Bio je to poslednji veliki nastup reprezentacije SFRJ. Na stadionu Artemio Franchi u Firenci, četvrtfinale Svetskog prvenstva igrali su Jugoslavija i Argentina. Trideseti jun 1990. i Jugoslavija je dovela svoj dream team. A s druge strane – Argentina predvođena velikim Maradonom.
Jugoslavija je bila bolja. Iako je od 30. minuta morala da igra bez isključenog Refika Šabanadžovića, koji je drugi žuti dobio nakon faula na Maradoni, ekipa Ivice Osima je bila nadmoćnija.
Igralo se po paklenoj vrućini, ali deset igrača u belom su na terenu delovali bolje i opasnije od 11 igrača u plavom. Dragan Stojković i Robert Prosinečki su odigrali fantastično, a Dejan Savićević je promašio zicer za polufinale.
Nakon 120 minuta igre nije bilo golova i pristupilo se izvođenju penala.
Piksi je promašio za Jugoslaviju, Serrizuela i Burruchaga su bili precizni za Argentinu. Prosinečki je vratio nadu, a onda je loptu u ruke uzeo veliki Diego.
Kako je to izgledalo, za Index.hr je ispričao golman reprezentacije SFRJ Tomislav Ivković. On je te godine odbranio Maradoni dva penala, ali nijedan nije doneo sreću njegovoj ekipi. Nekoliko meseci pre toga, u ulozi golmana Sportinga iz Lisabona, Ivković je Maradoni u sred Napulja odbranio penal, pre toga mu ponudivši opkladu od 100 $ da će mu odbraniti. I – odbranio je.
– Bila je to još luđa priča nego ona iz Napulja. Uoči utakmice u naš kamp je došao jedan njemački novinar i pitao me hoću li opet ponuditi okladu Maradoni dođe li do penala. Rekao sam mu da ovaj put prvi korak prepuštam njemu, da ja neću inzistirati, ali ako on hoće, rado ću prihvatiti. Taj je novinar odmah otišao do kampa Argentine i ispričao sve Diegu. Maradona je odbio. Rekao je da se mora koncentrirati na utakmicu i da ne razmišlja ni o kakvom klađenju. Spletom okolnosti do penala je ipak došlo. Točno se sjećam kad je od centra s loptom u ruci prilazio bijeloj točki. Gledao je samo u pod i par puta se prekrižio. Nije me želio ni pogledati. Viknuo sam mu: ‘Pazi se, Diego, znam gdje ćeš pucati.’ Pravio se da me nije čuo. Viknuo sam opet. To ga je vjerojatno omelo. Zaletio se, a ja sam napravio fintu da ću se baciti u stranu u koju sam se bacio u Napulju i samo sam se vratio na sredinu vrata. Dodao mi je loptu praktički u ruke. Nije mogao vjerovati. Čak i takvi igrači znaju podleći pritisku’ – kaže bivši reprezentativac Jugoslavije.
Nakon promašaja Maradone pogodio je Savićević, a onda je Pedro Troglio pogodio prečku. Jugoslavija je bila korak od polufinala.
Kasnije se pričalo da niko od straha nije hteo da izvede penal. Da je Osim išao od igrača do igrača i doslovno ih vukao za rukav.
Nesrećni Dragoljub Brnović je pristao, uzeo je loptu i izveo je jedan od najlošijih penala u istoriji. Golman Goycoechea samo je pokupio loptu. Dezzotti je pogodio za 3:2, a Goycoechea je obranio u Faruku Hadžibegiću i Argentina je prošla u polufinale i otišla je u Napulj na domaćina Italiju.
– Nemam pojma zašto je Brnović pucao taj penal. Što je najluđe, šutirao je svojom slabijom nogom. Ni danas mi nije jasno zašto je to napravio. Šteta, imali smo sjajnu šansu za polufinale Mundijala – čudi se Ivković.
Koliko je nadmoćan Maradona bio u odnosu na ostale igrače, ispričao je i Paolo Maldini, jedan od najboljih odbrambenih fudbalera svih vremena, koji pritom dolazi iz Italije, zemlje u kojoj se igra najbolja odbrana na svetu.
– Niste ga mogli uloviti. Sedio sam rpored njega na dodeli nagrada u Seriji A i prikazali su neke klipove u kojima smo nas dvojica. Uvek sam se smatrao dobrim odbrambenim igračem, ali moram priznati da sam na tom klipu video neke grozne prekršaje. Uvek bi predvideo gde ću biti i zato je bio brži – rekao je Maldini pa dodao: – Bio je brz i tukli su ga celu karijeru, svaku utakmicu. Osetio sam se posramljeno i izvinio sam mu se.
Maradona je umro u 60. godini. Živeo kako je želeo, možda i bolje
Dodaj komentar