Kako je jedna izjava šefa kineske diplomatije podgrejala tenzije između Kine i Japana

Japanski državni vrh duboko je iznenađen nastupom ministra inostranih poslova Narodne Republike Kine Vang Jia, koji je tokom zajedničke konferencije za štampu sa svojim kolegom i domaćinom Tošimicuom Motegijem u Tokiju praktično izjavio da su ostrva na koje obe države polažu pravo kineska.

Po izveštavanju japanskih medija, ministar Vang je japanskim zvaničnicima preneo nadu predsednika NR Kine Si Đinpinga da će se (relativno zategnuti) odnosi između dve zemlje nadalje razvijati u pozitivnom smeru i da će, u svrhu ekonomskog oporavka od posledica epidemije, one udružiti snage u borbi protiv te pošasti.

Međutim, tokom obraćanja novinarima u utorak, koje je usledilo po završetku sastanka ministara inostranih poslova, Vang je, govoreći o ostrvima u Japanu poznatim kao "Senkaku" a u Kini "Diaoju" (oko kojih se dve zemlje spore a koje fizički kontroliše Japan), izjavio da će njegova zemlja "nastaviti da brani svoj suverenitet" nad tim ostrvima.

Štaviše, kineski ministar inostranih poslova je i rekao da je njegova zemlja "prisiljena da preduzme vanredne mere zbog ulaska japanskih ribarskih brodova o kojima se ne zna cela istina u osetljive vode oko ostrva Diaoju".

Ta sugestija da je, zapravo, reč o japanskim špijunskim plovilima, u Tokiju se tumači kao opravdanje za delovanje kineske obalske straže koja se, u sklopu nastojanja Pekinga da potkopa japanski suverenitet nad ostrvima Senkaku, angažuje na praćenju i potiskivanju japanskih ribara iz voda oko njih.

Vangov nastup pred novinarima, čini se, u potpunosti je zatekao njegovog domaćina, ministra inostranih poslova Motegija, kojeg su kamere uhvatile kako se mršti dok je slušao prevod Vangovih reči.

Kineski šef diplomatije se u sredu 25. novembra u Tokiju sastao i sa japanskim premijerom Jošihideom Sugom, sa kojim je osim o problemu ostrva Senkaku ili Diaoju, razgovarao i o saradnji u borbi protiv pandemije koronavirusa, o modalitetima za omogućavanje putovanja poslovnim ljudima između dve zemlje tokom epidemije i saradnji u vezi olimpijskih igara, koje će se održati u japanskoj prestonici sledeće godine.

Epidemija koronavirusa i ekonomski problemi koje ona izaziva snažan su podsticaj za saradnju i približavanje dve zemlje.

Uprkos tome, u obraćanju medijima upriličenom nakon razgovora sa japanskim premijerom, Vang je ponovio da "maskirani (japanski) brodovi često ulaze u osetljive vode".

Vangove izjave kasnije je kao neprihvatljive javno odbacio glasnogovornik japanske vlade Kacunobu Kato, tvrdeći da su pomenuta ostrva sa istorijskog gledišta i po međunarodnom pravu neotuđiva japanska teritorija i da stoga "ne postoji problem kršenja (kineskog) suvereniteta".

Bujice kritika

U danima nakon ovih događaja novinski stupci u Japanu su puni kritika, naročito, na račun domaćeg šefa diplomatije kojem se zamera što nije smesta reagovao na Vangove reči tokom konferencije za štampu.

On se, međutim, pravda time da je svoje mišljenje i protest izneo oči u oči sa kineskim kolegom, a da se za vreme konferencije za štampu striktno držao protokola.

U japanskim političkim krugovima i medijima se kritikuje i visoki gost iz Pekinga zbog onoga što se u Zemlji izlazećeg Sunca smatra nesvakidašnje oštrim, arogantnim i uvredljivim izjavama. Japanski komentatori listom smatraju da je diplomatija nešto što bi trebalo da bude suptilnije i suzdržanije, te da teže reči, ako se već koriste, treba da ostanu iza zatvorenih vrata.

Istovremeno približavanje i udaljavanje

Razlog zašto je Vangov, s kineske tačke gledišta hrabri, a sa japanske, grubi nastup u Tokiju iznenadio javnost u Zemlji izlazećeg Sunca je pre svega to što je trgovinski rat između SAD i Kine koji je usledio nakon inauguracije predsednika Donalda Trampa ekonomski zbližio Peking i Tokio.

Japan je upravo 15. ovog meseca pristupio velikom sporazumu o slobodnoj trgovini koji je inicirala NR Kina pod nazivom "Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo".

On je okupio 16 zemalja azijskopacifičkog regiona ali nije uključio SAD, s kojima Tokio nastoji da razvije dublje bezbednosne veze ne bi li parirao kineskom vojnopolitičkom uticaju u istočnoj i jugoistočnoj Aziji.

Pristupanje Japana tom, najvećem trgovinskom bloku na svetu, u kojem Kina ima najveću gravitacionu snagu, može se smatrati bitnom ekonomskom i političkom pobedom Pekinga i jednom vrstom ustupka Japana, jer je Tokio radi dobrobiti koju može da pruži slobodnija trgovinska razmena s ogromnim kineskim tržištem praktično istupio iz okvira svog tradicionalnog vojno-političkog, ekonomskog i ideološkog saveza s Vašingtonom da bi stavio potpis na sporazum.

Prkos "azijskom NATO-u"?

Mada je japanski diplomatski kor, čini se, bio zatečen jasnom i prkosnom izjavom kineskog šefa diplomatije u sred Tokija, većina analitičara u istočnoj Aziji smatra da ona nije bila proizvoljna ili iracionalna, već smislena i logična.

Oni podsećaju da je zvanični Tokio upravo prošlog meseca organizovao sastanak u okviru "Kvadrilateralnog dijaloga o bezbednosti" - foruma SAD, Japana, Australije i Indije - koji predstavlja vojnobezbednosni mehanizam za obuzdavanje kineskog uticaja u azijsko-pacifičkom regionu, odnosno, jednu vrstu obruča oko Kine koji treba da je spreči da projektuje svoju moć na Tihi okean i zemlje u njemu.

Taj forum, kroz koji se usmerava vojna saradnja, uključujući tu i velike mornaričke manevre poznate kao "Malabar", i koji poslednjih godina u svoje redove poziva Južnu Koreju, Filipine, Vijetnam i Indoneziju, u Kini se često kritikuje kao začeće "azijskog NATO-a" - zabrinutost za koju postoji osnova i u izjavama najviših američkih zvaničnika.

Vrlo brzo nakon kvadrilateralnog foruma u Tokiju, polovinom ovog meseca je došlo i do bilateralnog sastanka između premijera Japana i Australije na kojem je ugovorena konkretna forma buduće vojne saradnje između dve zemlje.

Po tom odbrambenom paktu, dve zemlje organizovaće više zajedničkih mornaričkih i vazduhoplovnih vežbi, uključujući tu i one u Južnom kineskom moru na koje NR Kina gotovo u celini polaže pravo. Takođe, japanske, odnosno, australijske snage moći će da budu stacionirane na teritoriji one druge države.

Četvrtog novembra počela je i gore pomenuta, ovogodišnja zajednička pomorska vežba Indije, SAD, Japana i Australije "Malabar" u Bengalskom zalivu, čija je svrha da pošalje snažnu poruku Pekingu.

Takođe, Japan i SAD su krajem prošlog i početkom ovog meseca održale veliku vežbu u Istočnokineskom moru u kojoj je učestvovalo čak 46.000 vojnika, koja za cilj imala vojnu koordinaciju u odbrani udaljenih ostrva, očigledno, uzimajući Peking za potencijalnog agresora i sporna ostrva za mesto mogućeg okršaja.

Naime, Japan u Istočnokineskom moru, u dužini od oko 1,400 kilometara, poseduje oko 200 ostrva, za koje veruje da mogu postati plen eventualne kineske agresije.

S druge strane, ta ista ostrva mu i daju mogućnost da, uz dovoljno ulaganja, može efikasno da nadzire kretanje kineskih borodova, letelica i podmornica koje izlaze u Tihi okean.

To, naravno, odgovara strategiji njegovog vojnopolitičkog saveznika SAD koje, duž linije koja se proteže od Japana na severu, preko Tajvana do Filipina na jugu, nastoje da osujete širenje kineske vojne moći na morska prostranstva, sa ciljem da zadrže ta tri politička subjekta i druga ostrva u Tihom okeanu u svojoj sferi uticaja.

Zato je izjava kineskog šefa diplomatije o odbrani suvereniteta nad ostrvima Diaoju, odnosno, Senkaku, koja je izazvala iznenađenje u Tokiju, smatra se, bila poruka kojom se želela demonstrirati odlučnost Pekinga da odoli pritiscima koji se vrše kroz kvadrilateralu i vojne vežbe Tokija i njegovih saveznika.