Ako su Analena Berbok i Robert Habek kao lideri partije Zelenih ovog vikenda bili usamljeni, onda su to vešto krili. Partijski kongres Zelenih je bio potpuno digitalan, samo su se partijsko rukovodstvo i nekoliko novinara obreli u berlinskom Tempodromu. 800 delegata su pratili skup svako od svoje kuće, javljajući se za reč uživo preko video veze. To na prvi pogled nije atraktivno, ali ima vrednost signala, poruke političkoj konkurenciji.
Vladajući demohrišćani (CDU) su više puta odlagali svoj kongres zbunjujući svoje članstvo različitim konceptima održavanja. A Zeleni? Naprosto su pokušali da organizuju partisjki kongres na ekranu računara. I gle čuda, to im je pošlo za rukom.
Zeleni hoće da skrenu pažnju na sebe
Glavna poruka skupa je – dugo smo bili u opoziciji, sada hoćemo da promenimo stranu. Sledećeg septembra su izbori, a Zeleni u anketama konstantno imaju 20 odsto podrške, iako su za vreme pandemijske krize javnu pažnju morali da prepuste vladi.
Sada Zeleni ne žele da pokvare baš ništa u narednih nekoliko meseci, kako bi naklonost birača zadržali i na izborima. Oni žele da osvoje vlast. Da li će to biti u kombinaciji sa demohrišćanskim desnim centrom ili – što je manje verovatno – sa socijaldemokratima i Levicom u takozvanoj zeleno-crveno-crvenoj koaliciji ostaje da se vidi. Ali ni jedna ni druga kombinacija neće propasti zbog Zelenih, to je sigurno.
U svom programu su tiho ugradili kompromise koji bi ranije u partiji izazvali žučnu višemesečnu raspravu. Na primer, zeleni više ne odbijaju principijelno genetički inženjering, mada ostaju skeptični. A i u klimatskoj politici kao svojoj centralnoj temi pronašli su blažu formulaciju. Doduše, oni su uzeli u obzir zahteve aktivista školskih štrajkova za klimu Petkom za budućnost, da globalno zagrevanje ne sme da pređe 1,5 stepeni celzijusa. Ali su bili jasni da bi se pomirili i sa dva stepena, kako je formulisano u Parsikom sporazumu.
Drugačije rečeno, Zeleni više ne želie da maksimalističkim zahtevima suze manevarski prostor za pregovore. Napokon, ako sve bude išlo po planu oni će u septembru postati jači nego ikad. Ali neće moći da vladaju sami.
Partijski skup kompromisa bez borbe
Uzrok glatkom usvajanju ovakvih zaključaka na jednom partijskom kongresu Zelenih treba tražiti u činjenici da su na hiljade mladih ljudi pristupili partiji u proteklih nekoliko godina. Njima su potpuno strane ogorčene i često apsurdne unutarpartijske borbe iz prošlosti koje su se odvijale između fundamentalista i realista, sanjara i pragmatičara, levog i desnog krila. Nema više negiranja industrije, radikalnih zahteva za ukidanje automobila.
Umesto toga Zeleni se približavaju društvenim grupama koje su tradicionalno skeptične prema njima: "Sa našim novim partijskim programom imamo ponudu za Vas, za Tebe, za sve nas”, ističe Analena Berbok. A Robert Habek je u pravu kada kaže da je u podeljenom društvu prvi zadatak da se nađe zajednički jezik, pa da se definišu ciljevi oko kojih se može okupiti što više ljudi.
Zapanjujuće je da rukovodsvo Zelenih skoro dve godine ne pravi greške. Dok je Hrišćansko-demokratska unija zaokupljena svađom oko toga ko će doći na čelo stranke i time pretendovati na mesto kancelara, Zeleni ostaju jedinstveni. To je ranije bilo nezamislivo.
Međutim, partijski program je jedno, a predizborna godina nešto sasvim drugo. Uskoro će partija morati da odluči ko će da bude glavni kandidat - Robert Habek koji je popularniji kod građana ili Analena Berbok koja je omiljena u stranci. Ako Zeleni i to pitanje reše bez većih trzavica onda su im sva vrata otvorena.
Zeleni moraju da budu krizni menadžeri
Bitna razlika u odnosu na prvi period kada su učestvovali u vlasti, sa socijaldemokratama između 1998 i 2005. bila bi u tome da Zeleni ovaj put upućuju ponudu svima, više se ne vide kao deo levo orijentisane avangarde koja mora da deluje iz pozicije manjine.
I zaista, oni učestvuju u koalicionim vladama u nizu pokrajina, imaju u Bundestagu kompetentne političare za brojne resore. Osećaju da brojni aktuelni problemi potvrđuju njihov pogled na svet. Posle pandemije će zahtev da se ekonomija, društvo i kultura u mnogo većoj meri organizuju kao održive biti aktelniji nego ikad.
Ako Zeleni dođu na vlast biće to i pravo čistilište – u vremenima nacionalizma, populizma, pandemije, sve većeg raslojavanja na bogate i siromašne, u vremenima osipanja Evropske unije, Zeleni moraju da budu spremni na to da vlast znači – krizni menadžment sa debelim živcima. Izgleda da partijsko rukovodstvo to zna. Da li će plan uspeti, pokazaće se, Ali nekadašnja "antipartijska partija” nikada nije imala veće šanse.