Sve više novih saobraćajnica najavljuju iz Vlade Srbije.
O sve više puteva govori predsednik Srbije.
Sve manje tendera raspisuje se za projekte.
Sve više slobodnih pogodbi sa strancima oko budućih radova.
Sve skuplji kilometri u izgradnji.
Sve manje domaćih firmi i radnika na poslovima koje plaćaju građani ove zemlje.
To je bilans unazad nekoliko godina sa velikog gradilišta Srbija.
Najskuplja deonica auto-puta koja se gradila poslednjih godina bila je kroz Grdeličku klisuru – 13,3 miliona evra po kilometru.
Razumljivo, u 26,3 kilometra kroz stenovitu podlogu smestila su se dva tunela i 36 mostova, a i radovi su u više navrata, zbog urušavanja već izgrađenog, ponavljani.
Sve ostalo trebalo je da bude mnogo, mnogo jeftinije.
A nije.
Vreme od pre desetak godina, kada su domaće firme gradile oko 100 kilometra druge trake auto-puta od Novog Sada do Subotice, po ceni od milion evra, što bi za ceo profil iznosilo oko dva miliona po kilometru – davno je za nama.
Svako sledeće gradilište, posebno ako su angažovane strane firme, a isključivo je o njima reč, skuplje je.
Naivno smo verovali da je presedan po ceni bio prošlogodišnji astronomski iznos od 70,5 miliona evra za izgradnju 7,9 kilometara auto-puta kroz ravnicu, od Novog Beograda do Surčina, ili oko devet miliona evra po kilometru.
Ugovor su sklopili Vlada i Putevi Srbije sa kineskom Čajna komunikejšns konstrakšn kompani.
Kako su nam tada objasnili u Putevima Srbije, visoka cena je zbog biciklističkih i pešačkih staza koje su projektovane uz trasu auto-puta, pa je on nešto šireg profila od uobičajnog.
Koliko to šire diže cenu sa ranija dva miliona po lakom terenu na devet, nije objašnjeno.
Verovatno je da nam ni poslednji ugovor o izgradnji Fruškogorskog koridora neće biti rastumačen tako da shvatimo njegovu opravdanost.
Čak i za naše prilike, vlast je prevazišla samu sebe, pa je opet sa istom kineskom kompanijom, u postupku slobodne pogodbe, sačinjen sporazum o izgradnji 47,7 kilometara brze saobraćajnice, sa jednim mostom preko Dunava i tunelom kroz Frušku goru, po ceni od 606 miliona evra.
U proseku, 12,7 miliona po kilometru puta čija je cena pre šest godina, kada je planiran, bila procenjena na 150 miliona ili oko tri miliona evra po kilometru.
Istina je da tada u projekat nije ulaziuo most, ali stručnjaci tvrde da njegova cena ne bi smela da pređe 50 miliona, jer je toliko koštao i onaj kod Beške, sagrađen na sličnom terenu.
Kako se cena gradnje toliko puta uvećala, čak i kada radove izvode naša braća Kinezi, nije jasno.
Biće da je „kvaka“ u „slobodnoj pogodbi“ dok se institut tendera izgleda nepovratno izgubio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
