi dobili neki kvalitet, a bila bi i mala količina. Pod šljivom imamo dva hektara i u proseku svake godine osušimo između tri do četiri tone, a ove godine smo toliko imali sirove, što je pet do šest puta manje nego ranijih godina”, žali se Čedomir Jovanović, proizvođač iz podgorskog sela Tuđin.
Radiša Đurđević iz Osladića kod Valjeva objašnjava da je ove sezone šljiva dobro ponela, ali su kasni mrazevi i truljenje plodova gotovo prepolovili rod.
“Zbog toga je bilo teško odabrati zdravu šljivu za sušenje. Ove sezone je osušeno za nekih 40 odsto manje šljive nego lane, mada je na jugu Srbije više rodilo nego kod nas ovde. Pošto ove godine nema količina kao prošle, očekujemo da će i cena biti veća u odnosu na 2019-tu, kada se kilogram kretao oko jednog evra, a sada bi trebalo da bude 1,30 do 1,50 evra”, smatra Đurđević.
Kako navodi savetodavac za voćarstvo Srđan Stanojlović, jedan od razloga smanjenja prinosa u odnosu na prosek je što naši voćari počinju da suše šljivu jako rano, u isto vreme kada predaju plodove za sečenje, kada je ona još uvek zelena.
“Da ne bi trulio, voćari su prodavali sirov plod ili ga još uvek zelenog sušili. Na taj način su dobili šljivu manjeg kvaliteta i količine. Zbog manjih količina, cena ovog strateškog proizvoda je skočila na 1,35 evra kilogram, sa tendencijom porasta”, kaže Stanojlović.